Izvor: NoviMagazin.rs, 21.Maj.2017, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Momčilo Pantelić: Tramp, Rusi, FBI, mediji…
Amerikanci jesu pobedili Ruse u Hladnom ratu, ali kao da se sada u Americi pomolila unutrašnja verzija hladnog rata – oko “vanrednog uticaja Rusa” na njen sistem. Nema dana, takoreći, da se Beloj kući ne spočita kako se u njoj vije duh Kremlja.
Predsednik Donald Tramp je u razgovoru sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i ambasadorom Sergejem Kisljakom obelodanio strogo poverljive bezbednosne podatke, koje nije ponudio na uvid ni saveznicima – najnovije >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << je otkriće Vašington posta, koji se poziva na neimenovane svedoke sastanka i obaveštajne krugove. U međuvremenu je Tramp smenio i šefa FBI Džejmsa Komija, koji je vodio istragu povodom izveštaja – da je Rusija hakerskim upadima uticala na ishod novembarskih predsedničkih izbora i da su s njenim predstavnicima neprijavljene kontakte održavali saradnici novog lidera SAD (zbog čega je ostavku podneo predsednikov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin).
Zvaničnici obeju strana tvrde da Moskva ni na koji način nije uticala na Vašington, kako se u njemu dolazi na vlast i iz njega vlada. Među skeptičarima se širi i opaska: kad Rusi nisu uspeli da podese vlast po svom ukusu ni u Crnoj Gori, kako bi im to uspelo u najvećoj sili?
Izvesno je, međutim, da je zvanična Rusija navijala za Trampa. Ali, umesto poboljšanja došlo je do pogoršavanja njihovih veza, pri čemu bi Moskva mogla da bude zadovoljna što su delikatni odnosi dve sile već mesecima veća glavobolja za Vašington nego za nju. Delimično i zato što je Vladimir Putin usavršio autokratski stil koji se novom kormilaru Bele kuće veoma dopada i u kojem bi hteo da se uvežba, pri čemu ga ometa “samo” ustavni, demokratski, poredak koji, uprkos ispoljenim manjkavostima, ne dozvoljava svemoć najvišeg inokosnog organa.
Tramp i pojedini njegovi bliski saradnici često su isticali da bi da promene sistem. Dozvolili su sebi da od starta udare istovremeno na pravosuđe, obaveštajne agencije i medije, neretko uzdižući izvršnu vlast, liderskim dekretima i bez preke potrebe, iznad zakonodavne.
Ne pamti se kada je poslednji put neki lider, bilo gde, među svoje protivnike listom uvrstio i sudije i državne špijune i novinare. Najuspešniji autokrati uspevali su jedino ako naspram sebe imaju dva od ova tri faktora, pri čemu je nezaobilazan bio, kao što znamo, špijunski. Šta bi vlast bez ekskluzive na tajne?
Dok je ovaj tekst išao u štampu, Tramp je branio predsedničko pravo da po svom nahođenju pušta u promet državne tajne. Tamošnji poznavaoci tvrde da u tom poimanju i postupanju nema ničeg nelegalnog, ali da odudaraju od običaja da se u ime nacionalnog interesa obuzdava lična “inspiracija”, kakvu je on ispoljio u pomenutom razgovoru s ruskim funkcionerima. Prema istraživanju Posta, Tramp je kao izvor poverljivih informacija pomenuo mesto na teritoriji koju drži teroristička Islamska država, iz čega bi ne samo strani obaveštajci nego i ekstremisti lako mogli da razaznaju o kome je reč, i to iskoriste za svoju stratešku vajdu.
Predistorija ovih petljancija duža je možda i od njihove perspektive kojoj se ne nazire kraj. Hroničari pak podsećaju da se često ne vidi kraj onome što je suviše blizu, a ne onome što izgleda predaleko. Hilari Klinton je dobrim delom izgubila predsedničke izbore zato što se njenoj partokratiji pobeda činila nadohvat ruke, a Tramp je trijumfovao iako su mu šanse za takav uspon na početku bile u skladu sa izrekom “mnogo mačku goveđa glava”.
Dostupni raporti sugerišu da kladioničari prognoziraju da Tramp neće izgurati ni ceo prvi mandat, da mu sleduje impičment ili ostavka, kojoj je pre više od četiri decenije pribegao Ričard Nikson da bi izbegao da mu drugi mandat prekrati parlament.
Epilog ondašnjeg Votergejta i eventualnog Trampgejta nemaju dovoljno sličnosti. Nalikuju po liderskoj sklonosti ka nepodopštinama i svađi s činjenicama, ali ih bitno razlikuje okolnost da su onda opozicioni demokrati imali većinu u parlamentu kojim sada vladaju Trampovi republikanci.
Sigurno je jedino da se prvi put u novijoj istoriji Amerika više bavi spoljnim uticajima na nju nego svojim uticajima na druge. Nacrtom novog Puta svile Si Đinping trasira kinesku verziju novog globalnog poretka, Bregzitom i drugim nedaćama uzdrmana EU vidi novu nadu u Emanuelu Makronu, pobedama na lokalnim izborima Angela Merkel nagoveštava četvrti kancelarski mandat i kontinentalno vođstvo, Vladimir Putin forsira širenje evroazijske ekonomske unije, hakeri pustoše kompjuterske sisteme, a on, Donald Tramp, grči se – pod naletom unutrašnjepolitičkih problema povodom spoljnopolitičkih izazova.
Po izlasku ovog broja Novog magazina Tramp se otiskuje na prvu predsedničku turneju po inostranstvu, najduže odlaganu u poslednjih pola veka. Posetiće Saudijsku Arabiju, Izrael, Vatikan, u Belgiji će učestvovati na samitu NATO, a u Italiji na samitu Grupe 7.
Simbolično, kažu, spaja tri vere i ojačava zapadno savezništvo. Obe te stvari drastično je relativizovao da bi pobedio na izborima kod kuće. Sada verovatno računa da bi spoljnim efektima podupro opadajući rejting u domovini. U prvom naumu je uspeo, u drugom je rezultat neizvesniji čak i od praktikovanja lične nepredvidljivosti kojom ne prestaje da se diči.
Pogledaj vesti o: FBI
