Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Apr.2024, 06:01

Hronologija FEST-a: 5. FEST 1973. (26. januar–3. februar)

Na zahtev Međunarodne federacije filmskih festivala, FEST je redefinisao svoj programski koncept. Umesto Festival festivala, naziva na koji je pravo polagao festival u Akapulku koji se tada ponovo osnivao, izabrana je formula Festival najboljih filmova sveta.

Rubljov, Andreja Tarkovskog (svečano otvaranje), Kum, Frencisa Forda Kopole, Francuska veza, Vilijema Fridkina, Paklena pomorandža, Stenlija Kjubrika, Smrt u Veneciji, Lukina Viskontija, Poslednja bioskopska predstava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Pitera Bogdanoviča, Kabare, Boba Fosa, Klut, Alana Pakule, Kralj, dama, pub, Jeržija Skolimovskog, Crveni psalm, Mikloša Janča, Diskretni šarm buržoazije, Luisa Bunjuela, Magbet, Romana Polanskog, Priviđanja, Roberta Altmana, bili su udarni hitovi glavnog programa. Snažan utisak ostavila je engleska produkcija zahvaljujući Demonima, Kena Rasela i Porodičnom životu, Kena Louča. Na radost najmlađih prodefilovala je Filmska parada, a stariji i probirljiviji su ostali praznih ruku pošto su Konfrontacije otkazane jer „nije bilo para“ za tu selekciju.

Gostiju je bilo dva puta manje nego lani, ali su oni koji su boravili u Beogradu bili veoma posvećeni susretima sa publikom, novinarima i studentima u čemu su se naročito istakli reditelji Ken Louč, Mikloš Jančo i Stanislav Rostocki. Naš zemljak Piter Bogdanović u društvu Sibil Šepard, dobro je zabavljao sebe i svoje sagovornike i otkrio da se užasava pomisli da se neki njegov film, pravljen za veliki ekran, vrti na malom TV ekranu. Oduševljen ovacijama publike posle filma je ostao da odgovara na pitanja do dva sata ujutro. Đina Lolobriđida je mamila uzdahe i za sobom vukla armiju foto-reportera, a nije krila da dolazak u Jugoslaviju smatra prilikom da zamoli prijem kod predsednika Tita koga je želela da fotografiše. Reditelj njenog filma Jerži Skolimovski je projekciju ispratio sa poda jer je sala zbog Đininog prisustva bila dupke puna. Džek Nikolson sa filmom Seksualno saznanje, tada tek na pragu velike karijere, nije privukao mnogo pažnje. Na projekciji svog filma u dvorani za njega nije bilo slobodnog mesta, pa je sačekao u hodniku da se film završi da bi se obratio publici. Intervju koji je dao jednom novinaru nije preuzela redakcija uz obrazloženje "Ko je Nikolson!?! Ostaje ipak zabeležen njegov razgovor za televiziju snimljen u kolima koja su špartala gradskim ulicama. Tada je izjavio da sanja da jednog dana tumači lik velikog naučnika Nikole Tesle.

Iza kulisa dolazi do prvih kadrovskih rokada, pa je tako Aleksandar Saša Petrović mesto predsednika Saveta ustupio Aleksandru Bakočeviću, a Dušan Makavejev je sa Ljubomirom Radičevićem imenovan za stručnog saradnika u umetničkoj direkciji. Miodrag Novaković je postao selektor Filmske parade.

Prevodilačku službu je činila uigrana ekipa prevodilaca, lektora, daktilografa, kinooperatera, titlera, kajronista. Žana Rolović svedoči da se radilo danonoćno. "Dešavalo se da uz film ne dobijemo ni šotliste ni dijalog-liste. Onda smo morali besomučno da vraćamo, preslušavamo i da, kako smo mi govorili skidamo tonski zapis. Bilo je to baš naporno, a vremena je uvek bilo malo. U proseku smo imali dva do tri dana da prevedemo film i da ga tehnički obradimo. Često je ovo drugo zahtevalo više vremena jer je podrazumevalo kucanje i numerisanje titlova, vreme ulaska i izlaska titla tj. koliko se dugo zadržava na ekranu, korekcija eventualnih grešaka, proba i konačno titlovanje. Prvih nekoliko godina titlovalo se uživo. Tu nikakav propust nije dolazio u obzir. Nema da te boli glava, da ti se zatrese ruka, da zadržiš slučajno duže prst, pa da titlovi počnu nekontrolisano da lete. Samo hladna glava i maksimalna koncentracija."

Festival je trajao dan duže i ponudio 67 filmova iz 20 zemalja sa ukupno osvojenih 58 međunarodnih priznanja. Cene karata za udarne projekcije na tapkaroškoj berzi bile su petostruko veće od onih na blagajnama. Fest ’73. je pratilo 154.000 gledalaca, pola bez ulaznica, čiji prihodi su pokrili tek petinu budžeta.

BIGZ je u formatu džepne knjige štampao dela po kojima su snimani prikazivani filmovi. Prvo kolo edicije „Fest romani“ sa osam knjiga u tiražu od 20.000 primeraka je rasprodato. Objavljeni su: Džoni je krenuo u rat, Konje ubijaju zar ne, Rubljov, Francuska veza, Odiseja u svemiru, Paklena pomorandža, Dnevnik besne domaćice. U drugom kolu izašli su: Psi od slame, Atentat, Klanica 5, Vrt Finci Kontinijevih, Miris žene, Ledi peva bluz, Plavi vojnik. Danas ta izdanja spadaju u kolekcionarske raritete.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...