Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Jun.2008, 11:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Majstori violine na Trgu Slobode

BUDIMPEŠTA - U Novom Sadu će 26. juna, posle jednogodišnjeg odlaganja, nastupiti čuveni orkestrar "100 violina" iz Budimpešte, u okviru trodnevnog festivala vina "Inter fest".

"Jednu pesmu, 'Đelem, đelem' - verovatno nezvaničnu himnu Cigana, posvetićemo nedavno preminulom kralju romske muzike Šabanu Bajramoviću. Njega sam znao duže od tri decenije... Trebalo je da nedavno organizujemo zajednički koncert", izjavio je Tanjugu generalni sekretar >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << orkestra Nandor Farkaš, zvani "Beke".

Majstori violine, viole, violončela i kontrabasa, ali i klarineta i cimbala, nastupiće na Trgu slobode na poziv OTP banke, koja je ovim poklonom Novosađanima želela da obeleži prvu godišnjicu svog aktivnog učešća na srpskom tržištu, nakon što su se tri kupljene domaće banke (Kulska, Niška i Cepter) spojile u jednu - pod imenom OTP Srbija, s Karoljem Sasom na čelu.

Orkestar, koji se sastoji od 50 violina, 10 viola, 10 violončela, 11 dugih basova, devet klarineta i šest cimbala, ima ukupno 150 članova. Oni nastavljaju dugu tradiciju mađarskih primaša, kako se nazivaju prve violine nekada brojnih, a sada prilično proređenih grupa, stalnih zabavljača u većim budimpeštanskim i najelitnijim restoranima u drugim gradovima širom Mađarske.

Stariji gosti mađarske prestonice se rado sećaju violinista u poznatom restoranu "Maćaš pince" na peštanskoj strani Eržebet mosta, kao i u starinskim kafanama "Karpatija", "Gundel", "Aranjbaranj" (Zlatno jagnje), "Kača" (Patka), "Bagojvar" (Sovina tvrdava), "Poštakoči" (Poštanska kočija), "Rozenštajn"...

Pravih ciganskih grupa sa autentičnom muzikom je sve manje, pa se slobodno može reći da one što su još u životu održava ponajviše članstvo upravo u orkestru "100 violina", podjednako slavnom u zemlji i inostranstvu.

Od pradede do unuka

"Nastupio je sumrak primaša... U Budimpešti se sve ređe čuje ciganska muzika", izjavio je nedavno Ferenc Šanta Mlađi, nakon što je primio "Košutovu nagradu" za doprinos razvoju mađarske kulture i umetnosti. Šanta Mlađi, u stvari, i nije više baš tako mlad. Predstavlja četvrtu generaciju muzičke dinastije Šanta. Pradeda mu je svirao po dvorcima, a za dedu su mu govorili da je i đavola umeo da natera da zapleše. Ime njegovog oca urezano je na spomen ploči kafane "Lehel" u Jasberenju, u centralnoj Mađarskoj.

Njegov naslednik je bio još uspešniji. Obišao je skoro ceo svet, svirao svuda (sem u Kini), a može da se pohvali i da je svirao šeicima u Dubaju, zatim fudbalerima Peleu i pokojnom Bobiju Muru, glumcu Silvesteru Staloneu, filmskom reditelju Romanu Polanskom i mnogim drugim svetskim zvezdama.

Ko su olah, a ko mađarski Cigani?

Šanta Mlađi, naravno, nije jedini predstavnik muzičkih dinastija mađarskih Roma, kojih u našem severnom susedstvu ima oko 800.000 i dele se na "olah" Cigane i obične, "mađarske" Cigane. Reč je o potpuno odvojenim etničkim grupama. Prvi neguju tradicionalnu muziku bez instrumenata, pošto ustima oponašaju zvuke instrumenta, ili koriste pojedine predmete iz svakodnevnog života, poput flaša, šerpi ili delova nameštaja po kojem lupkaju.

Ovi drugi, "mađarski" Cigani su muzički daleko nadareniji, o čemu svedoče pisani zapisi još iz Srednjeg veka. Kao pravi početak istorije primaša se uzima prva polovina 18. veka, a odnosi se na Panu Cinku i njen četvoročlani porodični sastav, u kojem su se našli i njen muž (svirao kontrabas) i njegova dva brata (bas i cimbalo).O životu Pane, jedinog ženskog ciganskog primaša u Mađarskoj, trebalo bi da se uksoro snimi film, a njen orkestar je postao uzor za buduće romske "bande" u kojima su bila obavezna četiri instrumenta: violina, bas, kontrabas i cimbalo.

Lakatoš, Danko i mnogi, mnogi drugi

Instrumenti su se, po pravilu, nasleđivali, a muzičko znanje je prenošeno sa oca na sina. Među najpoznatije dinastije primaša spada svakako porodica Lakatoš, od kojih su brojni izdanci i dalje aktivni. Đerđ je ponajviše svirao u "Gundelu", Mikloš je osnovao "Džipsi bend", dok su Mihalja slušali gosti "Maćaš pincea".

Verovatno je još poznatiji Pišta Danko, kome je u Segedinu podignut spomenik, a ljubitelji čardaša, vojničkog plesa "verbunkoš", "Ciganskog barona", Bramsove 5. mađarske simfonije, Bizeovih arija iz opere "Karmen", ali i svadbarskih pesama divili su se podjednako i Gezi Poti, Karolju Puhi, Jožefu Raduliju, Maćašu Borošu, Jeneu Lendvaju, Laslu Berkiju, Šandoru Farkašu i mnogim drugim majstorima struna.

Kako su nastali?

Orekstar "100 violina" nastao je sasvim spontano. Na sahrani čuvenog primaša Šandora Jaroke, aprila 1985. godine, okupilo se više od 100 muzičara iz svih delova Mađarske kako bi ga ispratili na njehov poslednji put. Grupa entuzijasta, okupljena oko Jožefa Đeneša, Lajoša Botoša i Lasla Berkija došla je na ideju da zadrži sve te ljudi i sedam meseci kasnije formirano je "Zemaljsko kulturno-umetničko udruženje - stočlani ciganski orkestar".

Kasnije je zadržan samo drugi deo imena, iako je tada zapravo imao 138 članova, sada oko 150. Orkestar izvodi dela Lista, Bartoka, Kodalja, Bramsa, Štrausa, Betovena i drugih kompozitora umetničke muzike. Do sada je izdao više od 20 kompakt diskova, tri platinaste i pet zlatnih ploča.
Pogledaj vesti o: Fest

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...