Izvor: Kurir, 30.Mar.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FILM O PATNJI
Ruski ratni reporter Žanja Jevgenij Baranov, koji već deset godina izveštava s Kosova, snimio dokumentarac koji je dirnuo politički vrh u Moskvi
KOSOVSKA MITROVICA - Žanja je na magarcu ušao u Avganistan. S maramom oko usta. Svuda je sitni pesak koji puni oči u usta.
- Ima li rata?
- Budet, budet - odgovorili su mu na prvoj liniji i mirno nastavili da motaju hašiš.
Kad su izduvali džoint prišli su minobacaču i u pravcu neprijatelja ispalili >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << jednu minu. Ništa se zadugo nije čulo, a onda je posle pola sata doletela mina i eksplodirala nedaleko od njih. Neprijatelj je dobio poruku. I tako, dvesta godina rat u Avganistanu traje.
Ima konzervi s mesom, ali nema vode. Konzerva „koka-kole“ je koštala dva dolara, a onda je stigla do 24. Tamo žive od dva dolara mesec dana. Kad im se smučila hrana iz konzervi, kupili su ovna. Odrali ga i nabili na ražanj. Sa ovnom na ražnju presrela ih je televizijska ekipa, kaže i smeje se.
Žanja ima troje dece i ratni je reporter, specijalni izveštač Ruske televizije. Dok traje mitrovačka noć, vodi nas u Nagorno Karabah, u Osetiju, u Čečeniju. Otkriva zaboravljena sela po Kosovu, za koja ni mi nismo znali. U koja je on stigao.
Priča o zaboravljenim porodicama ruskih oficira u Čečeniji. I Čečenija je bila nezavisna četiri godine. O politici malo, ne voli politiku, kao nijedan pravi ratni reporter. Vitak je, visok i na njemu nema viška kilograma. Kad pije, pije žestoko, ali ume da se zadrži i na dve loze.
Jevgenij Baranov Žanja, specijalni dopisnik Ruske državne televizije, autor je filma „Kraj osuđen na progonstvo“. Pratio je čak i bombardovanje, bio je uključen u sve teme koje su se ticale srpskog naroda. Iskustvo sakupljeno tokom svih ovih godina prikazao je u filmu „Kosovo ruskim očima“. Drugi autor je Aleksandar Zamislov.
Film je snimljen pre godinu dana. Prikazan je u decembru 2007. prvi put, a potom je napravljena i repriza 10. decembra, na dan potencijalnog proglašenja nezavisnog Kosova. Na RTS je prikazan 26. decembra prošle godine, kada je Skupština Srbije donela rezoluciju o pravcima nacionalne politike na Kosovu i Metohiji.
Pogodilo ga je to što njegova televizija ne shvata šta se ovde dešava i zašto je uopšte taj film potreban. Rukovodstvo televizije znalo je da se on bavi temom Kosova. Film su snimili u aprilu, a prikazan je u decembru. Subjektivnost koja je ispoljena u tom filmu ima podlogu, to nije neka njegova paranoja, već realnost s terena.
Film je prvi put prikazan u terminu kad ga je mogao odgledati on i nekoliko njegovih drugara. Po moskovskom vremenu u 1.20 posle ponoći. Ali, među onima koji su pogledali film bili su i oni koji su imali nekakav uticaj. Taj uticaj je došao do samog vrha u Moskvi. I, neočekivano za mnoge, dokumentarac je doživeo da bude shvaćen na pravi način, tako da je 10. decembra emitovan u udarnom terminu. Ako je suditi po internet forumima, izazvao je utisak koji je Baranov očekivao.
- Prvi put sam došao na Kosovo 1. februara 1998. godine. I to je za mene bilo otkriće. Prvi čovek koji mi je otvorio oči u vezi sa dešavanjima ovde, ali i sa mnom lično, bila je književnica Mitra Reljić. Ako sam do tada bio nezainteresovan i ravnodušan prema jednoj temi, shvatio sam da je to moj problem, a ne problem te teme.
I tako se desilo da sam od ‘98. svake godine ovde bio po nekoliko puta i pratio šta se dešava. I sve se dešavalo pred mojim očima. Shvatajući sopstvenu nemoć da nešto promenim, osećao sam to kao lično poniženje. Ta je tema ostala u meni i čekala momenat kad će se pojaviti šansa da uradim ono što mogu. Da sažmem sve u jedan sat. Da prenesem sav taj bol i osećaj sramote ljudima koji iz raznih razloga ne znaju šta se dešava na terenu. Nadam se da mi je to pošlo za rukom - priča Jevgenij Baranov Žanja.[ antrfile ]
MANASTIRSKA ZEMLJA ZA PESNIKINJU
Na Kosovo je stigao davno, pre deset godina, i upoznao Mitru Reljić, izbeglicu iz Bosne, profesorku ruskog na Prištinskom univerzitetu i darovitu književnicu. Najbolju koju srpski narod na Kosovu ima. Koja nije htela da ode s Kosova. Koju su silom izveli iz stana i odveli iz Prištine u noći dugih noževa 17. marta 2004.
Sa njom je iskopao zemlju, busenje s travom iz porte manastira Banjska, i doneo na grob pesnikinje Darinke Jevrić. Znao je Žanja ko je Darinka, kao što zna ko je Ninoslav Ranđelović, kao što odavno zna ko je ko na Kosovu.
