Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2024, 04:14

Hronologija FEST-a: 26. FEST 1995 (28. januar–5. februar)

Dva izdanja FEST-a koje je sredinom devedesetih personifikovao Nenad Dukić izazvala su brojne polemike i kontroverze. Bilo je značajnih gostiju, vodilo se računa imidžu i tzv. spoljnim obeležjima festivala, međutim beogradska publika nije sa oduševljenjem reagovala na oštar zaokret u izboru filmova. Da bi olakšali njihovu nabavku pošto su sankcije bile suspendovane, ne i ukinute, operativna direkcija, koju je vodila Nevena Đonlić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je pronašla rupu u rezoluciji UN br. 757 u kojoj je pisalo da se embargo ne krši uvozom životinja, knjiga i video-materijala. Istovremeno je postojao problem transporta, jer se tek uspostavljao međunarodni vazdušni saobraćaj sa SRJ pa su sve kopije skupljane u Parizu odakle ih je „Air France“ dopremao na surčinski aerodrom. Prva ruka programa imala je 110 naslova, u Beograd je stiglo 60 filmova iz 25 zemalja.

Akcenat je stavljen na ostvarenja pete i šeste generacije kineskih autora, filmove iz Velike Britanije, Francuske, Nemačke i na raspoložive festivalske pobednike iz 1992. i 1993. godine jer su kanski laureati Petparačke priče, Kventina Tarantina, Klavir, Džejn Kempion i Zbogom moja konkubino, Čena Kajgea, već prikazani u redovnoj distribuciji.

Za Glavni program, Izbor kritike, Egzil devedesetih, Nove vidike, Kineski film, Bioskop 94 pretekli su Odbrojani dani, Imanola Uribe (svečano otvaranje), Betonska bašta, Andrju Birkina, Ogoljeni, Majka Lija, Kiša kamenja, Kena Louča, Nebeska stvorenja, Pitera Džeksona, Smrtonosna Marija, Toma Tikvera, Smrt i devojka, Romana Polanskog, Sneper, Stivena Frirsa, Četiri venčanja i sahrana, Majka Nevila. Holivudska produkcija je upadljivo izostala. Mejdžori su se pridržavali sankcija, a umetnički direktor svojih kriterijuma zbog čega su predstavnici distributera u savetu glasali protiv usvajanja programa. Retrospektive i omaži su bili posvećeni Nikiti Mihalkovu, Klausu Mariji Brandaueru i Harviju Kajtelu. Za nekoliko uglednih stranih novinara složen je informativni prikaz novije jugoslovenske produkcije.

Ponovo je iskorišćen renome Emira Kusturice uz čije posredovanje je stigao Harvi Kajtel koji je u ličnom prtljagu doneo dve kopije svojih ranijihh ostvarenja u 12 metalnih rolni. Tražio je da doleti iz Njujorka do Pariza konkordom, a posle je do Beograda leteo JAT-om. Kad su ga čekali na surčinskom aerodromu, sam je gurao kolica a rolnama, jedva su ga videli. Burno pozdravljen, zatvorio je festival, a prethodno svima onima koji se bave filmom poželeo mnogo uspeha u radu koji neće zavisiti od Holivuda.

Među najradoznalijima bio je britanski reditelj Andrju Birkin koji se posle projekcije zadržao u razgovoru sa publikom do tri sata ujutru. Sušta suprotnost bila je francuska glumica Beatris Dal koja je uporno izbegavala sve medije. Beograd je posetio, tada debitant, nemački reditelj Tom Tikver i glumačka zvezda Klaus Marija Brandauer.

U čast proslave sto godina filma, na predlog Emira Kusturice, savet je ustanovio nagradu zlatna lokomotiva za izuzetan doprinos sedmoj umetnosti kao asocijaciju na prvi film braće Limijer, koja je dodeljena osnivaču Festa Milutinu Čoliću, Vladimiru Pogačiću, Nikiti Mihalkovu, Klausu Mariji Brandaueru i Harviju Kajtelu. Ideju za izgled nagrade je dao Vlastimir Gavrik, a modeli lokomotiva su kupljeni u Parizu. Po rečima Nevene Đonlić upravo je to svečano otvaranje bilo najlepše jer se pokolopilo na 100-godišnjicu prve filmske projekcije. Na sceni je bio Emir Kusturica iza originalne Limijerove filmske kamere i simbolično okretanjem ručice snimao igrokaz u izvođenju DAH teatra iz Beograda.

Festival se odvijao pod parolom „ U akciji za mir, toleranciju i razumevanje“, a imao je dva uspela slogana „Svetlost“ i „Dođite da grickamo Fest, film po film“. Pres-materijal je pripremala Dubravka Vojvodić.

Pokrenuta je inicijativa za osnivanje Balkanskog filmskog komiteta, a javnosti je prezentovana ideja da se FEST transformiše u specijalizovani takmičarski festival B kategorije koji bi se održavao u martu zamišljenom kao mesecu filma čiji bi sastavni deo bio i Kratki metar. Drugi ponuđeni termin bio je jun, neposredno po završetku festivala u Kanu.

Nenad Dukić je bio izložen kritikama i neukusnim omalovažavanjima dela stručne javnosti, pre svega, zbog izostavljanja američkih filmova i favorizovanja ostvarenja iz Azije. Distributeri su licitirali naslovima Brajana De Palme, Rolanda Emeriha, Braće Koen, Pola Verhofena koje je navodno odbio, a Goran Terzić ga je nazvao Vojvodom od Šangaja. Poslednja Hronika FEST-a koju je vodio Mladen Popović završila je varnicama između Emira Kusturice koji je branio koncepciju umetničkog direktora i Milutina Ranđelovića, vlasnika distributerske kuće „M export import“.

FEST 95. će ostati zabeležen kao najslabije posećen u istoriji, sa svega 35.000 gledalaca.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...