Izvor: B92, 22.Jul.2010, 12:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karanović: Vreme velike površnosti
Reditelj Srđan Karanović, koji sa filmom "Besa" učestvuje na Palićkom festivalu, izjavio je da je bio odlučan da taj film snimi na profesionalan način, bez produkcionih improvizacija.
"Uvek sam to želeo, ali nisam uvek uspevao iz različitih produkcionih i finansijskih razloga.
Pošto sam slutio da mi se približava kraj karijere, rekao sam - sad ili nikad. Nisam želeo da pravim bilo kakve kompromise", istakao je on na konferenciji za novinare.
Karanović >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je dodao da je nekih kompromisa, ipak, bilo, ali da se trudio, uz pomoć saradnika i glumaca, da ovaj film učini maksimalno moguće preciznim i tačnim.
To je bilo teže nego inače, jer se film bavi epohom (vreme Prvog svetskog rata). Rekonstruisati epohu i njenu atmosferu je veoma teško, a mnogi naši filmski radnici danas, nažalost, nisu navikli na profesionalni pristup takvoj vrsti posla, radeći pretežno za televiziju ili spotove.
Na pitanje zašto smo se odvikli od profesionalizma, odgovorio je da je "ovo vreme velike površnosti u svemu" - u kuvanju, međuljudskim odnosima, u svim oblicima života, pa tako i prema onome što radimo.
"Površnost podrazumeva i izvesnu aljkavost i improvizaciju. To je, uglavnom, uzrok mojih svakodnevnih nerviranja", rekao je on navodeći situacije od tekstova na Internetu do odlaska na pijacu ili pokušaja parkiranja.
"Stalno neko pokušava da vas prevari. Sve može da bude, a ne mora da znači, može i ovako i onako. To su te površnosti koje duboko ugrožavaju kvalitete naših života, a samim tim i onoga što radimo", ukazao je reditelj filma čija je tema besa kao održavanje date reči bez obzira na cenu.
On je istakao da nikad nije imao ambiciju da pravi filmove koji će biti putokaz kolegama da prave slične, ali da će mu "biti drago ukoliko ovaj film stimuliše druge autore da pristupe ozbiljnije i savesnije svom poslu, pa makar radili na njemu i sedam godina, koliko smo mi radili 'Besu'".
Što se tiče stila tog filma, starinskog i sporog u pozitivnom smislu reči, izrazio je uverenje da će "formalno brzi filmovi nalik na reklamne spotove i sa puno kamere iz ruke, od koje se često dobija morska bolest, uskoro izaći iz mode".
Na pitanje o stanju u srpskom filmu, odgovorio je da je "slična situacija kao u našoj državi - haotična".
"Siromaštvo srpskog filma stimuliše površnost i aljkavost. Naša filmska bara je sve manja, a krokodila sve više. Čak sam i sam skoro 30 godina učestvovao u školovanju krokodila", napomenuo je Karanović, profesor Fkulteta dramskih umetnosti u Beogradu.
On je dodao da ih sve pozdravalja i želi da ih bude što više, ali i da što ambicioznije i savesnije prave svoje filmove.
Karanović je ukazao da je "veliko pitanje u kojoj meri će država biti spremna da vrati film sa margina na koje je gurnut u poslednjih 20-ak godina".
"Zakonom o kinematografiji, koji željno očekujemo, treba uvesti redovno finansiranje, na osnovu kojeg se filmski radnici neće osećati kao da žive od bakšiša", istakao je on.
Karanović je izrazio zadovoljstvo što je "Besa" na festivalu u Moskvi, gde je dobila nagradu Federacije kino klubova Rusije, "prošla fantastično i kod publike i kod kritike, mnogo bolje nego što smo očekivali".
On je rekao da je film pozvan i na festival u Draču (Albanija). Distribucija u Sloveniji i Hrvatskoj biće kad-tad, a za evropske zemlje se ne zna.
"Ovaj film ima devet producenata, ali kao da nema 'tatu i mamu' koji će se dovoljno brinuti o njegovom plasmanu", primetio je on.
Na pitanje zašto se "Besa" na domaćim festivalima prikazuje van konkurencije, odgovorio je da se toliko dugo bavi filmom da je zaslužio pravo da se više ne takmicci i da nagrade treba da dobijaju mlađi autori.
"U životu sam dobio dovoljno nagrada i to me ne stimuliše, a odavno nije ni preporuka za producente da mi daju novi projekat. Nagrade gube svaki smisao, jer postoji ogroman broj festivala u našem regionu i uskoro će filmskih nagrada biti koliko i književnih. U Srbiji postoji više od 550 književnih nagrada godišnje. To potpuno devalvira i profesiju i instituciju nagrade", ukazao je on.
O saradnji sa Karanovićem govorili su mlada slovenačka glumica Iva Krajnc i srpski glumac Raša Bukvić koji gradi uspešnu karijeru u Francuskoj.
Iva Krajnc izjavila je da joj se pri susretu sa rediteljem, na audiciji, učinilo da se odavno znaju. "Međutim, kada sam čula da će mi partner biti Miki Manojlović, uhvatio me je strah", priznala je ona, dodajući da je, ipak, već nakon prvog razgovora bilo lakše.
Bukvić je rekao da ga je odmah privukla emotivna priča stavljena u kontekst rata i međunacionalne mržnje, koja nas vraća na to da smo ljudi bez obzira na naciju i da je zadata reč važna stvar.
Čest Karanovićev saradnik, kompozitor Zoran Simjanović primetio je da se filmovima ne mogu vaspitavati ljudi. "Ipak, nije loše da u današnje vreme pravimo pozitivne i normalne fimove. Te slike ostaju u podsvesti gledalaca", rekao je Simjanović.
Pogledaj vesti o: Film Besa
