Izvor: Mondo, 10.Mar.2017, 13:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BELDOCS: Šta ćemo gledati
Evo šta donosi jubilarno izdanje festivala dokumentaraca!
Foto: Beldocs
Na 10. Beldoksu od 8. do 15. maja paralelno u nekoliko beogradskih dvorana biće prikazano više od 80 filmova u različitim programskim celinama, saopštili su organizatori.
Biće predstavljena selekcija filmova nakon koji ćete se dobro osećati. Shodno tome, program je naslovljen "Feel good movies" i čini ga nekoliko ostvarenja koja na različite načine slave život i svet oko nas.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Mondo << />
Ovaj program biće upriličen u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, u sali "Dinko Tucaković", koji je za života bio veliki prijatelj Beldocs-a, te festival posvećuje program njemu u čast. Urednik programa je reditelj Stevan Filipović.
Jedan od "feel good" filmova svakako je nemačko-austrijski "Atos" biser srednjometražne dokumentaristike.
U 52 minuta, rediteljski dvojac Peter Bardele i Andrea Martin vode nas na same vrhove Svete Gore, na mitsko mesto gde živi gotovo dve hiljade monaha. Oni su prvi reditelji kojima je omogućeno da snimaju film u potpunosti na Svetoj Gori. Tačnije, omogućeno im je da snimaju različite načine života u manastiru, na svetoj planini. Monasi koje su odabrali, iz različitih pravoslavnih crkava, govore o različitim običajima koje su doneli sa sobom iz svojih krajeva, govore o duhovnosti i duhovnom životu, o svom viđenju vere i religije, o tome zbog čega ih crkveni život ispunjava.
Bez sumnje, dvojica reditelja ostala su i sama očarana njihovim životima koji započinje u cik zore liturgijom, nastavlja se bogatom trpezom koja se naziva "ručkom" bez obzira što je još rano prepodne, zatim odvojenim dnevnim aktivnostima, sve do povečerja i večere.
Ono što je u filmu izvanredno uhvaćeno, jesu različitosti među monasima, koji u različitim umetničkim ili angažovanim delovanjima pronalaze proširene vrednosti svoje duhovnosti. Njihove priče su izvanredne i ostavljaju bez teksta. Baš kao i sam život na Svetoj Gori.
Peter Bardele i Andrea Martin su lišili film ikakvog autorskog komentara, ostavljajući gledaocima da sami procenjuju vrednosti i kvalitete života na tako posebnom mestu.
Film je poput poezije, što je dodatno podstaknuto fascinantnim predelima i pejsažima, koje su tom prilikom uspeli da snime.
Priče monaha su kratke ali su lične, emotivne, filozofske, duhovite, dramatične. Stoga je film poput rukoveti o njihovim životima. Posebno intrigantno je to što nas kroz film o Svetoj Gori, kao narator, vodi ženski glas.
.jpg)
