Izvor: Blic, 06.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Balkanska sokolana
„Beli lavovi“ Lazara Ristovskog Tačno pre 12 godina, tokom bombardovanja Srbije, u jednom od pratećih programa Kanskog festivala prikazan je debitantski rediteljski rad „Belo odelo“ poznatog glumca Lazara Ristovskog. Tada je u jednom listu objavljeno da je njegov film moralni pobednik festivala, a u to vreme moralne pobede su se delile šakom i kapom. Znamo sa kakvim ishodom. I evo novog filma Lazara Ristovskog, „>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << href="http://www.vesti.rs/Film-Beli-lavovi/" class="contenturl">Beli lavovi“ (god. proizvodnje: 2011. trajanje: 93 min.), u kojem je uz rediteljsko zvanje on i glumac, producent, pisac scenarija, pevač muzičkih numera, pa i, u nekoliko segmenata, komentator svog filma, direktno u kameru. Svi ovi poslovi u jednoj ličnosti, ma koliko bila harizmatična, bili bi premnogo i za Orsona Velsa, Godara ili Almodovara. Ali Ristovski se ne boji poređenja niti se plaši bilo čega. Balkan, bato!
Uz sve moje lične simpatije za neustrašivost Lazinu, film nisam gledao na svečanoj premijeri u Centru „Sava" (gledalište koje dođe unapred napaljeno, obavezne ovacije na kraju, ma kakav bio film). Dva dana kasnije, večernji termin u mom omiljenom bioskopu Takvud, dvadesetak gledalaca, projekcija prolazi u crkvenoj tišini, premda se na ekranu događaju čuda neviđena srpske tranzicije: novokomponovani tajkuni laki na puci, prostitucija ove ili one vrste, školovani reditelj snima porniće, a operska pevačica peva po kućama za sitniš... Kolone radnika štrajkuju predvođene Diletom (L. R.), nose transparente sa ubitačnim (!) aforizmima, revolucija je na pomolu. Sve prepoznatljivo i u ravni stereotipa, a glumci (među njima Gordan Kičić, Hristina Popović, Mira Banjac i Nikola Simić u nekoliko kadrova) kao ribe na suvom. Jedina, po nameri, lirska scena je delimično razgolićavanje nove glumice Monike Kiš. Koja će dobiti kišu ponuda sa ne baš najčasnijim namerama.
Nizovi doskočica i anegdota, ali priče gotovo da nema. A stilski je to valjalo da bude mešavina crne komedije, burleske, farse i čega sve ne. Ristovski na kraju odlazi, doslovno, među zvezde na zamračenom nebu, i možda će se vratiti. U nekom novom filmu, o tranziciji koja će potrajati.
