Izvor: RTS, 20.Feb.2009, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Znatiželjna publika je dragocenost FEST-a
Novac znači nešto ali ne znači sve. Publika znači mnogo. Mislim da je znatiželjna publika mnogo bolja kategorija nego odana publika. Meni je drago da publika bude odana, da jedva čeka da vidi FEST, ali znatiželjna je daleko bolja, kaže za Internet portal RTS-a Miroljub Vučković, umetnički direktor FEST-a.
Direktor Filmskog centra Srbije i umetnički direktor FEST-a Miroljub Vučković, uoči 37. FEST-a, dao je intervju za Internet portal Radio-televizije Srbije. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Tokom poslednjih pet meseci, u Beogradu je održano pet filmskih festivala. Na koji način FEST ostaje konkurentan, kakva je uloga tradicije?
Oslanjati se na tradiciju je jedan element, a menjati kod je drugi neophodan element.
Oslanjajući se na tradiciju, vi se ušančavate a, ukoliko ste svesni toga da se kod menja, onda idete napred. Kod se menja kako na planu izraza filma tako i na planu recepcije.
Jedno je tradicija, a nešto drugo je svest o tome da morate da se prilagođavate nečemu novom, a FEST, sa iskustvom od 37 godina, svestan je da se kod menja, da se izraz menja, da se mediji menjaju.
Jednostavno, moramo da vodimo računa o tome da danas ima 5.000 festivala na svetu, skoro više nego bioskopa, i da moramo ostati konkurentni.
Festival je pre svega napravljen za domaću publiku i za onoliko novca koliko se ulaže u beogradski FEST, imamo jako dobar rezultat - i kada je o programu i kada je o publici reč.
Primera radi, Festival u Solunu imao je 2008. godine devet miliona evra, a budžet FEST-a daleko je ispod jednog miliona.
Novac znači nešto ali ne znači sve. Publika znači mnogo. Mislim da je znatiželjna publika mnogo bolja kategorija nego odana publika. Meni je drago da publika bude odana, da jedva čeka da vidi fest, ali znatiželjna je daleko bolja.
Kako globalna recesija može da utiče na filmsku industriju?
Market Berlinskog festivala imao je veliku oseku ove godine jer promoteri filmova, kupci i prodavci iz Amerike nisu došli, pa je tako pritisak bio zaista veliki. Može se reći da postoji čak egzistencijalni strah pred nadilazećom krizom.
Trenutno stanje je kao vrh ledenog brega u "Titaniku", niko ne zna šta je dole, ispod površine. Verovatno ništa dobro...
Kriza se svakako odražava na filmsku industriju.
Da bi se zatvorila finansijska konstrukcija za proizvodnju ili plasman filma, ili da se film proda, da se napravi takav proizvod koji može da se plasira i na TV i u bioskopima, avionima, mobilnim telefonim, internetu... neophodan je novac, a novca nema.
Druga priča je da element krize može da inspiriše! Volim da citiram jednog mladog reditelja, koji je dobio dve nagrade u Kanu. Kad su ga pitali da li je to što radi u Srbiji olakšanje ili opterećenje, mladić je odgovorio: „To vam je kao u teretani, što su tegovi teži, to ću ja biti u boljoj formi".
Ipak, proizvod film zavisi od tehnologije, a tehnologija zavisi od novca, novac zavisi od politike, politika zavisi od krize, tako da se filmska industrija nalazi u problemu koji će se svakako odraziti i na ponudu filmova.
Na repertorau ovogodišnjeg FEST-a su mahom dobitnici nagrada na prestižnim festivalima. Koliko je posao selektora kreativan, a koliko unapred određen. Da li imate slobodu prilikom odabira filmova?
Program predstojećeg FEST-a određuje kvalitet filmova koji su se pojavili u prethodnoj filmskoj sezoni, pa je u tom smislu dosta toga predodređeno.
Bez obzira na to gde se filmovi pronađu, u laboratorijama, filmskim studijima ili pak privatnim produkcijama, postoji više načina na koje se dolazi do kvalitetnog filma.
Festivali kao što su Kan, Venecija ili Berlin imaju filmove koji se prikazuju prvi put, filmovi koji su tek otkriveni.
Organizatori šalju "skaute" u izvidnicu mesecima pre početka festivala da vide šta se dešava u svetu filma i na taj način festivali dolaze do svežeg materijala.
Pratiti rad filmskih centara u svetu i prijavljivati se na sve važne mejling liste, zatim posećivati filmske markete, samo su neki od načina na koji se odabiraju kvalitetni filmovi.
Uprkos svemu, ima prostora za kreativnost selektora festivala, s obzirom na to da je iz različitih uglova pogled na filmsku sezonu različit.
Da li je teško napraviti ravnotežu između komercijalnih i autorskih filmova?
Svaki film napravljen je da bude privlačan i da ga vidi što više ljudi.
Mislim da je previše reći da, ono što je komercijalno, ne valja, a za art film da je to nešto veoma dobro. Jednostavno, to nije tačno. Film je dobar u onoj meri u kojoj može da uznemiri emocionalni balans, da pokrene misli i da pokrene čoveka na neku akciju.
Podela je napravljena da bi bilo lakše manipulisati nekom vrednošću, kako je nešto snimljeno ili kako je nešto napravljeno.
Praveći program FEST-a, uvek mi je cilj da publika vidi neke nove filmove, da pružim priliku da vide da postoji nešto dobro i van redovnih bioskopskih repertoara.
S druge strane, smatram da na festivalu treba prikazati i nove filmove braće Koen, Folkera Šlendorfa, Vima Vendersa, ali i filmove iz Azije čiji je program ove godine izuzetno kvalitetan.
Pogledaj vesti o: Fest
