Izvor: Politika, 29.Feb.2012, 20:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predstavljen žiri Fest-ovog takmičarskog programa
BEOGRAD – Članovi žirija takmičarskog programa 40. Festa - „Evropa van Evrope”, Filip Bergson, Radovan Holub i Darko Bajić, u današnjem razgovoru sa novinarima nisu želeli da komentarišu pojedinačne filmove, ali su pozitivno ocenili takmičarsku selekciju, kao i sam festival.
Filmski kritičar, osnivač Oksfordskog filmskog festivala, gostujući predavač u Filmskoj školi u Pragu i član Fiprescija na najznačajnijim festivalima, Bergson je istakao da je fasciniran takmičarskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << selekcijom, a naročito činjenicom da većinu filmova iz tog izbora nije ranije video.
„Primetio sam poslednjih godina jedan fenomen koji bih nazvao 'putujući festival', da se ista grupa filmova prikazuje na svim festivalima. To je dobro za lokalnu publiku koja je željna da pogleda aktuelna ostvarenja, ali je dosadno za predstavnike medija i filmske autore koji posećuju festivale i gledaju iste filmove. To se možda dešava i zbog nemaštovitosti ili lenjosti umetničkih direktora, što nije slučaj sa Festom”, naglasio je Bergson.
On je primetio da Fest ima zavidnu reputaciju. „Nema ništa spektakularnije nego videti tri-četiri hiljade ljudi u sali, to je odlično za reditelje i sve filmske stvaraoce”, primetio je on.
Bergson je rekao da uživa u otkrivanju novih autora i filmova i da je za njega pravo zadovoljstvo doći u Beograd i videti nove ideje koje nudi takmičarski program Festa.
Filmski kritičar iz Velike Britanije rekao je da su mu poznate kinematografije čiji autori učestvuju u takmičarskom programu i da ih smatra veoma interesantnim i budućnošću evropske kulture.
Holub, stručnjak za medije i audiovizuelnu umetnost, urednik programa Međunarodnog filmskog festivala u Bratislavi, smatra da je kinematografija balkanskih zemalja veoma važna za srednju Evropu.
On je istakao da je nakon što je prelistao monografiju o Festu koju je priredio Ivan Karl i pogledao dokumentarni film „Sinema komunisto” Mile Turajlić o jugoslovenskoj kinematografiji, shvatio da postoji veliki raskorak između nekadšnje Čehoslovačke i bivše Jugoslavije.
„Listajući monografiju uvideo sam da se ovde zna za Miloša Formana i još nekolicinu čeških reditelja, a u Češkoj se godišnje snimi četrdesetak filmova. Mislim da bi trebalo popuniti tu prazninu i približiti dve kinematografije, jer i Srbija ima odlične reditelje poput Gorana Paskaljevića, Emira Kusturice, Dušan Kovačevića, Srđana Dragojevića”, istakao je Holub.
Reditelj Bajić, primetivši da nikad nije zahvalno biti u žiriju, rekao je da mu je najvažnije da se upozna sa filmovim iz regiona i vidi kako „mi funkcionišemo u odnosu na njih”.
Govoreći o festivalu, Bajić je istakao da Fest već decenijama menja mišljenje gledaoca i stvara novu generaciju filmskih umetnika i ocenio da Fest „ide dobrim putem”, pružajući pregled svetske filmske produkcije u protekloj godini.
On je izrazio zadovoljstvo što „bioskop opet pobeđuje televiziju”. „Bioskop je jedini slobodan prostor u kome ljudi mogu da dođu da čuju šta ljudi u čitavom svetu zaista misle, na koji način reaguju, koji su njihovi problemi i šta se dešava u filmu i životima čitavog sveta”, istakao je Bajić.
Program „Evropa van Evrope” čini sedam ostvarenja: „Beduin” Igora Vološina (Rusija), „Bela so” Keti Mačavarjani (Gruzija), „Budućnost je večna” Ozdžana Alpera (Turska/Nemačka/Francuska), „Lokalni vampir” Branka Baletića (Crna Gora), „Maja” Pljutona Vasija (Albanija), „Restaurator” Josija Madmonija (Izrael) i „Fleke” Alda Tardocija (Hrvatska).
Tanjug
objavljeno: 29.02.2012.
Pogledaj vesti o: Fest
