Izvor: Blic, 06.Okt.2015, 18:17   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje jubilarni pozorišni "Joakim Inter Fest"

Večeras u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu, izvođenjem predstave “Kainov ožiljak” u režiji Juga Radivojevića (šabačkog pozorište) počinje 10. međunarodni pozorišni festival “Joakim Inter Fest”.

Pod sloganom “Vreme tišine” u takmičarkom programu, do 15. oktobra koliko manifestacija traje, biće izvedeno ukupno osam predstava pozorišnih ansambala iz Nemačke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Srbije.

Govoreći o “vremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << tišine” kao svojevrsnoj odrednici ovogodišnjeg programa selektor Željko Jovanović” napominje:”Ljudski rod se,  što bi rekli cinici, s vremena na vreme nalazi u miru. Ako se poslužimo ovom logikom dalje, moglo bi se (ironično)  kazati i da u istoriji nisu retke  pauze  između ratova kao što ni sukobi nisu tako daleko jedan od drugog. Međutim,   ovi predasi između dva sudara, bez obzira  koliko traju, oni bi trebalo da budu dobro iskorišćeni. U istoriji je to skoro uvek bilo  dobro upotrebljeno vreme, vreme koje ljudski rod, naročito u oblastima  kao što su kultura i umetnost,  provodio u razmišaljnju, preispitivanju, analizi.

Radi se o vremenu u kome  nastaje ono što su Stari Grci  smatrali najvažnijim - zapitanost.

Ovogodišnji festival se bavi tišinom, tim  kratkim prostorom mira u kome se svet povremeno nađe. (…)Cilj jubilarnog Joakiminterfesta jeste sagledavanje i postvaljanje pitanja da li postoje nove forme, da li su se pojavile u nekom scenskom čitanju klasičnih i već poznatih komada, kako oni danas „zvuče“ na ovoj našoj vetrometini. I šta je sa novim idejama, jesmo li ispričali neke nove priče, da li one uopšte postoje, možemo li ih prepoznati… Da li postoje  novi pogledi na svet koji će učiniti  da ovo vreme mira koje se može zvati i kao doba između dva sukoba, da se ovo naše vreme produži što više. I da  li možemo da učinimo nešto po čemu će nas neko novo vreme prepoznati.”

Takmičarski program

1. Dejan Stojiljković/ Vladimir Kecmanović „Kainov ožiljak“, režija Jug Radivojević Šabačko pozorište

Retko se dešava da jedna predstava tako „pogodi“ suštinu podnaslova festivala kao predstava „Kainov ožiljak“. Ova priča vremenski je podešena na tankoj liniji razdvajanja dva nejveća sukoba u svetskoj istoriji. Vremenski radnja komada prati odjeke Velikog rata i u svoj sadržaj uključuje ratne bubnjeve budućeg Drugog svetskog rata.  Glavni junaci komada „Kainov ožiljak“ najpre je  diplomata Ivo Andrić, zatim manje znani i veoma poznati saradnici Adolfa Hitlera, istorijske ličnosti odgovorne za zlodela koja će uslediti,  zatim  vreme koje prethodi Drugom svetskom ratu i savremeni trenutak o kome je takođe reč.

Možda više nego bilo koja druga, ova predstava tačno pogađa ne samo period imeđu dva sukoba već sam trenutak kada prestaje mir i nastaje rat.

2.Aleksandar Popović, “Mrešćenje šarana“, režija Egon Savin, u izvođenju Narodnog pozorišra Banja Luka, Republika  Srpska

„Mrešćenje šarana“,  banjalučkog pozorišta jednostavno je dobro urađena predstava u kojoj je osim učesnika i izvođača glavni junak i komad Aleksandra Popovića. Reditelj Egon Savin, koji je poznat kao veliki poštovalac dela ovog pisca,  najpre čini sve da Popovićeva drama dođe do reči u ovom vremenu lakih i primenjenih komada i jaftinih priča ni o čemu,  dok s druge strane nastoji da izvuče u prvi plan neke od karakteristika našeg vremena koje se  u ovom komadu vide kao u ogledalu u čemu ima punu podršku ansabmla ovog pozorišta.

3. Bitef teatar, Filip Vujošević, „Život stoji život ide dalje“, režija Jelena Bogavac

Vujoševićev komad, u najkraćem, nastoji da iznutra osvetli ono što se zove savremeni pozorišni trenutak oličen kroz sudbinu generacije glumaca  koja  o stalnom angažmanu razmišlja kao o dobrom vicu, dok budžetska sredstva, nekada jedini način da se dođe do novca, doživljavaju kao lošu šalu starijih kolega. Ono što ovoj predstavi daje poseban šarm jeste kritički otklon  i ironizacija „sopstvenog sveta“. Čak i predstava u predstavi koju gledamo, takođe je deo “projektne estetike“, čedu fondova i evropskih konkursa kao načina postojanja mnogih neformalnih i formalnih trupa koje međutum, međusobno ne samo da ne komuniciraju već su, s obzirom da je reč o istim parama,  u permanentnom ratu.

I na tom planu ova predstava na određeni način obavlja svoj društvno angažovani zadatak.

4. „Sećanja“  autorski projekat Benno Lehmann - Berlin, Nemačka

 Neobična predstava naročito u formalnom smislu. Glavni junak je jedan glumac i jedna lutka koja je istovremeno i dvojnik umetnika. Ovaj scenski ekperiment  u kome su glumac i njegova lutka dvojnik,  deo su   šire ideje koja hrabro traga za onim što oni takođe hrabro  zovu „sledeća generacija“. Herman (čovek lutka) govori o svom životu. Njegov život je roman, sa nekoliko sumnjivih biografskih momenata. Šta je istina ni on ponekad nije siguran. Ali on uživa da priča o svojim iskustvima, svojim velikim delima, ljubavnim avanturama i neobičnim izumima. On govori kroz  angedote u kojima poredi sadašnjost sa prošlošću.On je šarmantan. On govori o svojim  sećanjima u dugom vremenskom periodu od Drugog svetskog rata do danas.

5. Nina Raine “Plemena” režija Slavica Knežević, Kazalište Planet Art i EXIT teatar , Zagreb, Hrvatska

Drama “Plemena” engleske spisateljice Nine Raine (Nina Raine) u 2012. osvojila je nekoliko najvažnijih nagrada za najbolji dramski tekst uključujući  Drama League Award for Outstanding Play, New York Theatre Outer Critic Circlea i Off-Broadway Alliance Award - Best Play.

Reč je o slici današnjeg sveta  u kojoj se kroz intrigantnu i na kraju, katarzičnu priču o ljubavi pokazuje da sreća pojedinca i te kako  zavisi od (ne)pripadnosti.

Ovu dramu posebno preporučuje to što u njoj nije reč je jednostavnoj (podrazumevanoj) jednakosti ljudi ili uobičajnom skoro patetičnom stavu da su svi ljudi jednaki već se u prvi plan ističu uravo različitosti i pojedinosti koje nas bitno određuju kao jedinke.

Istovremeno predstavu “Plemena” izvodi vrstan ansambl koji nastoji da iskristališe pojedinačna iskustva posredstvom niza efektnih scena, stilski ujednačenih rešenja   otvarajući prostor za neku vrstu koegistencije i mira  u ovom našem međuvremenu.

6. Ivana Simić Bodrožić – Lajla Kaikčija & Grupa autorica

“Pukotina”, Režija: Lajla Kaikčija, Zenica

Predstava “Pukotina” svojevrsni je teatarski esej o samoći u kome je glavni junak na prvi pogled obična pukotina  Međutim pukotina je ovde shvaćena kao stvrano mesto početka propadanja ali i kao metafora sigurne propasti okrenute prema   unutra ili čak i kao početak svega.

Da nevolja bude veća,  pukotine su svuda oko nas, samo što ih neko vidi neko ne,  pri čemu jedino što nema pukotinu jeste rečito ćutanja u samoći. Kao posebna zanimljvost nameće se rediteljska interpretacija ove priče o (ženskoj) samoći koju izodi pet glumica  u različitim, nekad u muškim ulogama u osnovnom ključu takozvanog mešanja žanrova koji ide od monodramskog izraza preko farse do mjuzikla.

7.Branislav Nušić “Palilulski roman”, režija Egon Savin, produkcija Begradsko dramsko pozorište

Jedno od pitanja ako ne i osnovna teza Okruglog stola ovogišnjeg Sterijinog pozorja bila je da li je,  i u kojoj meri Nušić “naš savremenik”. I kao opšte mesto ne samo ovog skupa a pominjemo ga kao okupljanje održano u organizaciji jednog od naših najvažnijih pozorišnih festivala, jeste da su Nušićeve komedije “kao danas napisani“. Naravno da je i “Paliluski roman” inače Nušićeve drama koja se zove “Iza božijih leđa” takođe “kao da je danas pisana” s tom razlikom što ona ne spada u najpoznatija i najuspešnija Nušićeva ostvarenja. I baš u tome leži tajna ove predstave. Reditelj Egon Savin već nekoliko puta “pronalazi” neki retko izvođen Nušićev tekst, upoznajući   ne samo publiku i najširu javnost već i stručne krugove, sa pojedinim Nušićevim tekstvovima što je i ovde slučaj.

Osobenost Savinovog pristupa Nišićevom opusu sastoji se i u tome što on nastoji da pronađe ozbiljnu konkurenciju slavnim Nušićevim junacim kao što su Živka Ministarka ili Jevrem Prokić i ostali, “slavom” već ovenčani Nušićevi  junaci. U tom smislu ova predstava je važna i zbog toga  što su rođeni Sima i Jula, dvoje Nušićevih junaka koji možda bacaju sasvim drugo svetlo na pitanje “u kojoj meri je  Nušić naš savremenik”. Postoji ozbiljna opasnost da mi još uvek nismo ni dostigli društvene vrednosti o kojima je tako oporo pisao Nušić.

8. Princip Superstar (Mesečari),  autorski projekat Nebojša Bradić, produkcija Knjaževsko srpki Teatar, Kragujevac.

Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac, svojom predstavom “Princip Superstar (Mesečari)” takođe se osvrnuo  na čestu temu naših pozorišta koju je nametnulo  obeležavanja stogodišnjice Prvog svetskog rata. Autor teksta i reditelj Nebojša Bradić  nastoji da u fragamentarnoj zbirci  istorije i pojedinačnih sudbina koje se smenju evo već jedan vek,  osvetli ne samo osnovnu temu i pitanje u vezi sa Gavrilom  Principom već i sa dilemom da li i koliko pricipi jednog vremena znače i da li važe u nekom drugom.

Ono što je takođe značajno jeste da u ovoj predstavi do punog izražaja dolazi kompetentnost i nadahnuta igra  aktera predstave “Princip Superstar (Mesečari)”.
Pogledaj vesti o: Kragujevac

Nastavak na Blic...