Izvor: Politika, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mašta može svašta
Mašta može svašta, i u tom smislu dugometražni igrano-animirani film "Artur i Minimoji" francuskog reditelja Lika Besona samo je jedan od lepših primera. Doduše, ne i mnogo originalan, ali je bar naš – evropski.
Iako je i ovo novo Besonovo filmsko delo raspirilo rasprave o mestu ovog autora u evropskoj filmskoj kulturi, mora mu se priznati: svojim "crtaćem" najavio je moguću pobedu nad američkom audiovizuelnom dominacijom. Da je u takvoj nepoštednoj borbi na putu da uspe, dokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i neki od napisa u najtiražnijim američkim filmskim časopisima, u kojima nisu izrečene kritike već netrpeljivost spram evropskog zadiranja u do sada neprikosnovenu američku filmsku teritoriju. U 3D animaciji, zna se, neprikosnovene su kompanije "Pixar" i "Dreamworks", a otkrivanje novih mogućnosti Besonove francuske korporacije "Evropa", koja je i do sada "otimala" gledaoce zahvaljujući komercijalnim serijalima poput "Taksija" i "Transportera", mnogima se preko okeana zaista nije dopalo. No, šta je – tu je, već postignuti rezultati ne mogu se anulirati. "Artur i Minimoji" samo u Francuskoj već ima više od tri miliona gledalaca. Njegov tvorac nije se ustručavao da, zarad što veće gledanosti širom Evrope, promoviše film i "po kućama" te je tako boravio i u Hrvatskoj i u Srbiji, što se pokazalo kao delotvorno. Uostalom, kada je imao hrabrosti da se upusti u stvaranje najskupljeg evropskog animiranog filma, i uz tradicionalno nepogrešiv nos za biznis, Besonu nije palo teško da svoje delo lično predstavi publici i na malim, tačnije, neznatnim filmskim tržištima kakva su i hrvatsko i srpsko. Sve to ne bi li pogurao svoj mladalački san o evropskom filmu kao Holivudu umesto Holivuda.
Uloženo je pet godina teškog rada, ogroman novac, osnovan evropski 3D animirani studio u kojem su svi u jednom trenutku bili početnici, realizovana je ideja Besonove prijateljice Nikol Garsija, kao predložak iskorišćena Besonova istoimena knjiga i prvi film iz trilogoje o Arturu, sada je evo tu.
I, kakvi su rezultati? Brza akcija, bleštavi kadrovi, proverene "fore" u čudesnom svetu minijaturnog, podzemnog sveta naroda Minimoja likovno nalik simpatičnim skandinavskim trolovima, puno pozitivne energije i obilje onog, već viđenog. Od same priče do karakternih osobina junaka, sve je zapravo već apsolvirano od Volta Diznija naovamo. Vožnja u automobilu-igrački, smanjeni likovi u pogibeljnim situacijama u bašti ispred kuće, humorni otklon u sporednim likovima, samo su neki od već duže vreme usvojenih holivudskih standarda.
"Artur" pati od nedostatka originalnih ideja i povremenih "pozajmica" ("Draga smanjio sam decu", "Narnija", "Kralj Artur"...), ali se na sve to lako zaboravlja tokom suočavanja sa kvalitetom animacije koja je u rangu najvrhunskijih američkih standarda. Tekstura je impresivna, pokret i mimika apsolutno uverljivi, likovi prepoznatljivi sa izraženom personalnošću, delovi u kojim Beson povezuje makrosvet i mikrosvet bašte i pustolovno putovanje junaka baštenskim travnjakom izvrsni su, a film je ponudio i možda jednog od najefektnijih negativaca do sada viđene 3D animacije – Maltazara (u originalu, glas mu je pozajmio Dejvid Bouvi).
Zapravo, najveći problemi "Artura" su u okvirnom, igranom delu. Tu se Beson našao u situaciji da režira provincijsku Ameriku pedesetih godina i to na engleskom jeziku, što i nije njegov siguran teren. Uz to, u ovom delu je načinio i ozbiljan promašaj u izboru glumaca. Pre svega, Mie Farou koja igra brižnu baku dečaka Artura, a na čelu nema ni jednu jedinu boru. Jednostavno, Farou za ovu ulogu izgleda zaista premlado...
Kako su Francuska i SAD zemlje u kojima apsolutno dominira sinhronizacija, Beson očigledno nije mnogo razmišljao o tome kako će njegov igrano-animirani film funkcionisati na onim teritorijama u kojima preovladava titlovanje filmova. "Artur i Minimoji" je sinhronizovan na srpski jezik, na radost predškolske, a na žalost sve ostale velike i male dece. Glasove su pozajmili naši glumci Paulina Manov, Vlastimir Đuza Stojiljković, Maša Dakić, Feđa Stojanović... Posao su uradili solidno, ali su gledaoci ostali uskraćeni za utisak koji stvaraju glasovi Madone, Dejvida Bouvija, Snupa Doga. Nikada ne može sve.
[objavljeno: ]
