Izvor: Luftika.rs, 15.Dec.2017, 02:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako je naš psihoterapeut od automehaničara naučio najvažniju lekciju iz očinstva
Vladimir Đurić je doktor medicine koji psihološkim savetovanjima, psihoterapijom (pod supervizijom) i coachingom pomaže brojnim ljudima. Posebno su zanimljive njegove priče koje objavulje na svom blogu i Facebook stranici i inspiriše desetine hiljada ljudi. Ovo je jedna od takvih…
„Sine, vrata ove kuće su ti uvek otvorena. A bude li te ikad takao onaj tvoj, samo dođi, pogledaj me i zagrli. Ne moraš mi nista reći… Slomiću mu svaku kosku u telu“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Luftika.rs << reče moj automehaničar pre neki mesec, pričajući o ćerki pred udajom.
Ćelav, neobrijan, gojazan, u prastarom kombinezonu skroz zaflekanom od ulja, sa crtom od znoja i prašine po sred čela. I “zakrvavljenim očima sa dušom”.
Veliki sam fan psihoterapije…
Obožavam sve što ima veze sa njom. Kongrese, seminare, edukacije i radionice. Predavanja, filmove i stranice na internetu sa tom tematikom. Međutim…
Najviše volim što se te nauka, ili možda “tajna veština”, može naći svuda, u svakoj ljudskoj interakciji ili mestu. U filharmoniji, pozorištu, kafani, na šetalištu, košarkaskom terenu… Pa i u automehaničarskom kanalu. Dok otac, koji je tu ostavio svoje najbolje godine da bi prehranio i iškolovao svoje čedo, drži predavanje o vaspitavanju ćerki.
I nema tog profesora univerziteta ni knjiškog moljca koji bolje poznaje materiju i ko je učio sa više razumevanja ljubav i odanost prema porodici, cucajući to pile s njegovim očima, u rukama crnim od ulja, nakon 12-časovnih smena u kanalu.
Šta mislite…
Da li će ta devojčica biti maltretirana?
Da li će trpeti psihičko i fizičko zlostavljanje u braku?
Da li će misliti da nema spasa, propiti se i navući na tablete?
Da li će razviti paniku, hipohondriju ili neku psihosomatsku bolest?
Levitirajući između pakla u braku i pakla osude od strane svoje sopstvene porodice ili društva…
Ili će shvatiti da NE MORA da ostane u tom braku…
Da ima alternativu…
Da ima taju…
Bez svih zuba…
Ali sa velikim srcem, ogromnom dušom, i još većim rukama, koje će je braniti. Od svega i svačega.
A čim ne mora, to je sasvim drugi padež. Njena sreća je tada samo njena stvar. I zavisi od njenih ličnih preferencija. Ali zato njena tuge uvek ima s kim podeliti. A tuge koje se dele i nisu toliko strašne.
___________
Tekstovi, priče i saveti na njegovoj stranici su napisani vrlo dobronamerno. Ipak, i pored najbolje namere, oni nisu pogodni za svaku pojedinačnu osobu i ne mogu se primeniti u svakoj pojedinačnoj situaciji, te ih treba shvatiti uslovno. Iako su pojedine priče inspirisane istinitim događajima, apsolutno sve su oplemenjene autorovom fikcijom.
Dr Vladimir Đurić je, pored završenog Medicinskog fakulteta, na specijalizaciji iz psihijatrije u istoj ustanovi, i ima dugogodišnje iskustvo stečeno predanim radom u Bolnici za psihijatriju KBC Dragiša Mišović i na Klinici za psihijatrijske bolesti „dr Laza Lazarević“.
POVEZANO: Pismo čistača ulica ćerki
Pogledaj vesti o: Facebook
.jpg)
