Izvor: Blic, 22.Feb.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd centar filmske planete
Mnogo šta se menjalo od prvog izdanja Festa 1971. naovamo, od višestruke izmene granica i nailaska novih tehnologija do opšteg osiromašenja i surovog odomaćenja piraterije, ali, uprkos svemu, i ovogodišnji 36. Fest (22. februar-2. mart) označava samo jednu ambiciju: poziv u bioskop, susret sa filmskom planetom čiji sastojci često i ne stižu do velikih i malih ekrana.
Razumljiva je i nostalgija (opasna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bolest koja živi od delimičnih zaborava), ali valja imati na umu da je prvi Fest rođen u trenutku kad je Beograd imao 40 (i slovima: četrdeset) bioskopa, dok sada imamo tri sinepleks-bioskopa i nekoliko trofejnih dvorana.
Zaturen „hrabri novi svet"
Ali, šta je tu je. Poslednjih dvadesetih godina program Festa više nije ono čime se u početku dičio. Razlog je jednostavan: u prvih petnaestak godina festivala, najbolji filmovi su zadržavani u distributerskim lagumima da bi se na jednom mestu videlo šta nudi „hrabri novi svet" (zatureni podnaslov festivala). Sa novim vremenima, privatni uvoznici odmah šalju najbolje filmove u dvorane. Zato nije nikakav cinizam ako kažemo da je jedan čitav Fest tokom protekle godine već prošetao našim redovnim repertoarom.
Da bi se ipak obezbedio zanimljiv program, Fest u novijim godinama zalazi u oblast dokumentarnih i autorskih filmova, koji su već „pokriveni" Međunarodnim festivalom autorskog filma „Pogled u svet" (od 1994.) i Međunarodnim festivalom dokumentarnog filma, da ne pominjemo Međunarodni dokumentarni festival „Sedam veličanstvenih", koji se poslednjih godina uspešno održava u Centru „Sava". Ovde nema razloga za surevnjivost i osetljivost u smislu „zalaženja u koncept". Sve to obogaćuje Beograd koji svojom kulturnom otvorenošću može da postidi našu spetljanu političku elitu.
Iznenađenja sa Istoka
Ovogodišnja ponuda (osamdesetak dela), kao i prethodnih godina, nudi previše izazova i za profesionalne pratioce Festa. Objašnjenje da je tako i još gore na velikim festivalima ne pije vodu, jer se u Kanu i Veneciji program okreće profesionalnom svetu a ne običnim smrtnicima na brdovitom Balkanu. Ostaje vam da se oslonite na filmofilski instinkt, da motrite na filmove sa Dalekog istoka (jer odande ništa ne stiže slučajno), iz Irana, Turske i obližnjih kultura, iz sličnih razloga. Ako se prepustite poznatim imenima, budite spremni na gorka razočarenja, jer u filmskom svetu velike stvaralačke biografije su uvek imale vijugu „gore-dole", što dotiče i velikane poput Godara, Šabrola ili Mihalkova, a kamoli neke razmažene evropske autorske veličine.
Sve što važi za svakog domaćeg filmofila, u dobroj meri važi i za ovog potpisnika, jer je on video samo deo ponuđenog programa na nekoliko festivala (Manhajm, Beč, Kairo). Tako je i nastala priložena lista preporuka. Prema tome, dobrodošli na filmove o čijim autorima ovog časa ne znamo ništa, a koliko sutra, na osnovu njihovih dela, stvaraćemo novu verziju festovske nostalgije.
Ako vam se učini da na uglu vidite Festov naslov u piratskoj verziji, verovatno ste već proverili da to nije isto. Samo liči, kao bakin kolač.
Domaći filmovi na Festu
Na Festu će biti prikazano ukupno pet filmova iz Srbije. U programu „Horizonti" su tri filma: „Princ od papira" Marka Kostića (Dom sindikata, 23. februar, 12.30), „Zavet" Emira Kusturice (Centar „Sava", 27.februar, 19.30, i 28. februar,12) i „Na lepom plavom Dunavu" Darka Bajića (Centar „Sava", 2. mart u 19.30 časova). U takmičarskoj selekciji „Evropa van Evrope" je film „Miloš Branković" Nebojše Radosavljevića (Dom sindikata, 1. fmart, 20 i DKC, 2. mart, 13), a u okviru programa „Činjenice i slagalice" biće prikazan (26. februar, 18, DKC) dokumentarni film „Pikaso - Putovanje u prijateljstvo" Milana Kilibarde.
Deset ličnih preporuka Milana Vlajčića
1 „Ostrvo" (112 min. ruski) Pavela Lungina je fascinantna, „a la Tarkovski" potresna drama o krivici i moralnoj odgovornosti.
2 „Biće krvi" (158. min. amer.) Pola Tomasa Andersona je surova priča o usponu jednog naftaša i ceni tajkunskog uspeha.
3 „4 meseca, 3 nedelje, 2 dana" (113.min. rumunski) Kristijana Munđijua je delo (Zlatna palma, Evropski Oskar) koje mora da se vidi.
4 „Ronilačko zvono i leptir"
(112. min. amer.) Džulijana Šnabela zaustavlja dah pričom o čoveku koji neprekidno živi na granici života i smrti.
5 „Poseta orkestra" (87. min. izraelski) Erona Kolina je suluda komedija o egipatskom orkestru koji se pogubio usred Izraela.
6 „Nema zemlje za starce"
(122. amer.) harizmatske braće Koen je crna, krvožedna komedija o pljačkašima i gramzivosti.
7 „Pokajanje" (130. min. engl.) Džoa Rajta je priča o seksualnom sazrevanju i moralnim grehovima koji zahtevaju ispaštanje.
8 „Požuda, oprez" (157. min. tajvanski) Anga Lija je okupacijska saga o ilegalnom pokretu, špijunaži i upotrebi seksa „iz viših razloga".
9 „Svini Tod: pakleni berberin iz ulice Flit" Tima Bartona je mjuzikl sa mračnom fabulom i sjajnim Džonijem Depom.
10 „Miloš Branković" (90. min. srpski) je debitantski rad Nebojše Radosavljevića u najboljoj tradiciji našeg „film noara".
.jpg)
