Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jun.2024, 06:13

Hronologija FEST-a: 11. FEST 1979 (2. - 10. februar)

Najbolji filmovi sveta, prvi put u Sava Centru, počeli su Čovekom od mramora, Andžeja Vajde (svečano otvaranje) koji je uz jednogodišnje kašnjenje, ali bez tragova starenja, stigao pred beogradsku publiku i po mišljenu akreditovanih novinara i kritičara bio ubedljivo najbolji film na festivalu. Vajda se zbog snimanja filma u Francuskoj na FEST-u zadržao samo jedan dan. Ostatak repertoara se još nije pomerao iz popularnog Bezistana (Kozara – Dom sindikata) gde su prikazani Bliski >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << susreti treće vrste, Stivena Spilberga, Jesenja sonata, Ingmara Bergmana, Vezane oči, Karlosa Saure, Violeta Nozier, Kloda Šabrola, Beli bim, crno uho, Stanislava Rostockog, Boško Buha, Branka Bauera, Poslednji valcer, Martina Sorsezea, Momci iz Brazila, Frenklina Šefnera, Slobodna žena, Pola Mazursog. Forum mladih je obeležio Kvar, Miše Radivojevića, Vidike koji su po onima sa smislom za humor služili da se na njima bude viđen, otvorio je "Ponoćni ekspres", Alana Parkera, a Filmsku paradu je započela "Velika trka", Jovana Rančića. Milutin Čolić je konstatovao da su svi željeni filmovi obezbeđeni izuzev "Božanstvenih dana" Terensa Malika i "Probe orkestra" Federika Felinija. "Lovac na jelene", Majkla Ćimina su informativno prvo pogledali predstavnici tadašnjeg Saveznog sekretarijata za spoljne poslove. Sovjetska delegacija je uložila protest i njeni članovi su ušli u oštar duel sa našim rediteljem Stoletom Jankovićem koji nije branio film već pravo FEST-a na objektivnu informaciju o svetskoj produkciji. Nešto kasnije na Berlinskom festivalu, sovjetski gosti su u znak protesta zbog selektiranja "Lovca na jelene" demonstrativno napustili manifestaciju, a sa njima i delegacije svih zemalja istočnog bloka.

Prisustvo domaćih autora u većem broju nego ranije se poklopilo sa namerom FEST-a da populariše nacionalnu kinematografiju, pa je u tu svrhu uveden inormativni program Novi jugoslovenski film namenjen stranim gostima, novinarima i distributerima. Obuhvatio je dvadesetak ostvarenja snimljenih dva leta unazad. Održan je tada i nikad više.

Teme tradicionalnog simpozijuma bile su relacije filma, literature i pozorišta. U uvodnom izlaganju Muharem Pervić je napomenuo da se njihovi odnosi ne mogu shvatiti kao jednom zauvek dati, već dijalektički.

Piter Justinov je još jednom posetio FEST, ovog puta da predstavi svoje prvo tumačenje Herkula Poaroa u igranoj verziji Smrt na Nilu, Džona Gilermina. Dejvid Sačet je ostao kod kuće. Glavna zvezda bila je italijanska glumica Klaudija Kardinale, zanosna i u ranim četrdesetim. U Beograd je zbog održavanja trudnoće po savetu lekara umesto avionom, došla kolima sa mužem, rediteljem njenog filma "Pištolj" Paskvalom Skitijerijem koji je vozio od Rima. Sovjetsku kinematografiju predstavljao je reditelj Stanislav Rostocki. Javio se i Robert de Niro i poručio da će doći ukoliko bude ugrabio nekoliko slobodnih dana.

Na reklamnom plakatu se našlo lice Nikice Marinović, najuspešnije Miss Jugoslavije. Za publicitet je bio zadužen novinar Radio Beograda Milan D. Špiček, a o FEST-u su tih godina intenzivno pisali, pričali i polemisali, iz Beograda: Milan Vlajčić, Bogdan Tirnanić, Borislav Anđelić, Milica Tomić, Mića Milošević, Vladimir Stefanović, Nena Opačić, Irma Flis, Ranko Munitić, Žika Bogdanović, Dragan Belić, Aleksandar B Kostić, Nino Milenković, Dragan Gajer, Zoran Predić, Božidar Zečević, Dragoslav Adamović, Branislava Džunov i Milan Mitić. Iz Zagreba: Tomislav Kurelec i Mira Boglić. Iz Sarajeva: Aco Štaka i Severin Franić, a iz Skoplja: Blagoje Kunevski.

U procesu selekcije pregledano je 600, a izabrano 115 filmova iz 34 zemlje koje je videlo 204.000 gledalaca, u proseku 622 po projekciji.

Kopije su sabirane u podrumu Sava Centra gde su bile grupne garderobe, tako da su prostorije imale ogledala za šmikanje izvođača, toalete, tuš kabine. Tu je bilo improvizovano skladište filmova, a prosečan film je bio spakovan u četiri do šest metalnih kutija. Vremenom su ih zamenile kutije od čvršćeg kartona, pa od plastike. U drugoj prostoriji je bio pikeraj, radio ga je čuveni beogradski kinooperater, Mića Mitrović. Prvo što je trebalo da uradi jeste da vidno obeleži na srpskom jeziku film, kako na kutijama, tako i rolne, kada stigne iz inostranstva. Zatim da pregleda trake, da ih premota, obeleži startove. Kad se vrati film sa projekcije morao je opet da ga pregleda i premota, prstima drži traku i proverava oštećenja i lepi ako ih ima, da bude spreman za narednu projekciju.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...