Izvor: Blic, 25.Sep.2015, 20:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FBI pratio Pupina
Prvi put izloženi su Pupinovi legati, kao i do sada nepoznat arhivski materijal, među kojima su i tajni dosijei.
Izložba “Pupin“ u Istorijskom muzeju Srbije predstavlja najobimniji presek života i dela Mihajla Idvorskog Pupina, a posetilac svakim korakom aktivira projekcije u prostoru bilo zvučne bilo vizuelne, čak i razgovara sa velikim Mihajlom.
Posetioci će upoznati Pupina kao velikog dobrotvora i kao odličnog profesora, saznati više o njegovim patentima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nacionalnom angažmanu, privatnom životu...
- Posebnost ove izložbe je izlaganje do sada nepoznatog arhivskog materijala iz mnogih institucija koje su svojim zbirkama pomogle da se predstavi nasleđe velikog čoveka. Prvi put predstavljamo i delove dosijea, iz FBI arhive dobili smo 133 dokumenta koja govore o važnosti godina praćenja, zaštite koju je imao, ali i o tome šta je sve Pupin radio da pomogne srpskom narodu, te kako je dosije zatvoren. Naime, tokom Velikog rata sve vreme je bio praćen, inicijatori su bili Austrougarska i Bugarska - kaže Aleksandra Ninković Tašić, autor izložbe zajedno sa dr Dušicom Bojić.
Mihajlo Idvorski Pupin primio je 20 počasnih doktorata. Bio je profesor američkog Univerziteta Kolumbija više od 30 godina, jedan je od osnivača NASA, predsednik Njujorške akademije nauka, američkog društva za unapređenja nauke, kao i Instituta radio inženjera Amerike i Američkog instituta inženjera elektrotehnike. Organizovao je Kolo srpskih sestara, Savez zajedničkih Srba Sloga, osnovao je i Zadužbinu pri Narodnom muzeju, kao i fondove “Pijade Aleksić Pupin” i “Mihajla Pupina“ kojima je pomagao i finansirao na desetine projekata, izdanja, đaka, umetnika... Njegovom zaslugom, njegov rodni Banat našao se i u granicama Srbije. Za autobiografsku knjigu “Od pašnjaka do naučenjaka” nagrađena je prestižnim Pulicerom.
Postavka obuhvata Pupinove aktivnosti na polju nauke, njegov književni rad, predstavljeni su njegov umetnički legat i lična biblioteka, a saznaje se više i o njegovoj ulozi u osnivanju i unapređenju najvećih institucija nauke u Americi.
- Na izložbi otkrivamo da je Pupin imao 36 pronalazaka, ali ko zna do kakvih spoznaja ćemo još doći! Mnogi ne znaju da je upravo Pupin omogućio medicinsku upotrebu rendgena i da je to jedini patent koji nije naplatio jer je smatrao da će biti na korist čovečanstvu. Prvi snimak napravljen je tako što je Pupina prijatelj zamolio da pomogne njegovom prijatelju. Na tom snimku pronađeni su delovi sačme i čovek je uspešno operisan - dodaje koautorka izložbe.
Na više od 1.800 kvadrata obuhvaćene su ključne tačke u Pupinovom životu. I na svakom koraku posetilac može saznati nešto novo: kako je Pupin drugovao sa Ajnštajnom, kakav je zapravo imao odnos sa Teslom, šta je radio sa ocem radija ili koga je upoznao u ateljeu velikog prijatelja Uroša Predića?
Za upečatljivu inovativnu upotrebu tehnologije zaslužan je Kodek institut, a izložba je realizovana pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja uz podršku Telekoma Srbija i kompanije Nelt.
Izložba će biti otvorena do 20. februara, do kada će svake subote od 13 sati biti organizovana stručna vođenja kroz postavku.
Jubilej
Ove godine obeležava se stotinu godina od kada je Pupin prijavio svojih sedam patenata koji predstavljaju rođenje oblasti telekomunikacija i 80 godina od njegove smrti. Stoga je Unesko 2015. i proglasio godinom Mihajla Idvorskog Pupina.
Pupinizacija
Imitirajući Pupinov rukopis, ilustratori su na zidove muzejskog prostora ispisali beleške, crteže i originalne skice patenata, a prvi put u muzeologiji se koriste AP naočare koje vode u neverovatni Pupinov naučni svet. Poseban segment oslovljen je sa “Pupinizacija”.
Pogledaj vesti o: FBI
