Izvor: Politika, 24.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vesela bioskopska predstava
Posle svetske premijere na ovogodišnjem kanskom i domaće na festivalu u Novom Sadu, film "Zavet" Emira Kusturice od danas počinje redovno da se prikazuje u Srbiji. Ekskluzivno, ekstravagantno, a neko bi mogao reći i egocentrično, tek film će se vrteti u jednom jedinom bioskopu u zemlji – onom u Kusturičinom Drvengradu, na Mokroj Gori (?)!
Kako, zašto, je li moguće i isplativo, pitanja su za direktan razgovor sa autorom, dok redove koji slede, posvećujemo njegovom filmu.
Vatrometni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << "Zavet" (srbijansko-francuska koprodukcija), u celosti sa povišenom temperaturom od, recimo, 38,5 stepeni, film je snimljen za autorovu dušu i smeh gledalaca. Velika, energična posveta životu, ljubavi, ali i radosti filmskog stvaranja.
U njemu nećete otkriti nekog novog Kusturicu. Još uvek je to onaj "dobar – stari Kusta" što ne koketira sa aktuelnim filmskim trendovima, ne trudi se da bude moderan, već je još uvek iskren, radoznao, zapitan, a zaljubljen u film poput deteta. Još uvek je odan svojoj estetici, poletan i svež, brz i dinamičan, a pomalo patrijarhalan.
Taj i takav Kusturica, inače jedan od retkih svetskih filmskih reditelja kojima se može da rade samo ono što im se apsolutno dopada, u "Zavetu" se opet poigrava sa žanrom komedije. Vodi je od apsurda do farse, slepstika i burleske, uvlačeći u taj vrtlog galeriju "alanfordovskih" i "montipajtonovskih" likova, zanosne pejzaže i životinjsku menažeriju, vazda u funkciji pikantnih sporednih junaka u prepoznatljivom autorovom nadrealnom svetu (koscenaristički kreiranom od strane Ranka Božića i Emira Kusturice).
Iako po sentimentu delimično podseća na "Sećaš li se Doli Bel", "Zavet" se prirodno nastavlja na "Život je čudo". Rat i ljubav protutnjali su u ovom prethodno snimljenom filmu pitominom zlatiborskih pejzaža, na kojima su sada (u "Zavetu") nastupili mir i tranzicija. Otvorio se i prostor za sučeljavanje nezbrinutog srbijanskog sela i raspomamljenog srbijanskog grada, za autorove žaoke na račun onoga što se zove demokratija u aktuelnom srpskom društvu. Naravno, i za Kusturičino satirično razračunavanje sa novim svetskim poretkom i globalističkim zamešateljstvima kojima je očigledno "antiprotivan".
U idilično, patrijarhalno i napušteno selo, Kusturica smešta neke od najlepših elemenata svoje poetike, lirskih pasaža i citata – posveta Tarkovskom ("Ivanovo detinjstvo", "Andrej Rubljov") i Feliniju, replike koje u sebi nose jednostavne, životne istine i obilje ljubavi (ima doduše i Titove slike i štosno upotrebljenih suza tokom tv intoniranja sovjetske himne...). Moderni grad, rezervisan je za moralni sunovrat i životni haos, kontroverzne biznismene i političare, sveopšti blud, evropejske kopiste..., ali i Kusturičinu posvetu stripu ("Alan Ford", "Talični Tom"...), ubrzanoj geg-komediji iz perioda nemog filma (Čaplin, Kiton) i raspamećenom humoru "Monti Pajtonovog cirkusa". Sve je naravno obojeno i za stepen-dva više podgrejano muzikom, od rokenrola do turbo-pleh-folka (kompozitor: Stribor Kusturica, naročito uspela obrada francuske dečije pesmice "Frère Jacque").
Do sučeljavanja modernog i patrijarhalnog (konzervativnog), Kusturica dovodi kroz jednostavnu priču o dečaku – seljačetu Canetu (Uroš Milovanović) koji silazi sa planine u grad kako bi ispunio zavet svom dedi (Aleksandar Berček) oko koga se vazda vrzma seoska učiteljica Bosa (Ljiljana Blagojević). Treba da proda kravu Cvetku, kupi ikonu Svetog Nikole i dovede devojku (Marija Petronijević u ulozi Jasne). Ali grad je za Caneta čudo u kojem sreće biznismena Baja (Miki Manojlović) seksualno sklonog ćurkama, njegovu bandu i "poslovne partnere"– čizmaše braću Krivokapiće (Stribor Kusturica i Vladan Milojević), koji će ga na kraju spasti nevolja...
U filmu blistaju Aleksandar Berček i Ljiljana Blagojević, Manojlović svojom karikaturalnošću često izaziva smeh do suza, Stribor Kusturica osvaja harizmatičnom glumačkom pojavom, a autentičnošću i ležernošću plene naturščici Uroš Milovanović i Marija Petronijević. Komplimenti i direktoru fotografije Miloradu Glušici...
Zavoleli ga ili ne, tek "Zavet" je prava, vesela i bučna bioskopska predstava sa srećnim krajem. Rekreacija za gledaoce. Kako sada stvari stoje – nema vam druge, put pod noge pa na Mokru Goru.
[objavljeno: ]
