Izvor: Politika, 04.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Komična melodrama o nebu i zemlji
"Odgrobadogroba", scenario i režija Jan Cvitkovič, uloge: Gregor Baković, Sonja Savić, Drago Milinović, Mojca Fatur... Trajanje 103 min. Proizvodnja Slovenija, 2005.
Vrline "Odgrobadogroba", drugog dugometražnog igranog filma slovenačkog scenariste i reditelja Jana Cvitkoviča ("Kruh i mlijeko"), mnogo su veće od njegovih mana. Prepoznate su i nagrađene pre godinu dana na filmskom festivalu u San Sebastijanu, nedavno i na Palićkom festivalu evropskog filma gde je Cvitkoviču >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pripao "Zlatni toranj" za najbolji film.
Komično-melodramska priča o nebu i zemlji spojenih u simpatičnom liku profesionalnog govornika na sahranama, satkana je od antiteza i filozofsko-egzistencijalističkog autorovog pogleda na svet, i puna šaljivih zgoda i neočekivanih obrta. Pokazala se kao intrigantno filmsko štivo postmodernističkog pravca, u kojem rediteljevo igranje Boga ne smeta mnogo, baš kao ni delimična zatrpanost materijalom i povremena pojava arteficijelnosti umesto izvorne životnosti.
Radnja filma smeštena je u slovenačkoj ruralnoj sredini u kojoj, u svakodnevnom kontaktu sa smrću, jer mu je Bog dao talenat za pisanje hvalospevnih posmrtnih govora, živi osećajan sredovečni mladić Pero (Gregor Baković). Oko njega su i njegove dve sestre nema Ida (Sonja Savić) i Vilma (Nataša Matjašec), otac udovac Dedo (Brane Grubar), drugar Šuki (Drago Milinović), Vilmin bahati muž (Domen Remškar) i komšinica-lokalna lepotica Renata (Mojca Fatur). Svi u potrazi za intimnošću i ljubavlju, u haosu koji predstavlja sam život. Ali, iza svakog trenutka sreće stoje mračni ponori. I obrnuto.
U prvom delu filma Cvitkovič nudi niz komičnih fragmenata uz pomoć kojih otkriva tragove paralelnih priča. Ljubav Šukija prema nemoj devojci Idi, neuspešne suicidalne pokušaje Perovog oca skrhanog smrću žene, čudni brak njegove sestre i konačno, uzaludnu Perovu ljubav prema komšinici Renati. Pri tom, reditelj nagoveštava i melodramske potencijale pripremajući tako gledaoce na obrt u drugom delu filma. Tada komični okvir priče ustupa mesto egzistencijalnim otrežnjenjima. Recimo: devojka u koju je Pero zaljubljen poklonik je sadomazohističkih igara, nemu Idu siluju tri nasilnika, Vilma trpi muževljeve batine, a sve to pokreće niz događaja koji vode do melodramskog, ubitačnog kraja.
Posle početnih nevinih prikaza, Cvitkovič strukturu filma sve čvršće opredeljuje za antiteze između neba i zemlje, ljubavi i perverzije, komedije i melodrame. Često bez liričnosti ili spontanosti. Njegov humor najčešće je sveden na karikaturu ili geg, a melodramatičnost na atrakciju sa ciljem da proizvede nužan utisak na publiku.
Sam kraj filma u formi je prinošenja žrtve nebeskoj ljubavi. Ida odlučuje da umre živa zakopana u "fići", sa Šukijem koji ju je voleo i osvetio. Scena uzbudljiva, sa velikim emotivnim nabojem. Međutim, ona kao da ne pripada ovom filmu. Tačnije, prethodno viđeni elementi komedije nisu bili toliko jaki da bi tragedija na kraju, kao kontrapunkt, poprimila snagu koja gledaocu izbija vazduh iz pluća.
No, bez obzira na to, Janu Cvitkoviču je pošlo za rukom da fascinantno spoji tugu i bes, smeh, sreću i ljubav, da iznedri film visokih vizuelnih kvaliteta (komplimenti direktoru fotografije Simonu Tanšeku), sa dobrim osećajem za ritam i nekonvencionalni pristup glumcima. Glumačka ekipa sa Gregorom Bakovićem i Sonjom Savić na čelu, koja je poput dive iz kakvog nemog "noar" filma, uradila je sjajan posao.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 04.09.2006.]
.jpg)
