Izvor: BKTV News, 10.Okt.2014, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Sunčanica“ – Sjaj filmskog glamura u Beogradu
Beograd je pre nekoliko dana (3. oktobra) imao tu čast i zadovoljstvo da oseti i vidi sjaj velikog filmskog (da ne kažemo holivudskog) glamura, na svetskoj premijeri novog filma velikog ruskog sineaste Nikite Mihalkova – „Sunčanica“.
Za naše uslove pomalo zaboravljeni osećaj i atmosfera velikog filmskog dogadjaja (otkad na FEST ne dolaze gosti iz ,,prve filmske lige“), osim efekta pravog ,,crvenog tepiha,, ljubiteljima filma se pružila prilika da >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << prisustvuju svetskoj premijeri ili, kako reče sam Mihalkov, „rodjendanu“ jednog veoma dobrog filmskog ostvarenja, u vremenu kada je sve manje originalnih i autorski snažnih filmskih priča. A ,,Sunčanica“ to jeste, iako možda ne jedan od najboljih filmova jednog od najupečatljivijih evropskih filmskih autora, ali sigurno film koji će mnogim gledaocima biti po volji, i vizuelno i dramaturški, i za uživanje. Veličina ovog filma je u veoma uspeloj dramatiizaciji proze velikog ruskog nobelovca Ivana Bunjina. Nedostatke ovog filma, kojih istina nema mnogo, možemo pripisati činjenici da je i najvećim filmskim stvaraocima teško da naprave idealnu filmsku adaptaciju književnog dela, posebno kada je u pitanju višeslojna proza Bunjina.
A Mihalkov se, po sopstvenom priznanju, čak 37 godina nosio mišlju da ekranizuje dva dela ,,nerevolucionarnog,, velikog ruskog pisca i nobelovca Ivana Bunjina i da po motivima njegove kratke priče „Sunčanica“ i njegovog dnevnika o revoluciji „Prokleti dani“, dramaturški prilično uspešno poveže u ozbiljan i inspirativan scenario, praveći kontranst izmedju dva tako različita perioda u istoriji Rusije – 1907 i 1920. godine, perioda bezbrižnog života i perioda revolucije, kada se lagodan život carske Rusije pretvorio u košmar, gradjanski rat i pobedu ,,crvenoarmejaca,,.
Film koji se bavi ratom, a u stvari pokušava da odgonentne suštinu i glavni uzrok gradjanskog rata koje je razorio carsku Rusiju i koji je sadržan u rečenici koja je i svojevrsni podnaslov filma ,,Kako se sve to dogodilo“. – kako je moglo da dodje do toga da braća počnu da ubijaju jedan drugoga, zato što je jedan ,,beli,, a drugi ,,crveni,, i obrnuto. Mihalkov pokušava da odgonetne suštinu gradjanskog i bratoubilačkog rata, koji nam se toliko puta ponovo dogadjao, i kako sam Mihalkov kaže ,,da je možda to slovenska osobina da ne umemo da učimo na svojim greškama“
U filmu belogardejski oficir kojeg igra Miloš Biković izgovara reči: „Sa svojih deset prstiju uništili smo zemlju. Video sam, ništa nisam preduzeo, mislio sam da će da prođe.”. Sunčanica je simbol tog stanja u kojem se pitamo ,,kako se to moglo dogoditi,, I zašto smo samo stajali I gledali kako se sve urušava.
U svakom slučaju, Nikita Mihalkov, na sebi svojstven način, gradi tri sata dugu epsku priču o vremenu pre I posle gradjanskog rata u Rusiji, bez mnogo dijaloga, gradeći priču na odličnoj glumi glavnih junaka I izvanrednom psihološkom doživljaju. Predivna fotografija, izvanredna scenografija, muzika u funkciji priče, gledaoce vode u neko istorijsko vreme kada je jedan sistem zamenjen drugim, kada se ruska nacija ali I ruska duša, cepala na dva suprotstavljena dela, koja su se medjusobno uništavala. Mihalkov nas, kao u vremenskoj mašini, vraća u ruski “Bell Epoque”, pa nas u bunilu sunčanice, baca u vrtlog gradjanskog rata posle Oktobarske revolucije. Ovo je sigurno još jedan značajan doprinos Mihalkova filmskom oslikavaju ruske istorije, posle već nagradjivanog opisa vremena Staljinovih čistki I velikog Otadžbinskog rata u trilogiji “Varljivo sunce”.
U filmu debituje očigledno nova zvezda ruskog filma Viktorija Solovjeva, a pored nje u glavnoj ulozi je Martinš Kalita, rođen u Letoniji, koji je težinu glumačkog zadatka opisao kroz činjenicu da je za ulogu morao da se ugoji 20 kilograma za mesec i po dana. Veoma je interesantna jedna od glavnih rola u ovom filmu epohe, uloga Miloša Bikovića koji igra tvrdog I razočaranog ,,belogardejskog,, oficira, uloga koja možda predstavlja profesionalnu prekretnicu za ovog našeg mladog glumca, koji je na filmsku scenu hrabro iskoračio glavnom ulogom u projektu “Montevideo” Dragana Bjelogrlića. Saradnjom sa velikim rediteljem Nikitom Mihalkovim, stiče se utisak, prešao je ,,crtu,, I definitivno postao ozbiljan karakterni glumac, sa zapaženom internacionalnom karijerom u perspektivi.
Svojevrstan srpski doprinos ovom velikom filmskom projektu, osim Bikovića, dao je I poznati srpski montažer Svetolik Mića Zajc, koji je ,,sklopio” već četvrti film Nikite Mihalkova. I to na zaista impresivan način. Od čak 120 sati snimljenog materijala izmontirao je film ,,za poštovanje,,.
Prvi veliki svetski uspeh Nikita Mihalkov je postigao sa filmom ,,Oči čornije” koji je uradio na osnovu motiva nekoliko Čehovljevih priča, za koji je Marčelo Mastrojani dobio nagradu za najbolju ulogu na Kanskom festivalu 1987. godine.
Posle toga će praktično biti pretplaćen na najveće filmske nagrade. Njegova ,,Urga,, – sentimentalan film o životu Mongola na granici Rusije I Kine, osvojio je 1992. Godine Zlatnog lava na filmskom festival u Veneciji I bio je nominovan za Oskara za najbolji strani film.
Njegov najpoznatiji i najuspešniji film je ,,Varljivo sunce“ iz 1994. godine, koji obradjuje atmosferu u vreme Staljinovih čistki, dobio je glavnu nagradu na Kanskom festivalu i Oskara za najbolji strani film. Inače, do 2000-te godine to je bio film sa najvećom zaradom koji je snimljen u istočnoj Evropi.
To je iskoristio da snimi visokobudžetni spektakl „Sibirski berberin“ kojim je otvorio Kanski festival 1998. Godine, ali koji nije ponovio umetnička dostignuća prethodnog filma. 2007. godine pobedio je na festivalu u Karlovim Varima sa filmom „12,, specifičnom omažu legendarnom filmu ,,12 gnevnih ljudi“ i dobija još jednu nominaciju za Oskara za najbolji strani film. Poslednjih godina, ostvario je I značajne glumačke uloge, ali I realizovao još dva nastavka filma “Varljivo sunce”, zaokruživši jednu veoma interesantnu visokobudžetnu trilogiju posvećenu Rusiji u vremenima neposredno pre I tokom velikog otadžbinskog rata (II svetskog rata).
Ovaj film na žalost vuče sa sobom, ni kriv ni dužan, jednu veliku političku hipoteku. Činjenica je da se priča dešava na Krimu u vreme oktobarske revolucije, kada poražena belogardejska armija pokušava da se evakuiše, što neizbežno vodi ka povlačenju paralela sa aktuelnom krizom u Ukrajini I pričom o Krimu, I pored činjenice da je priprema filma počela mnogo pre nego što se ukrajinska kriza I mogla naslutiti. Medjutim, taj ,,teret,, će možda sprečiti najširu svetsku javnost da na pravi način sagleda ovaj film, kao što se to desilo sa prećutnim odbijanjem Venecijanskog festivala da ovaj film prikaže, bez ikakvih obrazloženja. Jer ovaj film je zaslužio da bude prikazan na Mostri, pa maker I van oficijelnog programa, Mihalkov je to kao dobitnik Zlatnog lava zaslužio. Ćutanje festivala je nepravda prema ovom velikom filmskom stvaraocu, ali I prema ovom filmu.
„Kada se film prvi put prikazuje, to za gledaoca postaje dan rođenja filma, a rođendan se slavi sa prijateljima“ – tako je veliki ruski reditelj Nikita Mihalkov objasnio zašto je odabrao da se u Beogradu održi svetska premijera njegovog novog filma.
Ako sa strane sklonimo ,,nenamerni,, politički kontekst ovog filma, „Sunčanica“ će sigurno zauzeti značajno mesto u opusu Nikite Mihalkova, posebno u delu njegove karijere u kojem će se on baviti istraživanjem najinteresantnijih ali i najtežih delova istorije Rusije i ruskog naroda. Ovaj film istovremeno i jasno odslikava veliku produkcijsku i kreativnu snagu ruske kinematografije, koja osim nesumljivog autorskog potencijala pokazuje i mogućnost da realizuje i najsloženije filmske poduhvate, kao što je to nedavno uradio i Fedor Bondarčuk sa ratnim spektaklom „Staljingrad“. A Mihalkov je još jednom pokazao da je ,,lider“ čitave plejade izvanrednih ruskih reditelja, koji su sada već deo evropske ,,elite,, filmskih stvaralaca.
Autor: Zoran Pavić
The post „Sunčanica“ – Sjaj filmskog glamura u Beogradu appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
