Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Avg.2024, 07:00

Hronologija FEST-a: 16. FEST 1984 (3. - 10. februar)

Kako su tekle osamdesete, po rečima Bogdana Kalafatovića, FEST su počeli da nazivaju filmskim vašarom taštine i celuloidnim luna parkom. Na to se nadovezao Ranko Munitć opaskom da bi parola Najbolji filmovi sveta trebalo da glasi Najbolji filmovi koje su otkupili jugoslovenski distributeri. Tri meseca pre početka festivala selekciona komisija je ponovvo prekomponovana i sužena. Od starih članova ostala je Irma Flis kojoj su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << pridružili Ilija Milutinović, direktor „Avala pro filma“ i Predrag Golubović, direktor „Instituta za film“.

Najbolji filmovi sveta su bili glavni i jedini program na kome su se našli Fani i Aleksandar, Ingmara Bergmana (svečano otvaranje), Godina opasnog življenja, Pitera Vira, Bogovi su pali na teme, Džejmija Ujsa, Pejzaži u magli, Jovana Jovanovića, Timočka buna, Žike Mitrovića, Flešdens, Edrijena Lina, Plavi grom, Džona Badnama, Povratak džedaja, Ričarda Markinda, Rambo, Teda Kočifa, Sofijin izbor, Alana Pakule, Tutsi, Sidnija Polaka, Zelig, Vudija Alena, Bez svedoka, Nikite Mihalkova, Hiljadugodišnja pčela, Juraj Jakubiska i Smisao života Monti Pajtona, Teri Džonsa.

U pozdravnom govoru predsednik Skupštine Grada Beograda, Bogdan Bogdanović, je istakao da FEST svake godine predstavlja mali kulturni referendum jer građani kupovinom ulaznica iskazuju poverenje prema njegovom programu.

Predsednik saveta, Đoko Stojčić, je više puta ponavljao da se posluje domaćinski bez rasipanja i megalomanije, te da će biti pozvani samo neophodni gosti jer je zajednička želja da Fest prođe kao radna smotra. Odazvali su se češki reditelj Juraj Jakubisko, iz milošte nazvan domaći Šveđanin Erland Jozefson i mađarski reditelj Ferenc Andraš.

Kao i uvek posle FEST-a novinari su zdušno napali organizaciju. Ovog puta im se u kritikama pridružio i savet, dok je predstavnik Sava centra, Florijan Hajdu, optužio distributere da programski i finansijski odmažu festival. Na to je Đoko Stojčić konstatovao da FEST ipak ne može da opstane bez njih. Značajne kritike odnosile su se na odsustvo koncepcije i činjenicu da su svi naslovi stavljeni pod jedan kišobran, pa su se zajedno našli holivudski hitovi, male kinematografije, slavodobitnici sa velikih smotri. Primećen je izostanak filmova iz arapskog sveta, Indije i Severnoevropskih zemalja. Apelovano je na neophodno adresiranje programa i na obnavljanje Vidika i Foruma mladih.

Raspored projekcija objavljen dve nedelje uoči početka FEST-a imao je četrnaest rezervisanih termina što znači da je više od četvrtine programa bilo nepoznato. Državni distributeri nisu bili zadovoljni predviđenom naknadom u visini 15 posto od cene ulaznice i tražili su povećanje na 20 posto kao i redukovanje projekcija u Sava centru jer su tri predstave predstavljale rizik da previše ljudi u startu vidi film, što bi kasnije moglo da nepovoljno utiče na bioskopsko prikazivanje. Ovo poslednje je uticalo na papreno poskupljenje karata, najveće do tada jer su cene za sve termine i dvorane porasle više od 50% u odnosu na prethodnu godinu, što je pravdano povećanim troškovima svega, od prevoza do iznajmljivanja dvorana, uz napomenu da je cena bioskopskih ulaznica u Jugoslaviji jedna od najnižih u svetu. Za preko 100.000 gledalaca je prikazano 59 filmova, od toga 20 američkih. Ostatak sveta je reprezentovalo 17 nacionalnih kinematografija.

FEST 84 je označio u najboljem slučaju, prazan hod. Napisala je u svom komentaru Svetlana Bezdanov-Gostimir.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...