Izvor: Blic, Beta, 19.Feb.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švedski sto za ljubitelje filma
Prividno, ista meta - isto odstojanje, ali svake godine u ovo doba nacija se uskomeša i otkrije da dolaze novi filmovi u velikim količinama. Trideset sedmi Fest (20. februar - 1. mart) nudi osamdesetak dela u „Sava centru” i još tri dvorane (KCB, Kinoteka i „Balkan”), od kojih će mnoga samo sada biti dostupna filmoljupcima. Jeste da se osiromašilo, jeste da su pristigle nove tehnologije sa odomaćenom piraterijom na svakom uglu (ili podzemnom prolazu), ali videti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << film na velikom ekranu je ipak ono pravo.
Kejt Vinslet i Dejvid Kros u filmu „Čitač” kojim če biti otvoren 37 Fest
Projekciju dostojnu tehničkih mogućnosti u metropoli nude samo tri multipleksa („Takvud”, „Roda”, „Ster”): nedostojno za kulturnu politiku „demokratije u tranziciji”, utešno za filmofile kojih ima više nego što to zamišljaju kulturni činovnici.
Fest već dvadesetak godina prikazuje filmove koji su pretekli sa redovnog repertoara. Selektor ovogodišnjeg programa (13 godina mandata, čestitke Gradskoj skupštini!) neprekidno priča kako ništa nije slučajno došlo do Festa, ali da li poštovalac filma može da odgleda osam filmova dnevno da bi video šta selektor hoće da nam poruči? Paralele sa Kanom i Venecijom nisu pravedne, jer se tamo filmovi prikazuju za desetine hiljada profesionalaca, a ne za običnu publiku.
Distributeri su uvek u pravu
Ali nema objašnjenja zašto su dva najbolja filma godine (prema nominacijama za „Oskara”), „Milioner iz blata” (13 nominacija) i „Neobičan slučaj Bendžamina Batona” (10 nominacija), ostali van Festa. „Baton” je već desetak dana u bioskopima, a „Milioner” je, čujemo nezvanično, u Beogradu, samo sa privatnim distributerom nije načinjen povoljan dogovor. Ali Fest nije privatna rabota, iako tu i tamo ima privatnog i neodgovornog ponašanja pod njegovom kapom, pa i odnose sa distributerima nije dobro kriti. A možda pomenuta dela nisu zadovoljila selektorov kriterijum, ko bi to znao!
I odmah da kažemo, imaće šta da se vidi na Festu 09, uprkos marketinškim zbunjivanjima. Mlađi gledaoci i intelektualno radoznalija publika po pravilu opsedaju dvorane u starom, istorijskom jezgru grada, jer su tu filmovi koji se prikazuju sada i nikad više, a tu ima ponajviše malih, autorskih filmova, dokumentarnih i eksperimentalnih, pa ko naleti na nešto što zaslužuje da se vidi.
Mali pobeđuju velike
Kao što se već videlo na osnovu nagrada „Zlatnog globusa”, Britanske akademije BAFTA, i nominacija za „Oskara”, filmsku godinu u svetu, pa i u Americi, spasli su mali, autorski filmovi i niskobudžetni projekti. Veliki uspeh niskobudžetnog „Milionera iz blata” je sludeo centar najveće filmske industrije na svetu, indijski Bolivud, jer je neko drugi iskoristio priliku koju su ovi imitatori klasičnog Holivuda propustili. Zato će i ove godine na Festu prava prijatna iznenađenja pristići od autora iz malih i dalekih kinematografija, od Jermenije i Turske, do Japana, jer odatle filmovi ne stižu u Evropu na lepe oči.
Ono što je ovaj potpisnik video na nekoliko festivala autorskih filmova u Monpeljeu, Beču i Manhajmu potvrđuje ovo upozorenje. Tome valja pridodati filmove iz nordijskih prostora, jer tamo je autorski film u velikom zamahu. Kao što se vidi iz ponuđenog, suša vlada na evropskom istoku i jugu, jer iz Poljske, Češke, Mađarske, Rusije (sa jednim izuzetkom), pa možda i iz našeg dvorišta, ne pristižu nikakva filmska čuda. Čak ni omanja.
I zato će Fest biti dragocen prozor u filmski svet, kao što je uvek bio, čak i kad se kukalo da smo zaslužili bolje.
Ne propustite na festu 09
Preporučuje Milan vlajčić
1. „Čitač” Stivena Doldrija
Prateći neobičnu ljubavnu priču, ovaj film dramatično pokazuje kako se od prošlosti (ovoga puta nacističke) ne može pobeći.
2. „Rvač” Darena Aronovskog
Dramatična skaska o rvaču kojeg igra fascinantni Miki Rork, prerasta u čudovišnu metaforu o američkom snu i užasu.
3. „Moderni život” Remona Depardona
Dokumentarni film o zabačenom francuskom selu, otkriva lepotu i postojanost ljudskog života uprkos modernim trendovima.
4. „Gomora” Matea Garonea
Film nam pokazuje kako mafija nije samo slučajna izraslina na društvenom tkivu Italije, već stil života i „osmi putnik” bez kojeg se ne može.
5. „Između zidova” Lorana Kantea
Pobednik u Kanu 2008, ovaj film govori o očajničkoj pometnji koja vlada među mladima u školi, porodici, društvu sa lažnom šansom za sve.
6. „Milk” Gasa van Senta
Nije samo priča o političaru gej orijentacije, već i o atmosferi probuđenih nada tokom šezdesetih, koje su se srušile u prah.
7. „Zona mrtvih”
Premijera domaćeg filma koji još niko nije video, prvi zombi-horor film o javnom trovanju građana Pančeva koje traje pred našim očima.
8. „Vreme komete” Fatmira Kočija
Prilika da vidimo albanski film koji će nam reći nešto novo o Balkanu i životu na njemu.
9. „Buick Riviera” Gorana Rušinovića
Neka je ovaj hrvatski film upola dobar koliko i izvrsna istoimena knjiga Miljenka Jergovića, biće dovoljno.
10. „Frost-Nikson” Rona Hauarda
Višestruki oskarovac načinio je fantastičnu rekonstrukciju
TV dijaloga smaknutog američkog predsednika i čuvenog voditelja, otkrivajući Ameriku sa „skrivene strane”.
Preporučuje Dinko Tucaković
Prvo i najvažnije. Izbegavajte glavni program. On je uglavnom ili kupljen od distributera ili ste ga već kupili od lokalnih snabdevača na DVD-u iz kartonskih kutija.
1.”Div” Paola Sorentina
Gigantska farsa, špageti vestern politička komedija o Italiji u vreme nesmenjivog Andreotija. Neodoljivo podseća
na Srbijicu u kojoj je politicarima sve dozvoljeno, ali niko ne snima filmove o tome.
2. „Život i smrt porno bande” Mladena Đorđevića
Srpski dogma-film o toleranciji, destrukciji i seksu. Ko zna da li će se ikada dokopati bioskopa. Pornografija kao metafora, i kao što bi rekao Čika Jova Zmaj „ko ne zna kazće mu se samo”.
3. „Tokijska sonata”, Kijši Kurosave
Kurosava ali Kijši. Za obavestene filmofile već legitimna legenda. Poetsko ludilo između Vendersa i Džordža Romera. Horor fanatik koji je pokazao da ima poetsko srce koje kuca ispod mačo samurajskog poprsja.
4. „Slučaj Bader Majnhof” Ulija Edela
Iako Edel nije među najvećima ovo je dobar podsetnik da je bitka za demokratiju ključna kada se država pretvara u policijsku. Istorijska distanca samo doprinosi boljem utisku.
5. „Zona mrtvih”, Milana Todorovića i Milana Konjevića
Zona. A nije Zamfirova. Prvi srpski ful zombi film kome je potrebna vaša podrška da bi nova generacija neopterećena političkim spletkama stupila na filmsku scenu.
Pogledaj vesti o: Fest
