Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 10.Jul.2024, 14:49
Hronologija FEST-a: 17. FEST 1985 (1. - 10. februar)
Jedan od trojice selektora, Predrag Golubović, podneo je ostavku otvorenim pismom u listu Filmograf čiji je bio glavni urednik. Odluku je obrazložio činjenicom da ga FEST za dve godine kao selektora nije poslao ni na jednu svetsku filmsku manifestaciju, pa ne želi da odgovara za tuđi izbor filmova. Savet se proglasio nenadležnim pošto selekcionu komisiju imenuje SIZ kulture.
Na proslavu petnaestog rođendana Festa >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << u Beograd je došao Alfons Brison, generalni sekretar Međunarodne federacije filmskih festivala, koji je izjavio da je program na najvišem nivou. Povodom obeležavanja 40 godina jugoslovenske kinematografije Fest je prvi put otvorio domaći film zbog čijeg su se prisustva na festivalu, u prvih petnaest godina, stalno lomila koplja. Čast je pripala ostvarenju Kraj rata, Dragana Kresoje, a inicijalno bila namenjena Ocu na službenom putu, Emira Kusturice koji je u međuvremenu dobio poziv za Kan. Karte su najbrže rasprodate za Pariz Teksas, Vima Vendersa, Put u kosmos, Filipa Kaufmana, Pod vulkanom, Džona Hjustona, Isterivače duhova, Ivana Rajtmana, Marijine ljubavnike, Andreja Končalovskog, Vatrene ulice, Voltera Hila, Vreme nežnosti, Džejmsa Bruksa, Indijanu Džonsa i ukleti hram, Stivena Spilberga, Lov na zeleni dijamant, Roberta Zemekisa, Policijsku akademiju, Hju Vilsona Brodvej Deni Rouz, Vudija Alena i Bilo jednom u Americi, Serđa Leonea. Iako najavljena, nije prikazana integralna u trajanju od 3 sata i 40 minuta, već komercijalna dvosatna verzija. Glavni program je obuhvatio sve filmove koji su kataloški bili podeljeni po zemlji porekla. Taj princip je primenjen i na Filmskoj paradi.
Tokom trajanja festivala u pojedinim dnevnim novinama su se pojavili mali oglasi „Fest u vašem domu“ sa listom aktuelnih filmova FEST-a, ’85. na VHS kasetama. Ponuda video-kluba „M“ obuhvatala je i hitove koji nisu stigli do Sava centra poput Gremlina i Ostermanovog vikenda. Bio je to skromni početak videotekarstva u Beogradu koje će eksplodirati u narednim godinama i značajno oslabiti redovni bioskopski repertoar.
Akreditovani novinari su ovog puta filmove pratili zajedno sa publikom, pa su izostale zamerke tehničke prirode, osim za manjak teleks-aparata i telefona u pres-centru. Sve kritike su bile programskog karaktera bojeći FEST kao isključivo distributersku pretpremijernu reviju bez prave atmosfere uz nostalgična prisećanja na rane sedamdesete. Na tom tragu održana je krajem marta tribina u Kulturno-prosvetnoj zajednici Beograda na kojoj su se čuli predlozi za vraćanje simpozijuma, pratećih programa i organizovanje filmskog marketa za strane i domaće distributere.
„Dosta je bilo Festa, od sutra svi na svoja radna mesta!“, lakonski je Bata Živojinović zatvorio jubilarni beogradski festival koji je ponudio 44 filma iz 15 zemalja i okupio 110.000 gledalaca. Rekordnu cenu kod tapkaroša držao je Ulični ples, Stana Latana čija se karta na dan projekcije prodavala za 100.000 starih dinara, što je inače bila cena jednodnevnog kompleta.
"Danas FEST-u manjka gotovo sve, od jasne koncepcije i odgovora na pitanje - šta se zapravo hoće, do stvarnog modela bilo kakvog funkcionirajućeg i osmišljenog festivalskog događanja..." reči su Ranka Munitića kojima je opisao stanje festivala posle petnaest izdanja.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
