Izvor: B92, 23.Feb.2010, 12:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FEST: Ozbiljan čovek
„No Jews were harmed during making of this picture" (to piše na samom kraju odjavne špice)
OZBILJAN ČOVEK/ A Serious Man
Režija: Joel Coen, Ethan Coen
selektah: 9minus / 10
A Serious Man fenomenalno izgleda. Likovi, baš kao i glumci koji ih interpretiraju su fenomenalni. Svaka scena je (ako sve to sme da se razdvoji i poređa ovim redom) scenografski, kostimografski, rediteljski, glumački, mizanscenski i scenaristički >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << fenomenalno promišljena do najsitnijih detalja. A Serious Man se, kao i svi najbolji filmovi braće Coen (ne terajte me da ih nabrajam) bavi istim, bolnim pitanjem- Brate, koji je smisao svega ovoga?! Ipak, a to iskreno priznajem- nisam siguran da sam sve razumeo...
Smešten na kraj šezdesetih u rodnu Minesotu Coenovih (to, naravno nije jasno iz filma, ali sam pročačkao zbog vas), A Serious Man se bavi dobrim, „ozbiljnim" Larry-jem Gopnikom koga Bog stavlja na vrlo ozbiljna iskušenja, sa, ispostaviće se, poražavajućim ishodom.
Međutim, priči o Larry-ju, prethodi tarantinovski neozbiljno-ozbiljna narodska pričica o domaćinu koji u kuću poziva čoveka koji mu je pomogao oko polomljenog točka na kolima. Međutim, domaćinova žena mu saopštava da je taj čovek pre tri godine umro od tifusa i da se verovatno radi o dibuku (jevrejski za demona). Služeći kao alegorija za tumačenje filma koji ćemo potom gledati, ova pričica, a naročito njen ishod, u isto vreme je jedno od mogućih razrešenja čuvenog paradoksa iz kvantne fizike, onog koji se tiče Schrodingerove mace (eksperiment se i spominje nešto kasnije u filmu).
Dakle, nakon što odgledamo kako je domaćica razrešila ovaj paradoks, sledi nam priča o Larry-jevim mukama. Bez želje da vam kvarim uživanje u njihovom nizanju, rećiću vam da Larry ima bračnih problema, njegova deca daleko su od „pristojne i lepo vaspitane", njegov ćaknuti brat sedi mu na grbači, jedan student pokušava da ga podmiti, njegov prvi komšija je naci-rednek... Ukratko, život mu se cepa po svim šavovima i spadaju mu gaće. Larry se sa svim što mu se dešava nosi sa abrahamovskom poniznošću, šetajući od jednog do drugog rabina i pokušavajući da shvati kako da izdrži toliko muka. Ali, ne dobija odgovor.
Na kraju, kada se ukaže svetalce na kraju tunela, Larry popusti u svom bivanju „ozbiljnim" čovekom, nakon čega zazvoni telefon... Coenovi su to napravili tako da nama deluje da se s druge strane čuje glas Boga. Cinizam takvog ishoda stvari meni je milion puta urnebesniji od malkice prepotentnog nihilizma No Country For Old Men. U isto vreme, tornado stiže u Larry-jev gradić pa dejstvo „nebeske" pravde biva malo korigovano, ali i dalje je u suštini vrlo cinično.
Ethan i Joel Coen rastežu ironiju kroz detalje sveta koji grade sa toliko hladne preciznosti da vam pucaju kapilari na mozgu od ushićenja.
Huh. Izgleda da sam dosta toga skapirao, zapravo.
Pogledaj vesti o: Fest
