Izvor: Blic, 19.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Glavna smotra srpskog filma
Glavna smotra srpskog filma
VRNJAČKA BANJA - U Srbiji trenutno postoji nekoliko filmskih festivala, ali nijedan nema status nacionalnog. Kulturni poslenici Vrnjačke Banje smatraju da bi najpopularnije turističko mesto u Srbiji trebalo da u budućnosti bude domaćin nacionalne filmske smotre. Kažu da imaju sve uslove za to. O tome smo razgovarali sa Boškom Ruđinčaninom, direktorom Kulturnog centra Vrnjačka Banja i jednim od osnivača Festivala filmskog scenarija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Zalažete se da se glavna filmska smotra srpskog filma održava u Vrnjačkoj Banji. Gradonačelnik Beograda smatra da to treba da bude u Sopotu. Kakve su vaše šanse?
- Izvesno je da nacionalni filmski festival nikako ne bi trebalo da bude u Beogradu. Tamo je FEST, a u blizini je i Festival u Sopotu. Koliko mi je poznato, festivali u Nišu i na Paliću neće menjati postojeću koncepciju, dok je novosadski festival ugašen. Tridesetogodišnja tradicija organizovanja Festivala filmskog scenarija daje nam za pravo da pretendujemo na organizaciju nacionalnog filmskog festivala, tim pre što bi to bio i dobar primer decentralizacije i debeogradizacije kulturnih dešavanja. Rekli ste da banja ima sve potencijale za organizaciju velikog festivala. Koje su njene prednosti u odnosu na Sopot i Niš?
- Vrnjačka Banja osim tradicije ima mnogo prednosti u odnosu na mnoge druge. To su, između ostalog, odlični smeštajni kapaciteti, veliki amfiteatar izgrađen namenski, kao i kongresna sala sa 1.000 mesta koju je neophodno samo malo preurediti. Imate li ideje kakva bi bila finansijska konstrukcija nacionalne filmske smotre?
- Lokalna samouprava je voljna da finansijski stane uz festival i da sa Ministarstvom kulture učestvuje u njegovom finansiranju. Banjčani ističu da su spremni i za lobiranje u političkim i kulturnim krugovima kako bi dobili ovu prestižnu manifestaciju.
Mnogima padne na pamet da našem filmu nedostaje glamurozna smotra poput one koja se održavala u Puli. Nije li to preterano?
- U Vrnjačkoj Banji je tokom leta velika koncentracija ljudi iz čitave Srbije, tako da to ne bi bio festival samo za jedno mesto i njegove stanovnike, već za celu Srbiju. Što se tiče koncepcije festivala, sigurno je da ona ne bi bila kao nekada u Puli. Zadržali bismo programske celine Festivala filmskog scenarija koje su se pokazale značajnim za filmsku proizvodnju. Tu mislim na simpozijum, najozbiljniji forum na svim festivalima, ali i na ostale programe. Šta bi još ostalo iz sadašnje festivalske koncepcije?
- Škola dramaturgije za studente Akademije bila bi proširena filmskim radionicama za režiju, kameru i druge elemente bitne za film. Ostala bi i škola filmske kritike za mlade kritičare, a jedan od novih programa bio bi posvećen televizijskom filmu i drami jer se očekuje da televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju krenu sa pojačanom proizvodnjom filmova i drama. Nije zaboravljena ni izdavačka delatnost u okviru biblioteke 'Simpozion'. Jedna od novina bila bi filmska produkcija. Festival bi raspisivao konkurs, možda i međunarodni, na osnovu kojeg bi finansirao snimanje jednog ili dva igrana filma. Neizbežno je još jedno festivalsko poređenje s obzirom na to da bi se festival održavao u banjskom mestu? Asocijacija se vezuje na Festival u Karlovim Varima.
- Festival u Vrnjačkoj Banji može da se pohvali i dobrom saradnjom sa stranim autorima. Ovde su dolazili filmski radnici iz Italije, Španije, Francuske, gostovala istaknuta imena poput Stiva Tešića, Alen Korloa, Gvida Artisarija. Želimo da sarađujemo sa festivalima u Skoplju, Sarajevu, Solunu, Sofiji, Herceg Novom, koji će postati mediteranski. Posebno bih istakao saradnju sa festivalima u Vizbadenu i Karlovim Varima jer su to takođe banjska mesta.
Slaviša Milenković
Prijave na komunalni telefon Najviše žalbi na divlje deponije
Besplatnim pozivom na telefon 0700/123-123 sve više Nišlija obraća se nedavno otvorenom Informativnom centru komunalnih preduzeća, prijavljujući divlje deponije, pucanje vodovodnih cevi, ili opasnost od pasa lutalica.
- Dobar dan, dobili ste Pozivni centar Javnog komunalnog preduzeća 'Medijana'. Ostavite ime i broj telefona da bismo vas obavestili kako možemo rešiti problem uklanjanja šiblja u vašoj ulici - odgovara na poziv Marija Momčilović, operater komunalnog telefona.
Biranjem opcije 244 posle poziva na pomenuti broj dobija se servis 'Medijane', a opcija 233 služi za pozive niškom 'Vodovodu'.
- Pozivni centar je još uvek novina, tako da očekujemo da sadašnji broj poziva, kojih je 10-15 dnevno, višestruko poraste u narednom periodu. Uskoro ćemo za građane otvoriti imejl adresu - kaže Emilija Filipović, supervizor Pozivnog centra 'Medijane'.
Operater Miodrag Stojković Roki kaže da se građani najviše žale na divlje deponije, kojih ima po celom gradu, traže pomoć u uređivanju međublokovskog zelenila, a žale se i na hronični problem velikog broja pasa lutalica, posebno u parku Svetog Save i na Čairu, koji su prepuni dece.
- Građani zovu i za probleme koji nisu u našoj nadležnosti, već su, na primer, u ingerenciji 'Elektrodistribucije' ili 'Toplane'. U takvim slučajevima upućujemo ih na nadležne - veli Stojković.
Službenica Svetlana Radović kaže da još uvek nije koristila komunalni telefon, ali da još najviše smeta odlaganje smeća 'ko gde stigne'.
- U samom centru grada, u blizini Gimnazije 'Stevan Sremac' i Filozofskog fakulteta, često se stvaraju manje divlje deponije. Osim što su ružne za oko, na tim mestima stvara se i vrlo neprijatan miris, naročito kada su velike vrućine. To je posao za komunalce, ali i građani treba da se zapitaju o svojim higijenskim navikama - kaže ova Nišlijka.
O. Milijić
|
