Izvor: Politika, 16.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antiratna deklamacija
Režija: Robert Redford; uloge: Tom Kruz, Meril Strip, Robert Redford..., trajanje: 90 min., proizvodnja: SAD 2007.
"Glineni golubovi" Roberta Redforda, još jedan je u nizu politički angažovanih filmova koji u ovom drugom delu tekuće produkcijske godine, ubrzano stižu iz Holivuda. Više se, dakle, ne može govoriti o slučaju. Sada je već reč o serijalu filmova namenjenih više osvešćenju i prosvetljenju domaće javnosti u važnom i napetom predizbornom periodu, negoli >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostatku sveta.
Svesni činjenice da biti Amerikanac danas i nije baš toliko popularno izvan granica SAD, holivudski liberali gotovo očajnički pozivaju na razum i antiratnu akciju dok ne bude prekasno. U tome prednjače politički osvešćeni filmski autori, jasno se tako odredivši spram večitog pitanja: treba li umetnik da odgovara na izazove vremena (?).
Kod već sedamdeset jednogodišnjeg Roberta Redforda, koji se režiji vraća u velikom stilu, dileme povodom ovog pitanja nema. Posegnuvši za realizacijom slobodoumnog i višeslojno analitičkog (moguće i preambicioznog) scenarija mladog pisca Metjua Majkla Karnahena, jasno je izneo i sopstvene antiratne stavove i sumnje u zvaničnu verziju trenutnog američkog spoljnopolitičkog dejstvovanja, opredelivši se za nenametljiv, gotovo klasičan i prilično statičan rediteljski postupak.
Jer, najsnažniji dramski obrti dešavaju se na planu verbalnog, kroz oštre iako na trenutke preobimne, ipak hitre dijaloške linije u srazmeri jedan na jedan (najčešće za radnim stolovima u dva kabineta, profesorskom i senatorskom). Glumci se nadmeću u veštinama lepog govorništva, i čitav film poprima tako obličje velike antiratne deklamacije, ujedno ukazujući na ranjivost američkog društva nagomilanih, a od strane vašingtonske administracije i medija marginalizovanih, teških unutrašnjih problema. Legitimno, što da ne.
Originalni naslov filma je "Lavovi za jagnjad" ("Lions for Lambs") i predstavlja parafrazu jedne nemačke pesme iz Prvog svetskog rata u kojoj se pesnik divi hrabrosti i snazi britanskih vojnika "prašinara" (lavovi), žrtvovanih od strane nekompetentnih oficira i vođa (jagnjad). Pošavši od ovog stiha kao premise, Redford je vešto isprepletao tri povezane priče iz tri perspektive. U prvoj, mladi republikanski senator (Tom Kruz), poziva iskusnu novinarku (Meril Strip) koja ga je proslavila, da bi joj servirao svoju priču o novoj akciji američke vojske u Avganistanu, jer se pobediti mora po svaku cenu. U drugoj, profesor političkih nauka (Robert Redford) pokušava da inteligentnom studentu vrati izgubljenu veru u gradivo, a za to vreme u hladnim avganistanskim planinama, dva njegova bivša studenata bore se na život i smrt s talibanskim gerilcima (posle ispadanja iz helikoptera u propaloj akciji američke vojske).
Sve tri radnje, odvijaju se na tri različita mesta (Vašington, Kalifornija, Avganistan) u svega sat i po vremena, koliko traje i sam film. Profesorski deo filma ima najviše teza i deklamovanja (taksativni statistički podaci, između ostalog i oni koji ukazuju da čak 77 posto studenata ne zna sa kojim se državama graniči Minesota, a znaju gde su Irak, Iran i Avganistan), ali se Redford trudi da ih učini zanimljivim i dinamičnim, pakujući dijaloge sa fleš bekovima vezanim za ratnu motivaciju svojih nekadašnjih studenata.
Najsnažniji, i filmski najatraktivniji deo je avganistanska priča u kojoj se nudi i niz uverljivih noćnih akcionih sekvenci, i govori o solidarnosti dva studenta-vojnika, nimalo slučajno, Afroamerikanca i Latinoamerikanca koji negde na vrhovima Tora Bore brane boje američke zastave. Dok oni prolaze kroz agoniju, beli pripadnici višeg staleža radije se bave kompjuterskim igricama ili propagiraju ratne pobede...
Najzanimljiviji deo ipak je onaj koji se odnosi na verbalno nadmudrivanje novinarke i senatora, u kojem se Meril Strip (namenski ne krijući svojih 57 godina) i Tom Kruz koriste svim svojim glumačkim umećem izvlačeći maksimum iz izazovnog scenarija. Iz ovog dela filma, posve je jasno da se Redford nije samo obrušio na visoke predstavnike aktuelne američke administracije, već je žestoko ošamario i vodeće američke medije koji su stvorili ratnu atmosferu i slepo sledili Buša u njegovim obmanama vezanim za takozvani "rat protiv terora" i skriveno oružje za masovno uništenje...
Za domaći, američki teren - eksplicitno poučan film. Za inostrano gledalište - jasna poruka: "Nisu svi Amerikanci isti". Eto, to je film "Glineni golubovi".
Dubravka Lakić
[objavljeno: 16.11.2007.]
