Izvor: B92, 18.Maj.2023, 18:27

Izrael i Palestinci: Šta je sledeće za "paralelne svetove“ u zemlji?

U nedelji kad jevrejska država proslavlja veliki jubilej, proslavljeni pisac Etgar Keret govori za BBC o paradoksima koji karakterišu život u Izraelu.

"Izrael je zemlja koja će poslati transrodnu ženu da je predstavlja na takmičenju za pesmu Evrovizije, ali je istovremeno toliko religiozna da neće dozvoliti javnom prevozu da radi na šabat."

Malo ljudi može bolje da opiše koegzistenciju paralelnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << svetova u Izraelu od Etgara Kereta, jednog od najproslavljenijih pisaca iz ove bliskoistočne zemlje.

On je upotrebio evrovizijski trijumf Dane Internešenel iz 1998. za primer kontrasta u zemlji u kojoj liberalni stavovi i religijski konzervativizam hodaju ruku pod ruku - mada nesigurnim koracima.

U intervjuu za BBC povodom 75. godišnjice osnivanja države (14. maj), Keret je upozorio da je takva ravnoteža nestabilna, uprkos tome što je dovela do ogromnog kulturnog bogatstva.

"Izrael je kao pica sa ananasom i 'fepefoni' kobasicom", kaže Keret.

"Nije baš normalna kombinacija, ali kad funkcioniše, ima nečeg prelepog i veoma izdašnog u njoj."

"Međutim, u ovom trenutku, taj jaz se zapravo pretvorio u borbu izraelskog društva za odluku da li će zemlja prvo biti liberalna pa tek onda jevrejska, ili prvo jevrejska, a onda liberalna", dodaje on.

Pisac, u svetu poznat po zbirkama priča kao što su Iznenada neko pokuca na vrata i grafičkim romanima kao što su Picerija za kamikaze, veruje da se politička kriza pretvorila u borbu za identitet zemlje.

"Kad neko napiše dobru naučnofantastičnu knjigu, onda se po njoj snimi film. Ali u slučaju Izraela postojala je loša naučnofantastična knjiga po kojoj su napravili zemlju", kaže Keret, aludirajući na Staru novu zemlju, roman iz 1902. koji je pomogao da se populariše ideja jevrejske države.

Keret kaže da je on na strani koja "želi slobodu pre religije", ali upozorava da duboke podele postoje i u okviru samo jedne porodice.

Pisac, na primer, ima brata koji naginje ultra-levičarskim idejama i ultra-ortodoksnu sestru.

On tvrdi da oni svi žive u harmoniji.

"Problem nije to što ljudi imaju različite ideje, već što živimo u doba frakcija", objašnjava on.

"Kad se netolerancija prema bilo kakvoj dvosmislenosti sretne sa složenošću ove zemlje, mislim da se to završi destrukcijom."

U jednoj od Keretovih kratkih priča, taksista kaže da oseća nostalgiju prema danima kad je Izrael učestvovao u "pravim" ratovima, umesto u unutrašnjim sukobima kroz koje danas prolazi - pa i palestinski sukob.

"Odrastao sam u zemlji koja je bila okružena neprijateljski nastrojenim zemljama, konkretno Egiptom, Jordanom i Libanom. Napadali su ili nam pretili sa svih strana", priseća se pisac.

"Izrael je sada, kako god da pogledate, najveća i najjača sila na Bliskom istoku, ali najveći deo vremena suočavamo se sa Palestincima naoružanim noževima i improvizovanim pištoljima."

"Nekada smo bili David. Sada smo neka vrsta Golijata", dodaje on.

U intervjuu iz 2015. godine, Keret je rekao da njegov sin Lev "nikada nije sreo Palestinca".

Pisac se priseća vlastitog detinjstva prepunog redovnih kontakata sa arapskim susedima, ali tvrdi da se sve to promenilo posle Sporazuma iz Osla, sporazuma o uzajamnom priznanju Izraela i Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) potpisanog devedesetih.

"Kad sam ja bio dete, Palestinci su bili ovde sve vreme zato što nije bilo razdvajanja, tako da smo svi živeli zajedno. Sve je bilo veoma prirodno. Sada je sve veoma razdvojeno, čak i za Palestince koji dolaze u Izrael da rade", kaže on.

"Da ironija bude veća, Sporazum iz Osla je bio taj koji je zaustavio susrete Izraelaca i Palestinaca, zato što je kretanje među njima postalo manje bezbrižno."

Društvene mreže, smatra Keret, samo pogoršavaju stvar.

"U doba Fejsbuka, mislim da se prosečni Izraelac mnogo više plaši Palestinaca, a rekao bih da je prosečan Palestinac mnogo više ispunjen mržnjom."

Po Keretovom mišljenju, danas Izraelce ujedinjuje jedna ideja: preživljavanje u, kako kaže, "veoma neprijateljski nastrojenom okruženju".

"Niko od nas ne želi da bude osvojen i da umre. Ne želimo da nas bombarduju Iranci."

Ali čak i to dovodi do podela.

"Vlada koju imamo sada veoma je desničarska, veoma agresivna, želi da se sukobi sa svima. Ali većina onih koji glasaju za nju su ortodoksni ili ultra-ortodoksni ljudi koji ne služe vojsku, jer im zakon dozvoljava da izbegnu regrutaciju", objašnjava on.

"Oni su agresivni, ali žele da moj sin i ja budemo ti koji će se boriti za njih."

Pisac takođe navodi izveštaj Ministarstva finansija iz 2022. prema kom sekularni Izraelci plaćaju šest puta više ukupnog poreza od ultra-ortodoksnih građana.

Kako, dakle, Keret vidi budućnost Izraela?

Hoće li to biti sekularni ambijent Tel Aviva ("finansijska prestonica" Izraela), gde se petkom uveče mladi spremaju za celovečernji provod u diskotekama na bulevaru Rotšild?

Ili će to biti više poput Bnej Braka, grada na oko četiri kilometra dalje, gde ultra-ortodoksni redovno pale sveće pred šabat, period između petka uveče i subote uveče tokom kog ortodoksni judaizam obeshrabruje potrošnju električne energije?

Piščev najveći strah je da će jedna strana preovladati.

"To znači da će onda polovina ljudi biti ugnjetena. Nije bitno u kojoj kombinaciji", zaključuje on.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...