Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Maj.2024, 06:01

Hronologija FEST-a: 7. FEST 1975 (7. - 15. februar)

"Sve poskupljuje, samo se cena karata za FEST ne menja!" glasila je jedna od propagandnih parola.

Najbolji filmovi sveta su otpočeli Amarkordom, Federika Felinija koji se lično angažovao da kopija stigne u Beograd (svečano otvaranje), a nastavljeni Serpikom i Ubistvom u Orijent Ekspresu, Sidnija Lameta, Prisluškivanjem, Frensis Forda Kopole, Žaokom, Džordž Roja Hila, Kineskom četvrti, Romana Polanskog, Cvetom 1001 noći, Pjer Paola Pazolinija, Velikim Getsbijem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Džeka Klejtona, Isterivačem đavola, Vilijema Fridkina, Američkim grafitima, Džordža Lukasa, Teksas ekspresom, Stivena Špilberga, kako su ga tada oslovljavali domaći novinari. Poslednji dan je doneo brojne komentare i oprečna mišljenja nakon projekcija Fantoma slobode, Luisa Bunjuela i Noćnog portira, Lilijane Kavali. Najveći prihod u džepove tapkaroša uterao je horor "Isterivač đavola". Uoči prvog prikazivanja karte su preprodavane za 100 do 150 dinara, primera radi jedan nedeljnik je tada koštao 3 dinara. Za vreme projekcije navodno je šestoro gledalaca palo u nesvest."Nije to ništa" komentarisao je Rade Šerbedžija odmarajući se naslonjen na šank u holu Doma Sindikata. "Padali su ljudi u nesvest i na nekim domaćim filmovima, često sa trajnim posledicama..."

Vidici i Forum mladih su se ustalili kao najbitniji bočni programi, sa Filmskom paradom kao prethodnicom u Domu pionira. Pojedini novinari su zamerili što nije bilo više filmova iz zemalja Trećeg sveta. Savremeni socijalni film bio je tema međunarodnog simpozijuma sa posebnim akcentom na sadržajne i estetske karakteristike. Razgovore u kojima su učestvovali Ranko Munitić, Igor Mandić, Tone Frelih, dr Najdan Pašić, Tome Momirovski i brojni drugi kritičari, estetičari i umetnici, vodio je Vladimir Pogačić.

Bertran Tavernije je po dolasku izrazio želju da se sretne sa Purišom Đorđevićem. Ištvan Sabo se maksimalno posvetio gledanju filmova. Pjer Paolo Pazolini se zadržao manje od 24 sata, ispratio je večernju projekciju svog filma i već sledećeg jutra odleteo iz Beograda. Konstatovao je da Fest nije mondenski festival. Nažalost nekoliko meseci kasnije pronađen je iskasapljen na periferiji Rima. Duže je ostao Frensis Ford Kopola, koji je stigao sa ženom i decom uz posredovanje Mirijane van Blarikon, Jugoslovenke nastanjene u Los Anđelesu. Rekao je da je ideju za nastavak Kuma dobio u razgovoru sa sovjetskim ministrom za kinematografiju, ali da trećeg dela sigurno neće biti! Organizatori FEST-a su se potajno nadali da će u ličnom prtljagu (nešto što će Harvi Kajtel izvesti dve decenije kasnije) doneti kopiju "Kuma 2" međutim to se nije desilo jer je ostao bez kofera pa je njegova prva adresa u Beogradu bila robna kuća gde je kupio šarenu košulju i dva para čarapa. Tada mladi američki glumci, Otis Jang, Kit Karadin, Pol Vinflid i Šeli Dival, pohvalili su koncepciju Festa i mogućnost da upoznaju ljude iz različitih zemalja. Sa čak tri filma u kojima je igrao, Mišel Pikoli je odgovarao na najviše pitanja novinara.

Nezvanične nagrade koje su od početka na FEST-u dodeljivale pojedine novinske redakcije, strukovna i druga udruženja, te godine su poprimile bizarni karakter zahvaljujući Savezu kompozitora Jugoslavije čiji je žiri na diplomi za najbolju muziku ispisao ime Skota Džoplina i filma Žaoka. Promakla im je činjenica da je Džoplin umro još 1917. godine i da je za film adaptirana njegova klavirska tema „Entertainer“ iz 1902. godine.

Kroz studio Hronike Festa prolazili su svi značajniji gosti festivala, domaći autori, glumci, novinari i kritičari. Autor Slobodan Novaković, tada urednik filmskog programa TV Beograd, pobrao je pohvale stručne javnosti i simpatije gledalaca koji su pisali peticije da Hronike dobiju termin na Prvom kanalu. I danas su na drugom programu RTS.

Prikazana su 103 filma iz 31 zemlje. Povećana je cena ulaznica, što nije smanjilo broj posetilaca. Bilo ih je oko 201.000, računajući i projekcije za radne organizacije, studente, pionire, rudare, pripadnike JNA i seosku populaciju čime je opravdana titula narodnog festivala uz konstataciju da peto jubilarno izdanje Festa treba da ostane najdalja tačka njegove populističke ekspanzije. U anketi „ Događaj sezone“ lista Politika, FEST 75. je zauzeo prvo mesto. Od osnivanja vodeća pozicija mu je izmakla samo 1973. godine kada je pripala Narodnoj Biblioteci Srbije.

Posle prvog FEST-a u Aranđelovcu je osnovan JU-FEST tj, najbolji domaći filmovi, u Leskovcu Festival najboljih amaterskih filmova, u Sopotu Festival slobodarskog filma, u Skoplju Festival studentskog filma. Italijanski Il Tempo je pisao da se u Trstu sprema međunarodni festival po konceptu beogradskog FEST-a.
Pogledaj vesti o: Fest

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...