Izvor: SrbijaDanas.com, 27.Avg.2023, 14:39

"NE SMEM DA IDEM U WC, GRLO MI SE OSUŠI!" Duška Vučinić otkrila šta se dešava iza kamera na "Evroviziji"

Podelila najzanimljivije anegdote!

Novinarka Duška Vučinić već godinama unazad izveštava o događanjima na muzičkom  takmičenju "Evrovizija". Međutim, malo ko zna da je pre nego što je započela novinarsku karijeru, radila kao stujardesa.

- Stjuardese neretko imaju dozu straha od perserke. Najveći "greh" u avionu je da ti se pocepaju čarape, zato svaka stjuardesa mora da ima nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << pari sa sobom. Vidiš, meni se na prvom letu desilo da nisam zakočila kolica i ona su krenula da jurcaju. Trčala sam za njima, ne samo da sam pocepala čarapu nego sam slomila i štiklu. Putnici su aplaudirali i smejali se. Pogledala sam perserku i taj pogled ću pamtiti do kraja života. Molila sam boga da mi neko samo doda padobran, da skočim i nestanem - priča Duška, a onda otkriva kako je započela karijeru novinarke.

- Nakon ovog avio-izleta počela sam da radim na Trećem kanalu. Taj period života me asocira na divne ljude, profesionalno i privatno sazrevanje. Moja Nataša, kuma, moj trećekanalski brak, iz kojeg sam dobila sina. Mogla bih satima da pričam o tom specifičnom brendu 3K. Nekako, drugačija su bila vremena. Evolutivni put na televiziji je bio drugačiji, prvo sam pravila vesti, zatim radila ankete, priloge, reportaže, pa tako lagano do studija. Mom vatrenom krštenju u studiju je prethodilo dve godine rada na terenu i u redakciji - ističe Duška i napominje kako je došla na "RTS".

- Na RTS sam došla 2006. godine. Kada je Treći kanal ugašen, svi smo prešli u Takovsku i Aberdarevu. Već sam dobro poznavala rad na RTS, kao neko ko je od 2004. godine angažovan na projektu "Evrovizija". Pitaš me kako su došli do mene... Trebao im je neko ko govori strane jezike, da obavlja novinarski posao i izveštava, bude PR, ali i komentator. Tijanić je odlučio da to bude jedna osoba. Eto, otuda ja na Evroviziji - govori novinarka i onda se osvrće na komentarisanje "Evrovizije" u malim kabinama.

- Klaustrofobična osoba teško da bi imala hrabrosti da uđe u komentatorsku kabinu. Pričamo o evrovizijskoj komentatorskoj kabini. Otprilike je veličine mog radnog stola. Dešavalo se da ne bude dovoljno fiksirana i da se ljulja. Jedne godine sam klimavim merdevinama dolazila do nje. Bilo je situacija da mi je najlonom obložena jedna strana, da mi zvuk probija iz sale ili da mi kasni slika u odnosu na ton. Jedne godine sam puna četiri sata jurila sliku i uspela, što je bila nemoguća misija. Nije postojao tehnički način da se to reguliše, osim da se ja prilagodim - izjavljuje ona i dodaje:

- Nikada nismo gubili predstavnike, ali su oni izgubili mene. Jednom sam ušla u pogrešan autobus i nestala. Bar da sam ušla u evrovizijski, ne, ušla sam u neki gradski. Požurila da sednem pored prozora i nestala. Kada sam pročitala poruku da sam u pogrešnom busu, već je bilo kasno. Zaista sam lepe odnose uspostavljala s našim predstavnicima. Nekako imaju poverenja u mene jer sam dugo u ovom poslu. U tim danima kada smo na Evroviziji, rešavaju se i ljubavni problemi, raskidi, pomirenja. Tada smo svi kao porodica, živimo zajedno i delimo sve lepo i ružno. Konstrakta je bila moralni pobednik prošlogodišnje Evrovizije. Od početka je bilo jasno kakav će sled događaja biti, ali, podsetiću te, mi smo ipak mala zemlja koja postiže sjajne rezultate na ovom muzičkom takmičenju. Koliko dugo Britanija čeka na pobedu, Francuska, Španija...

- Kada radim prenos Evrovizije, nemam mogućnost da idem u toalet. Moj organizam je već navikao da moram da budem disciplinovana dva i po sata tokom polufinala i četiri kada je finalno veče. Da, osuši ti se grlo tokom prenosa, a vodu tek skromno popiješ. Međutim, kada je Evrovizija bila u Beogradu, insistirala sam da se komentatorima obezbede savršeni uslovi za rad. Konačno, oni su posle izvođača najvažniji. Moraju da drže pažnju i doprinesu gledanosti. Od VIP loža u Areni napravili smo kabine za komentatore. Imali su i toalete i frižidere. I dan-danas nam zahvaljuju na tome.

- Meni bliski ljudi znaju koliko često mi se dešavaju neobične stvari. Jedna od tih se desila u Helsinkiju. U hotelima već tada nema pušenja u sobama. Dozvoljeno je samo negde kod recepcije. Nisam bila baš uvek raspoložena da neprestano silazim i penjem se nazad u sobu. Učinilo mi se da je potpuno u redu da otvorim svoj prozor u sobi i zapalim cigaretu. U Finskoj se prozori otvaraju na kip, jer je velika stopa samoubistva. Prozor je prekrivala neka sintetička zavesa. Međutim, žar je oprljio zavesu i buknuo je požar. Uključio se alarm, voda je počela da pada po meni, ušli su ljudi u sobu i zatekli mene s cigaretom. Nisu mi ni kaznu naplatili. Ipak, sutradan je u srpskim medijima izašao naslov: "Duška Vučinić zapalila hotel u Helsinkiju". Od jedne zavese smo stigli do hotela.

- U Norveškoj sam imala druge metode. Pročitala sam da se u sobi neće osetiti dim ako odem u kupatilo, sednem u kadu i pustim vodu. Sedela sam u kadi, s puštenom vodom i pušila. Nije se ništa desilo. Mi strastveni pušači moramo da se snalazimo u današnjem surovom svetu na razne načine - zaključila je Duška.

Nastavak na SrbijaDanas.com...