Izvor: Danas, 12.Mar.2015, 14:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Usko grlo
FEST ko FEST, nešto me je nasmejalo, nešto zabavilo, nešto iznerviralo, ništa baš oduševilo. Dopalo mi se što je velika sala bila često puna, bar na filmovima koje sam ja gledala. Nije mi se, s druge strane, dopalo što mi je za izlazak iz našeg najvećeg kongresnog kompleksa trebalo prosečno koliko traje kraći film.
Iritira što je kanal koji čini komunikaciju između A i B dela Centra Sava tokom festivala >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << ili većih koncerata neprohodan. OK, SC se gradio i izgradio u kratkom roku do '79, dakle dok Novi Beograd nije porastao do današnjeg gabarita. Ipak, urbanistički plan još krajem pedesetih predviđao je širenje grada preko reke. Kako onda ostaviti sali od 3 700 mesta (parter i balkon zajedno) samo jedan izlaz, na parking pored auto-puta.
Uhvati me muka kad posle projekcije pođem ka 21. bloku. Tiskamo se, gurkamo, hvatamo prazan prostor između grupa posetilaca, odustajemo ili se poradujemo kad neko odustane da se provuče kroz stakleni portal kojim počinje usko grlo hola što vodi prema izlazu. Sve sa ljubaznim osmehom, jer SC gosti moraju da budu fini. "Izvinite! Oprostite! Izvinite!" Dok masa stoji i do stepenica prolazimo u grupi od troje mršavih.
Pored pomenutih stepenica, kako dolikuje, postoji rampa za invalidska kolica. Sve po propisu... Vrlo zanimljivo! Kako, moliću lepo, mogu da se provuku kolica kroz oko 1000 duša što grabe napolje? Dragi invalidi, molimo sačekajte! Zato, valjda i postoje onolike fotelje oko sale. I šank, i plato za druženje.
Pokušala sam da nađem projekat Sava Centra na netu. Onako, bilo mi je zanimljivo da vidim šta je to gospodin Maksimović smislio kad je predvideo ovakvu arhitektonsku cevčicu između dva veličanstvena dela objekta, istina zidanih jedan po jedan u razmaku od godinu dana. Nisam imala uspeha. Nigde ga nema. Nema ga ni na sajtu samog SC-a. Čak sam, da naglasim - tokom radnog vremena, zvala sve brojeve telefona koji su ispisani u kontaktima. Javila mi se na kraju jedna ljubazna gospođa koja nije znala tačno ni koliko velika sala prima gledalaca. Dobro, možda to i nije tako bitno. Bitnije je sledeće: ako se već stvorila potreba, a jeste odavno i uveliko, da se nešto uradi na iznalaženju rešenja za navedeni problem, zašto nikom nije palo na pamet da se time pozabavi. Izvinjavam se arhitektonskim entuzijastama, ali mislim da je to u ovom momentu i lakše i potrebnije od podizanja arapske metropole na obali.
