Izvor: RTS, 27.Feb.2013, 20:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ima li bioskopa posle FEST-a

FEST je dokaz da postoji potencijal za bioskop, ali kad on prođe ljudi nemaju gde da idu, jer u većini gradova u Srbiji ni nema bioskopa, rečeno je emisiji "Oko". Broj posetilaca bioskopa mogao bi da se poveća sa dva na osam miliona, smatra reditelj Darko Bajić, ali ističe da država mora da pomogne.

Iako je FEST dokaz da postoji potencijal za bioskop, u većini gradova u Srbiji bioskopa ni nema, kažu gosti emisiji Oko. Dodatna pretnja bioskopima, kako navode, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je digitalizacija, jer većina dvorana u zemlji nije opremljena za puštanje filmova u digitalnom formatu.

  

Reditelj i predsednik UO Filmskog centra Srbije Darko Bajić kaže da je FEST uvek školovao publiku koja je kasnije volela filmove srpske kinematografije. Bajić smatra da je budućnost FEST-a Evropa van Evrope, jer je to način kako zainteresovati i Beograd i ostatak sveta.

Urednik filmskog programa RTS-a i selektor FEST-a Ivan Karl kaže da je ovogodišnji FEST, ako gledamo koncentraciju imena, možda i najatraktivniji do sada, a da su rezultat pune sale.

"FEST ima veliku publiku, i čini dobro ne samo Beogradu, već i našoj kulturi, jer se pozicionira kao bitna kulturna manifestacija, a ozbiljan je i pomagač bioskopima, jer čini skoro pet odsto ukupne bioskopske posete", navodi Karl.

Direktor distributerske kuće "Megakom film" Igor Stanković ističe da FEST prikazuje presek kinematografije. Na pitanje na osnovu čega distributeri odlučuju šta će se kasnije naći u domaćim bioskopima širom zemlje, Stanković kaže da će to svakako biti veliki hitovi kao što su "Hičkok" i "Linkoln", ali da o drugima upravo odlučuje publika FEST-a.

Na pitanje da li organizatori festivala mogu da dovedu veća imena, Karl kaže da treba biti realan i ne trošiti pare kojih nema. "Srbija ima duplo manje bioskopa nego pre 60 godina, nema para za domaće filmove, pa treba biti realan. I ja bih voleo Klunija, ali neke stvari pre toga moraju da se srede", kaže Karl.

"Nula iz vladanja" za film

Govoreći o srpskoj kinematografiji, Darko Bajić je rekao da ona osvaja nagrade u svetu, iako ne stoji dobro finansijski. "Zato nas je iznenadila izjava iz Ministarstva kulture da je film dobio nulu iz vladanja", navodi Bajić misleći na to da u budžetu nije predviđen novac za kinematografiju.

Bajić navodi da je problem Srbije i u tome što nema stranih kooprodukcija, jer nije donesen podzakonski akt koji bi omogućio da im država refundira 20 odsto sredstava.

Igor Stanković ističe da domaći filmovi u bioskopima prolaze različito - neki jako zapaženo, neke ljudi i ne primete. "Kvalitet filma određuje njihovu sudbinu, nagrade na nekim velikim festivalima ne moraju ništa da znače", navodi Stanković i dodaje da od strane države mora da postoji stimulacija za svakog u lancu.

Kao poseban problem za domaće bioskope, gosti Oka ističu prelazak na digitalni format, jer uskoro 35-milimetarske trake odlaze u istoriju.

"To neće biti problem za velike sale, ali veliki broj bioskopa van Beograda očekuje pomor i time treba da se bave i država i lokalne samouprave", navodi Karl, dodajući da se ne sme ponoviti scenario "Beograd filma". Jedno od rešenja bi, kako navodi, bilo formiranje agencije na nivou cele države, koja bi omogućila novu digitalnu platformu u bioskopima širom Srbije.

Darko Bajić kaže da treba postaviti sistem u kome možemo da dva miliona gledalaca koliko ih imamo sada, dođemo do osam miliona koliko se procenjuje da bi moglo da ih bude.

Igor Stanković kaže da je svetao primer Niša, koji nije imao bioskop osam godina, ali da sada, zahvaljujući privatno-javnom partnerstvu ima bioskop sa digitalnom salom.

Ivan Karl kaže da je FEST dokaz da postoji potencijal za bioskop, ali kad prođe FEST, sem multipleksa, ljudi nemaju gde da idu. Igor Stanković kaže da je bisokop najjeftinija dnevna doza kulture, a postoje gradovi koji ga uopšte nemaju, a neki imaju sale kao da su iz šezdesetih godina.

Karl smatra da mora da se izbegne kampanjsko doziranje kulture, dok Darko Bajić kaže da kinematografija ne može da preživi bez novca države i dodaje da Zakon o kinematografiji daje mogućnost da se stvori sistemsko rešenje za finasiranje.

Govoreći o slučaju Avala filma, Bajić kaže da je najpre potrebno da se ona izvuče iz stečaja. "Imamo razgovore sa ljudima iz Agencije za privatizacije, svi negde to žele... Avala film, uz pametnu strategiju, može biti osnova srpske kinematografije", smatra Bajić. Ivan Karl kaže da je Avala film bila baza za mnogo veću kinematografiju nego što je naša danas.
Pogledaj vesti o: Fest

Nastavak na RTS...