Izvor: Dzungla.org, 09.Mar.2014, 13:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slobodan Stefanović: Odustajanje ne priznajem
SA probe u teretanu, pa odatle trkom na pozorišnu predstavu ili filmsku premijeru i sve ukrug! Tako ovih dana izgleda život glumca Slobodana Stefanovića. U subotu 8. marta očekuje ga premijera horora „Mamula“ koji će zatvoriti ovogodišnji Fest, nedelju kasnije u bioskope stiže animirani film „Zvončica i vila gusarka“, a ubrzo zatim počinje snimanje još jednog horora „Gnev anđela“ u kom igra sa Katarinom Radivojević. Zgusnut raspored, ipak, ne smeta glumcu kog >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << ovih dana gledamo i kao fizioterapeuta Mikija u „Vojnoj akademiji“. Najsrećniji je, kaže, kad ima mnogo posla, jer je po prirodi energičan i dinamičan. – Ipak, dođu čoveku ti trenuci kad mora malo da smiri mozak. Tad se posvetim sebi, nema telefona i televizije dan-dva. Samo knjige, krevet i šetnja – priča Stefanović dok nas vodi na Kalemegdan, jedno od mesta koje obožava u Beogradu. Reka ljudi plovi najpoznatijom srpskom tvrđavom, ali glumcu, rođenom i odraslom u Novom Sadu, gde mu i dalje živi porodica, gužva ne smeta. Kao ni brzina koja je postala sinonim za glavni grad. – Obožavam Novi Sad, ali previše sam zavoleo život u Beogradu da bih sad mogao da se vratim. Došao sam do toga da mi smeta sporost Novosađana, ne mogu da se priviknem na njihov način vožnje, na to da moram da čekam da neko smisli odgovor. Postajem nestrpljiv. Posle 13 godina provedenih u Beogradu, mogu da ga nazovem svojim domom. Volim mesta sa tajnom, a ovaj grad to svakako jeste.TERAPIJA PROTIV STIDLjIVOSTI Gluma je Stefanoviću donela nagrade, profesionalno ispunjenje, ali mu je i pomogla u privatnom životu. – Iako se nikad ne bi reklo na prvi pogled, strašno sam stidljiv. Kad treba da pričam kao Slobodan Stefanović, pa makar i pred deset ljudi, imam užasnu tremu. Ali gluma je terapija koja te uči kako da prevaziđeš stidljivost i da budeš otvoren za komunikaciju. Tajnu krije i ostrvo Mamula, gde je smeštena radnja istoimenog filma u kom Stefanović igra Aleksu, bogatog Rošanina koji poziva dve drugarice iz Amerike na odmor u Rose. Istražujući okolinu, otkrivaju da se na malom ostrvu odvijaju čudne stvari, a da ljudi, iz nekog razloga, nestaju. – Koliko mi je u početku bilo zanimljivo, toliko je pri kraju bilo i strašno – priseća se Stefanović snimanja. – Pri prvoj grmljavini, u Rosama nestane struje, sa njom „ode“ i voda, pa kad ste prepušteni ničemu, krenu da vam kolaju razne misli po glavi, pogotovo ako ste pre toga snimali otkidanje ruku i krvave ljudske glave. Nije baš lako ulaziti iz horora u crtaće, pa onda igrati, pevati i plesati u mjuziklima, što Stefanović gotovo svakodnevno čini u matičnom Pozorištu na Terazijama. I zato odušak traži u teretani. Ne u kafani. – Starija generacija je napravila tu famu o glumcima boemima. Ako želiš da imaš kontinuitet, što je najvažnija stvar u ovom poslu, moraš da vodiš manje-više spartanski način života, jer je svaka uloga zahtevna. Svaka čast onima koji mogu noću da se zezaju, piju, a da sutra uveče daju maksimum na predstavi. Ja, priznajem, nemam tu energiju. Njegova strast su putovanja i to (ponovo se vraćamo na tajnu) po neistraženim destinacijama. Dok sanja Afriku, zemlje Trećeg sveta i Daleki istok, vodi nas u – najbliže egzotici u Beogradu – tajlandski restoran. A tamo ga čekaju prijatelji Nina i Geri. I vino. – To što ne idem u kafanu ne znači da povremeno ne popijem čašu vina – kaže kroz osmeh. – Ali, pre svega, volim ljude sa kojima pijem. Kad bih voleo samo vina, bojim se da bi to već bila dijagnoza. Kad nam je već rekao šta voli, vreme je da nam otkrije i drugu stranu medalje. – Ne volim lenjost. Prenemaganje. Ono kad ljudi počnu da kukaju, ništa im ne valja, nije im dobro. Pa, ako ti nije dobro, pokreni se. Napravi nešto od svog života, koliko god da te šamara. Idi uz vetar i nemoj dopustiti da te lomi. Odustajanje ne priznajem.
OpširnijeVečernje Novosti
Pogledaj vesti o: Fest
.jpg)
