Izvor: RTS, 06.Dec.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (6.12.2008.)
Blic: Rusi dobro pazarili u Beogradu, FBI priveo tri osobe zbog pretnji smrću srpskom tužiocu; Politika: Ipak manji budžet; Novosti: Nema novih uslova
Beogradski dnevni listovi danas pišu o rusko-srpskom gasnom aranžmanu, istrazi FBI protiv trojice američkih državljana srpskog porekla zbog sumnji da su upućivali preteća pisma srpskom tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću, ministru Rasimu Ljajiću >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, putu Srbije u Evropsku uniju, ...
Rusi dobro pazarili u Beogradu
Ugovori o izgradnji gasovoda „Južni tok" i izgradnji skladišta gasa u Banatskom Dvoru „sto posto su spremni za potpisivanje", dok je oko NIS ostalo „niz tehničkih momenata", ali postoji rešenost strana da se i oni brzo razreše i da se sva tri sporazuma potpišu do kraja godine, saopštio je Aleksej Miler, predsednik Upravnog odbora „Gasproma". Vidno raspoložen, čelni čovek ruskog gasnog giganta je potvrdio da tu rešenost deli i Boris Tadić, predsednik Srbije, s kojim se sastao pre konferencije za štampu u hotelu „Hajat".
Miler nije želeo da precizira koja su to tehnička pitanja oko NIS ostala otvorena, objasnivši da se o tome još pregovara, ali je kazao da oko NIS nema principijelnih razmimoilaženja.
Petar Škundrić, ministar rudarstva i energetike, izjavio je da je dogovoreno da će sva tri projekta vezana za energetski sporazum biti potpisana saglasno međudržavnom sporazumu u Moskvi do 20. decembra.
Garancija - međuvladin sporazum
- Tokom današnjih razgovora učinjen je korak napred, tako da će do 20. decembra biti potpisana tri dokumenta, a to su ugovor o prodaji 51 odsto NIS-a, Sporazum o osnovnim uslovima za izgradnju gasovoda „Južni tok" i Memorandum „Gasproma" i „Srbijagasa", o izgradnji skladišta Banatski Dvor - istakao je Škundrić.
Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa", izrazio je očekivanje da će ti pregovori narednih dana biti „intenzivniji i kvalitetniji".
„Južni tok" će biti izgrađen „bezuslovno i u predviđenim rokovima", naglasio je Miler i dodao da „nema nikakve dileme da će ruska strana izvršiti svoje obaveze u potpunosti". Garancija za to je međuvladin sporazum Srbije i Rusije, koji su ratifikovali parlamenti obe zemlje. „Po međunarodnom pravu, taj sporazum ima nadnacionalni značaj i stoji iznad ruskih zakona", naveo je šef „Gasproma".
On je pojasnio da, mada u osnovnom energetskom sporazumu nije utanačen rok do kog će gasovod biti izgrađen, naknadnim protokolom je precizirano da će to biti „najkasnije do 31. decembra 2015, ali da nije isključeno da on može biti završen i ranije, oko 2013. godine". Međutim, propusna moć gasovoda ostaje na nivou dogovorenih deset milijardi kubnih metara. Prema rečima Milera, to ne znači da se taj obim kasnije ne može povećati.
FBI priveo tri osobe zbog pretnji smrću srpskom tužiocu
Američki FBI pokrenuo je istragu protiv trojice državljana SAD, srpskog porekla, zbog sumnji da su upućivali preteća pisma srpskom tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću, ministru Rasimu Ljajiću i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, saznaje „Blic".
- Predstavnici FBI priveli su trojicu osumnjičenih i uzeli im otiske da bi se uporedili s otiscima s pretećih pisama koja su stigla u tužilaštvo. Oni su zatim pušteni, a istraga FBI se nastavlja. Očekujemo da će uskoro biti okončana i da će biti poveden postupak koji će dovesti i do optužnica. Delegacija FBI je pre nekoliko dana o tome obavestila tužioca Vukčevića na sastanku u Beogradu - kaže izvor „Blica".
Privedene osobe su srpskog porekla, a FBI za sada ne želi da objavi njihov identitet dok se ne okonča istraga.
Srpsko Tužilaštvo za ratne zločine do sada je dobilo ukupno 48 pretnji. Uglavnom je reč o pretećim pismima, ali u nekoliko slučajeva bilo je fizičkih nasrtaja kada su nepoznati počinioci probušili sve gume na službenim vozilima tužilaštva.
Intenzivnije pretnje počele su da stižu na adresu tužilaštva u januaru ove godine. U jednom pismu poslatom iz SAD navodi se za tužioca Vukčevića da će „kao dokazani izdajnik srpskog naroda dobiti ono što zaslužuje - metak u čelo". To pismo je potpisano sa „Grupa Srba" i „Organizacija za zaštitu Srba". Pisma su stizala iz nekoliko američkih gradova. Neka pisma imala su i fotografije na kojima su čak i detalji poput registarskih tablica Vukčevićevog automobila.
Ipak manji budžet
Vlada Srbije i resorno Ministarstvo finansija prošle noći hvatali su poslednji voz završavajući novi nacrt budžeta, kako bi danas bio usvojen i prosleđen parlamentu.
Posle dogovora da se Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom ipak primenjuje od 1. januara (što bi prihode od carina prvobitno projektovane na 71,8 milijardi dinara umanjilo prema nekim procenama za 150 miliona evra), prema poslednjim informacijama, ukupni budžetski prihodi svedeni su sa pre nedelju dana planiranih 714,9 milijardi na 698,7 milijardi dinara. Međutim, juče oko 17 časova rashodi su još kresani,kako budžetski deficit ne bi premašio sa MMF-om dogovorenih 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Procenjeni gubitak na carinama, kako saznajemo ,država računa da nadomesti povećanjem akciza, uvećanim budžetskim prihodom od dividendi javnih preduzeća, ali i dodatnim smanjenjem troškova budžetskih korisnika.
Tako su u toku jučerašnjeg dana, prema preksinoć postignutom dogovoru, svi budžetski korisnici Ministarstvu finansija prosledili svoje predloge, neki i po nekoliko verzija, za smanjenje svojih fondova, o čemu su, istina,nerado javno govorili. Kako se na zakonom utvrđenim obavezama ne može štedeti, većina budžetskih korisnika morala je da zakine na sebi - na materijalnim troškovima.
Tako je, recimo, kabinet premijera svoj budžet skinuo sa 67 na 60 miliona dinara, a Ministarstvo poljoprivrede za oko 900 miliona dinara smanjenjem svojih, alii izdataka uprava i inspektorata u sastavu Ministarstva. Neki troškovi unutar budžeta, poput budžetske podrške nekim projektima, smanjeni su uz očekivanje da će se pokriti donacijama iz makrofinansijske pomoći Evropske unije, koju Srbija očekuje u idućoj godini.
Istina, neki korisnici novca iz republičke kase dobiće i više nego što je prvobitno predviđeno. Vojvodiniće Republika, ipak, usmeriti sedam odsto budžeta, koliko joj po Ustavu i zakonu pripada. Čak i nešto više, tačnije ukupno oko 67 milijardi dinara. Tako su se bar ove nedelje dogovorili republički i pokrajinski premijer Mirko Cvetković i Bojan Pajtić.
Reč je o 35 milijardi dinara transfera iz budžeta i još 90 odsto od prodaje NIS-a, kako nam je objašnjeno ukabinetu premijera Cvetkovića.
Jučerašnji odgovor poslanika Balinta Pastora iz Saveza vojvođanskih Mađara, stranke koja je pokrenula ovo pitanje, na dogovor premijera bio je: „Ako je tako, glasaćemo za budžet".
Dok je ostatak opozicije, očekivano, naoštren na vlast zbog kašnjenja budžeta, poslanici vladajuće koalicije smiruju strasti i puni su, bar u izjavama novinarima, razumevanja za vladu koja radi u delikatnim okolnostima.
Procenjuju da će biti dovoljno vremena za razmatranje amandmana ida će budžet biti usvojen do kraja godine. Posle najave predsednice parlamenta Slavice Đukić-Dejanović da bi rasprava o budžetu mogla da počne 11. decembra, šef poslaničke grupe SPS-JS Branko Ružić demantuje da povodom budžeta postoji raskol u vladi:
„Nema neslaganja u vladajućoj koaliciji. Ekonomski i finansijski ambijent u kome se država našla je takav daiziskuje više energije da bi se došlo do kompromisnog rešenja.Svi resorni ministri i ministarstva žele da zadovolje svoje potrebe u budžetu, ali je potrebno da vlada kao izvršni organ donese odluku o tome kako će on biti strukturiran", naglasio je Ružić i dodao da je stoga „bilo potrebno malo više vremena".
U svakom slučaju, raskorak između želja, stvarnih potreba i realnih mogućnosti prilikom kreiranja budžeta za 2009. godinu bio je veći nego ikada do sada i utrošio je više energije nego i jedan do sada.
Nema novih uslova
Glavni razlog što priznanje Kosova ne može biti uslov Srbiji za ulazak u EU je činjenica da ni neke zemlje EU nisu priznale nezavisnost Kosova, kaže u intervjuu za "Novosti" ambasador Italije u Beogradu Alesandro Merola:
- Do sada niko nikada u Briselu nije pomenuo mogućnost da se pred Srbiju postavi uslov priznanja Kosova.
- Italija oduvek podržava put Srbije i celog Balkana ka EU. Nakon ulaska Bugarske i Rumunije, Zapadni Balkan je postao crna rupa na karti Evrope. Ulazak Srbije u EU će zato biti važan za ceo region. Mislimo da je saradnja sa Tribunalom u Hagu dužnost Srbije, ali treba tačno znati šta znači definicja "puna saradnja". O tome sam, tokom njegove poslednje posete Beogradu, razgovarao sa glavnim tužiocem Seržom Bramercom: da li "puna saradnja" znači da su Mladić i Hadžić u zatvoru ili to znači volja i svi napori koji postoje u Srbiji da se sarađuje sa Tribunalom? Naravno, Italija bi volela da je Mladić u zatvoru, ali je važno da postoji želja da se on uhapsi i da se preduzima sve u vezi s tim. I sam Bramerc je priznao da postoji napredak u saradnji sa Hagom. Neophodno je, zato, da se odnekud krene, da se počne sa primenom Privremenog sporazuma. Ne znamo da li će status kandidata biti 2009, 2010, ili 2015. Ali, važno je da se krene u pravom smeru.
- Mnoge zemlje EU pokušavaju da ubede Holandiju da bude fleksibilnija. Ovo pitanje za Hag je, takođe, osetljivo unutrašnje pitanje i kao takvo zahteva političku odluku koju svaka zemlja članica u Evropi mora da ispoštuje. U svakom slučaju, nastojimo da ubedimo Holanđane da s ovim u vezi budu manje rigidni.
- Ulazak na belu šengen listu zavisi od uslova definisanih u mapi puta. Nije sve na EU, dosta toga zavisi i od Beograda. Tačno se zna šta piše u mapi puta, šta su uslovi, a jasna je i spremnost EU da nastavi sa liberalizacijom viznog režima. Zadovoljstvo mi je da podsetim da je najaktivniji promoter ove inicijative bio upravo naš sadašnji ministar spoljnih poslova, Franko Fratini, kada je obavljao funkciju potpredsednika Evropske komisije.
