Izvor: Blic, 22.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kralj prihvata Kolumbove uslove
Kralj prihvata Kolumbove uslove
Hiljadugodišnji mračni period Evrope rasterali su, od 14 do 16. stoleća, zraci svetlosti tri najveća otkrića srednjeg veka. To su: otkriće antike, otkriće tehnike štampe i otkriće Amerike. Otkriće antike omogućilo je pristup i napajanje sa vrela znanja. Ono je usledilo bežanjem učenih Grka-Vizantinaca u Italiju pred osvajačkim pohodima Turaka u 14. i 15. veku. Otkriće štampe (pokretnog štamparskog sloga – Gutenberg oko 1445. godine) >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << omogućilo je do tada nezamislivo brzo širenje znanja. Otkriće Amerike (Kristofor Kolumbo 1492. godine) konačno je i definitivno razbilo tradicionalne okove i sliku o Zemlji kao 'disku' i potvrdilo antičko grčko saznanje da Zemlja 'mora imati najsavršeniji oblik' tj. oblik kugle (Pitagora, Aristotel, Eratosten, Ptolomej).
Otkriću Amerike prethodilo je, međutim, sakupljanje geografskih i astronomskih znanja tokom više od 5 000 godina. Tekst, koji sledi, i koji je za 'Blic' ekskluzivno pripremio dr Novak Popović, oslanja se najvećim delom na knjigu 'Osvajanje zemlje' ruskog autora I.K.Lebedeva iz 1948. godine, a manjim delom na noviju literaturu i baze podataka o vremenu, događajima i akterima o kojima je reč.
Mudra i moćna kraljica Izabela, koja je inače od samog početka bila naklonjena Kolumbovom poduhvatu, posle takvih uverljivih i vatrenih reči, više nije oklevala. Ona je odmah svečano proglasila prihvatanje svih Kolumbovih uslova i preuzela lično pokroviteljstvo na njegovim poduhvatom. Strahujući da Kolumbo u međuvremenu ne pređe u Francusku, ona je hitno poslala kurire po njega, koji su ga stigli na dve milje do Grenade, na Pinoskom mostu u planini, koja je čuvena po ranijim krvavim borbama između Španaca i Mavara.
Sa kuririma Kolumbo se vratio u Santa Fe, gde ga je očekivala kraljica. Ovaj put više nije bilo posrednika u pregovorima. Lično kraljevski par je primio Kolumba i zaključio sa njim ugovor sledeće sadržine:1. Kolumbu, sa celim njegovim potomstvom, - samom za ceo život, a potomstvu za večita vremena. – daje se zvanje admirala svih zemalja i država, koje on otkrije ili stekne na okeanu.
2. Kolumbo se postavlja za vice-kralja i generalnog guvernera svih pomenutih država i zemalja.
3. Kolumbo ima prava na deseti deo svih bisera, dragog kamenja, zlata, srebra, začina i svih proizvoda, koji se nađu u pomenutim zemljama. 4. Kraljevski dvor stavlja na raspolaganje dva broda sa opremom i posadama, a Kolumbo jedan brod takođe sa opremom i posadom.
Ugovor sa kraljevskim parom predstavljao je veliki trijumf za Kolumba, ne samo zbog prihvatanja svih njegovih zahteva, nego pre svega zbog pobede njegove grandiozne revolucionarne ideje o zapadnom putu u Indiju. Ali, to nije bio samo trijumf za Kolumba. Prihvatanje te ideje značilo je konačni proboj napredne misli i zdravog razuma kroz okove dogme i ujedno odbacivanje srednjovekovne pseudonauke, zasnovane na biblijskim legendama i nepogrešivim autoritetima. Ostvarenje Kolumbove ideje više nisu sprečavali ljudi, nego samo prirodne sile sa kojima će se susretati na svom putu. Ali, sa kakvim teškoćama je Kolumbo uspeo u tome. Prošlo je celih osamnaest godina od vremena kada se u njegovoj glavi prvi put rodila misao o tom putovanju. Gotovo svih tih osamnaest godina živeo je Kolumbo u siromaštvu, u uvredama i podsmesima. Najbolje godine njegovog života su izgubljene u toj dugoj borbi. A, kada je najzad Kolumbo savladao sve ljudske prepreke, bilo mu je 56 godina.
Kralj Ferdinand je 30. aprila 1942. godine poslao naređenje u luku Palos da se pripreme dva broda sa svim potrebama i posadom i stave na raspolaganje Kolumbu. Sav ushićen, Kolumbo je 12, maja 1492. godine otputovao iz Santa Fe u manstir De Rabida, gde su ga prijatelji trijumfalno dočekali raširenih ruku. Bogati građanin Palosa Alfonso Pinson i njegov brat Vincenco Jasen Pinson rado su dali Kolumbu sredstva za treći brod. U Palosu Kolumbo je lično nadgledao opremanje brodova. Najzad, početkom avgusta sve je bilo spremno i sva tri broda: ‘’Santa Marija’’, ‘’Pinta’’ i ‘’Ninja’’ čekale su samo na Kolumbovu zapovest za polazak. Na ‘’Santa Mariji’’ Kolumbo lično preuzeo je ulogu kapetana, a zapovedništva na ‘’Pinti’’ i ‘’Ninji’’ poverio je svojim donatorima braći Alfonsu i Vincencu. U rano jutro 3. avgusta 1492. tri Kolumbova broda razapela su jedra i otplovila od Saltskog Rta, preko ostrva Guelve na putovanje koje će bitno promeniti svet, za koje je većina mornara bila uverena da se nikada sa njega neće vratiti. Zbog toga svi su plakali, što je bilo prvo veliko iskušenje za Kolumba, koje je on pokušao i delomično uspeo savladati. On je tešio i hrabrio svoje saputnike, opisujući im bogatstvo zemalja u koje su plovili, izobilje zlata i dragog kamenja itd.
Međutim, strah mornara da idu na put bez povratka, ponajviše kao posledica neznanja i dogmatskih stereotiipa, predstavljaće za Kolumba i dalje najveći problem za vreme celog putovanja. Da ne bi dodatno uzbuđivao mornare udaljenošću pređenog puta tj. sugerisao da se uvek mogu bezbedno vratiti natrag, Kolumbo je u brodskim dnevnicima upisivao manji broj pređenih milja. Ali, uvek iznova i iznenada pojavljivao se novi problem. nastaviće se
