Izvor: Politika, 24.Apr.2014, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina na ivici rata
Putin: Kijev vrši zločin protiv sopstvenog naroda. Šojgu: Rusija naredila vojne vežbe na ukrajinskoj granici.
„U Slavjansku su započete kombinovane operacije. To znači samo jedno – građanski rat”, saopštile su juče proruske lokalne vlasti u ovom gradu na istoku Ukrajine. Da je napetost dovedena do maksimuma, potvrdilo je i saopštenje ukrajinske vojske da je u okršajima ubijeno„nekoliko proruskih ekstremista”, a prema najnovijim informacijama sa lica mesta, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojska je zauzela punktove i opkolila grad.
Prema navodima lokalnih vlasti, u sukobima su poginula dvojica „milicionera”, dok su izvori iz Kijeva naveli da je ubijeno „do pet terorista”.
Vlasti u Slavjansku tvrde da je ukrajinska vojska povela ofanzivu na istok u kojoj učestvuje 1.000 vojnika sa 150 vozila i helikoptera. Grad je opkoljen sa tri strane, dok je samo na istočnoj strani ostavljen otvoren prostor. Gradonačelnik Vječeslav Ponomarjov upozorio je sugrađane da ne izlaze na ulice, a iz sedišta „samoodbrane” najavljeno je da će pucati u slučaju ofanzive na grad.
Ponomarjov je naglasio da njegovi ljudi imaju puškomitraljeze, a prema izveštajima svedoka, snage odbrane grupišu se u centru grada očekujući napad. Izveštaji upućuju na saznanja da se borbe vode i u drugim mestima na istoku Ukrajine, gde lokalne milicije ne pristaju na predaju i pružaju oružani otpor. Ukrajinske vlasti su posle nekoliko dana pauze nastavile „antiterorističke akcije” na jugoistoku zemlje, a juče su saopštili da su pod kontrolu vratili zgradu gradske uprave u Marijupolju, lučkom gradu na obali Azovskog mora.
Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Andrej Avakov izjavio je da je zgrada oslobođena u toku noći između srede i četvrtkai da su glavnu ulogu u operaciji odigrali „građanski aktivisti”, prenosi Bi-Bi-Si.
Lokalni mediji izveštavaju da je grupa od nekoliko desetina maskiranih mladića između 20 i 25 godina starosti izvela juriš na upravnu zgradu oko tri časa ujutro, da su koristili bejzbol palice i da su uzvikivali „Slava Ukrajini”.
Pristalice samoproglašene republike Donjeck koje su kontrolisale zgradu od 13. aprila negirali su da je zdanje zauzeto, iako su potvrdile da se dogodio napad.
Vlasti u Kijevu najavile su pre dva dana nastavak „antiterorističke” akcije na jugoistoku zemlje, nakon što je operacija obustavljena zbog mirovnih pregovora u Ženevi 17. aprila.
Najnovija dešavanja izazvala su reakciju ruskog predsednika Vladimira Putina koji je prokomentarisao da takvi događaji samo dokazuju ispravnost ruske odluke o pitanju Krima.
„U suprotnom, oni bi bili suočeni sa istim i još gorim događajima kao u istočnoj Ukrajini. Dakle, ovo je još jedan dokaz da smo pravilno i na vreme delovali”, rekao je Putin na medijskom forumu ruskog Narodnog fronta, prenela je agencija AFP.
Predsednik Rusije je ocenio da bi bilo nemoguće organizovati civilizovan proces izražavanja narodne volje da Rusija nije pružila pravu podršku ljudima na Krimu.
On je kritikovao aktuelne ukrajinske vlasti zbog toga što nisu razoružale radikalnu organizaciju Desni sektor u skladu sa sporazumom iz Ženeve i ocenio da bi Kijev trebalo da otpočne dijalog u zemlji, umesto što legalizuje ekstremiste.„Učestvovali smo u razgovorima u Ženevi i potpisali određene sporazume koji predviđaju da obe strane razoružaju svoje ljude i napuste upravne zgrade. Šta se dešava? Niko iz Desnog sektora ili druge radikalne grupe nije razoružan”, rekao je Putin.
On je ranije izjavio da, ukoliko je tačno da su ukrajinske vlasti poslale vojsku u Slavjansk na istoku zemlje, to predstavlja ozbiljan zločin zvaničnog Kijeva protiv sopstvenog naroda.
Predsednik Rusije je akciju Kijeva okarakterisao kao „kaznenu meru” protiv proruskih pristalica, koja će nesumnjivo imati posledice i po međusobne odnose dve države, ali nije precizirao kakve bi mogle da budu te posledice.
Putin je nazvao aktuelne prozapadne vlasti u Kijevu huntom.
Na nepoštovanje Ženevskog sporazuma se osvrnula i visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, koja je zatražila da se sve „ilegalne jedinice” u Ukrajini razoružaju u skladu sa dogovorom.
„Sve potpisnice Ženevskog sporazuma o Ukrajini treba da iskoriste svoj uticaj na ilegalne naoružane formacije da obustave nasilne akcije i da ih primoraju da predaju oružje”, poručila je Ketrin Ešton u saopštenju za medije.
Visoka predstavnica je istom prilikom izrazila duboku zabrinutost zbog izveštaja o slučajevima kidnapovanja, mučenja i ubistava u Ukrajini, a posebno je istakla slučajeve odbornika gradske skupštine Gorlovke iz redova partije „Otadžbina” Vladimira Ribaka i Pavela Kovelka, čijim porodicama je izrazila saučešće.
Tela dvojice lidera ukrajinske stranke „Otadžbina” nađena su nedavno u Slavjansku, nakon što su bili kidnapovani, a ukrajinske vlasti su za ubistva optužile ruske aktiviste koji kontrolišu taj grad.
Ketrin Ešton je u saopštenju još jednom pozvala na obustavu nasilja i potpunu primenu sporazuma koji su u Ženevi zajednički postigli predstavnici Rusije, SAD, EU i Ukrajine.
Portparol Eštonove Majkl Man saopštio je stav EU da ukrajinska vlada ima pravo da brani suverenitet zemlje, ali da je EU pozvala sve strane da se usmere na smirivanje krize. „Smatramo da ukrajinska vlada ima pravo da preduzima legitimne akcije u odbrani svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta”, rekao je Man.
Na pitanje o mogućnosti uvođenja oštrih sankcija Moskvi ukoliko se kriza pogorša, Man je rekao da EU radi na novim merama i da njihovo zavođenje zavisi od događaja na terenu.
D. Vukotić
objavljeno: 24.04.2014
Pogledaj vesti o: Facebook
