Izvor: Blic, 26.Feb.2011, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rejf Fajns: Živimo u svetu na ivici katastrofe
“Koriolan” je film o beznađu - rekao je Rejf Fajns. Proslavljeni glumac - koji je sa svojim filmom “Koriolan”, snimanom i u Beogradu, sinoć otvorio 39. Fest - u razgovoru za “Blic” govori o svojim motivima da ekranizuje ovo Šekspirovo delo, o (ne)moći umetnosti, odlikama savremenosti…
Povodom otvaranja 39. Festa (na kome će do 6 marta biti prikazano 69 filmova) Ralf Fajns je između ostalog rekao da u njegovom filmu glavni grad Srbije, "izgleda moćno kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Rim”, da je u "Koriolanu” korišćeno i mnogo dokumentarnog, arhivskog materijala, među kojima su snimci beogradskih uličnih protesta 2000. godine, da je ovaj njegov debi priča o beznadežnosti sveta, da je imao veliku podršku od gradonačelnika Dragana Đilasa i ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačića, da je ova sredina vrlo pogodna za stvaranje filmova ali bi trebalo razmisliti o poreskim olakšicama"
S kojim utiskom iz sadašnje perspektive gledate na motive koji su vas ponukali da radite "Koriolana”?
- Sledio sam svoj jak lični instikt. Naime, kada sam igrao "Koriolana” u pozorištu pre 10 godina osetio sam da od svih Šekspirovih dela taj komad ima najveći potencijal za film. Između ostalog, kritačan je, čvrsto je prožet duboko ambivalentnim odnosom prema politici prema društvu" Čista tragedija. A veća je tragedija kad nema nade nego kada ima puno tuge. "Koriolan” nas se vrlo tiče"
U kom smislu?
- Pogledajte vesti, novine" Danas, kao i ranije, videćete da smo okruženu nemirima, neizvesnostima, sukobima. Prateći događaje shvatio sam da ovaj film to fantastično odražava. Takođe je opasno zanimljiv i dubok sam Šekspirov izbor Koriolana za glavnog junaka jer ga on predstavlja kao opasnog čoveka, čoveka sklonog sukobima.
Dakle, pogledajte oko sebe ekonomiju, politiku, razne regione; sukobi, sukobi, sukobi... I nekad i sad. Zapravo, rat se nikad ne završava, uvek se javlja iznova i iznova i iznova. Ljudi ubijaju jedno druge na ovaj ili onaj način oduvek i zauvek. Upravo se ta neizvesnost koja vlada u svetu, činjenice da stalno postoje negde neki sukobi, da stalno traje ubijanje ogleda u onome što je srž filma a to je da - nema nade.
Tu se nameće pitanje o moći i nemoći umetnosti. Kako gledate na to ne samo kao autor "Koriolana” već kao umetnik bogate biografije i velike reputacije?
Pobuna gnevnih
Mislite li i vi je obeležje današnjeg vremena odsustvo ideja, iluzija, da caruje apatija?
- Ne bih se složio sa tim. Pogledajte nemire u Tunisu, Egiptu, demonstracije u raznim zemljama... To definitivno nije apatija već duboki gnev i istinska pobuna.
- Literatura, film, muzika, pozorište... Ono što umetnost može to je da prvocira, da postavlja pitanja, da otvara dileme, ukazuje na probleme. To se najbolje vidi u društvima koja su represivna prema umetnicima i recimo novinarima. Poput Kine, Rusije, Belorusije, Uzbekistana gde jedan pozorišni reditelj ubijen zato što je pravio predstave koje su stalno kritikovale vlast. Tu se, uslovno rečeno, eksplicitno vidi ta moć umetnosti da na sebi svojstven, a vrlo autentičan način postavlja pitanja a to verujte nije malo. Naročito ako stvari gledamo na duže staze. Ima toga, naravno,i sredinama koje nisu toliko represivne samo se ne vidi tako eksplicitno jer je, jednostavno, reč o slobodnijim društvima. Dakle, umetnost, ako mene pitate, ne može da menja stvari u datom trenutku, ali svaka knjiga, film, pozorišna predstava.. otvaraju neke teme imaju svoj značaj i uticaj.
Kada je o filmu reč ko ima bolju budućnost - blokbasteri ili umetnički film?
- Mislim da je ta podela precenjena, naglašena više nego što bi trebalo i moglo. Ponekad me zbunjuju te , nazovimo ih, etikete. Jednostvano, nije tako retko da blokbasteri propadno a umetnički filmovi dožive uspeh u bioskopskom životu. Tako da je moj odgovor - budućnost imaju dobri filmovi.
Fest u brojkama
Program 39. festa obuhvata 69 filmova. Do juče prodato je preko 70 hiljada karata za projekcije u četiri bioskopske sale. Po rečima Miše Paramentića, čelnika Festa, za ovogodišnju manifestaciju Skupština grada, odnosno osnivač izdvojio je 8 miliona, a Ministarstvo kulture Republike Srbije je obećalo ri miliona dinara.
Najveći deo manifestacije pokriva NIS, generalni sponzor (oko 75 posto) koji to čini u okviru svog programa za poboljšanje kulturnog života zajednice. Inače, ovo je jubilarna 40 godina -prvi Fest je 1971. godine. Festival nije održan 1993. 1994. godine.
Povezane vesti: Petar Benčina: Život oslobođen stega i balasta
Pogledaj vesti o: Fest
