Izvor: B92, 05.Feb.2022, 11:13

Italija i muzika: Od Sanrema do Evrovizije - šta je ostalo od čuvene kancone tokom globalne muzičke evolucije

Italijani su podeljeni oko toga da li će Evrovizija ukrasti popularnost Sanremu.

Kada je čuveni italijanski kantautor Domeniko Modunjo na festivalu Sanremo otpevao pesmu "Nel blu dipinto di blu" (U plavom obojenom u plavo) ili poznatiju kao "Volare" davne 1958. godine, svi u dvorani Teatra Ariston, ostali su u šoku.

Nešto slično dogodilo se i 2021. godine na drugom velikom muzičkom takmičenju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << - Pesmi Evrovizije.

Pobedila je italijanska grupa Maneskin sa izrazito rok pesmom, žanrom koji nije uobičajen za najveće muzičko takmičenje u Evropi.

Italijani su, međutim, podeljeni oko toga da li će Evrovizija ukrasti popularnost Sanremu.

"Evrovizija je kao cirkus, festival bez ideja i prepun plagijata.

"Žalosno je videti takvu ekonomsku mašineriju i toliko uloženog novca u festival koji proizvede jednog ili nijednog muzičara", kaže muzičar Flavio Marketi za BBC na srpskom.

Ali njegova 17-godišnja ćerka Frančeska voli Evroviziju jer nudi širok spektar muzičkih žanrova.

Publika festivala u Sanremu je do Modunja i njegove zarazne pesme bila naviknuta na statične nastupe umetnika, uz eventualno blagi naklon pred mikrofonom i bez previše naglih pokreta ili gestikulacija tokom pevanja.

Uostalom, festival i nosi zvaničan naziv Nacionalni festival lake muzike.

Modunjo je doneo nešto sasvim novo i otud šok svih u dvorani, pa i organizatora.

Zaprepašćeni pesmom, koja je u to vreme bila drugačija u odnosu na laganu italijansku kanconu, ali i više neobičnim ponašanjem pevača na sceni - Modunjo je širio ruke, mlatarao glavom i urlajući pevao refren pesme, kao da leti.

Žiri je čak imao nameru da diskvalifikuje Modunja.

Međutim, organizatori su u međuvremenu shvatili da su ljudi prikovani za televizore i da je publika poludela za Modunjovom pesmom.

Tada je odlučeno da on može da nastavi da se takmiči, a njegova pesma je odnela ubedljivu pobedu na Sanremu.

Godinu dana kasnije, Modunjo je bio predstavnik Italije na Evroviziji, muzičkom festivalu koji nastaje samo dve godine ranije, i to upravo po uzoru na Sanremo.

Tada je osvojio treće mesto, a 1959. godine Modunjo je ponovo na italijanskom festivalu sa kojim se sve više identifikovala cela nacija.

Modunjo postaje najpopularniji pevač u zemlji, a njegova najpoznatija pesma prozor u svet italijanskoj kanconi.

"Bila je to revolucija na italijanskoj muzičkoj sceni", kaže za BBC na srpskom Tonino Pinto, poznati muzički kritičar i novinar RAI televizije, koji je godinama izveštavao sa ovog festivala.

"Modunjo je doneo nešto sasvim novo i tako postao preteča tramsformacija i promena koje su karakterstične za italijansku pesmu, ali i za festival Sanremo", dodaje.

Zašto je festival u Sanremu toliko važan Italijanima?

Pesma "Volare" postala je globalno popularna i pre početka globalizacije, a samim tim i italijanska kancona.

Dok su Italijani pevušili sanremovske pesme, početkom 60-tih godina prošlog veka, zemlja je ulazila u period privrednog buma.

Na pozornici teatra Ariston, osim muzičkih hitova, smenjivale su se i društveno, pa i politički angažovane pesme, vodile se razne polemike, pevači i voditelji pojavljivali se u prvim kreacijama modnih dizajnera, odvijale se ljubavne drame, ali i one tragične.

Kao što je bilo samoubistvo poznatog kantautora Luiđija Tenke.

"Sve to zajedno vremenom je postala slika ovog najvažnijeg događaja u zemlji Italiji, koja je osnivanjem ovog festivala 1951. godine samo želela da zaboravi traume posleratnog perioda", dodaje novinar Pinto.

Kako je Sanremo vremenom postao i sve drugo, a ne samo muzika, već je obuhvatio sve aspekte italijanskog društva, njegova popularnost postala je ogromna.

Ova manifestacija u Sanremu, poznatom kao i grad cveća, dobijala je sve više na ekskluzivnosti, postavši i najkomercijalni događaj od nacionalnog značaja.

Zašto se Tenka ubio

Tenka se na festivalu 27. januara 1967. godine predstavio sa francuskom pevačicom i njegovom partnerkom Dalidom sa pesmom "Ciao amore, ciao" (Ćao ljubavi, ćao), zapravo antimilitaristička himna koju je ovaj pevač pretvorio u ljubavnu pesmu.

Međutim, pesma nije naišla na simpatije publike, a ni žirija, te sa našla tek na dvanaestom mestu od ukupno šesnaest takmičara.

Poslednje večeri takmičenja, poznati pevač popeo se na scenu i pre nego što je otpevao pesmu rekao je slavnom voditelju Majklu Bonđornu da će to biti poslednji put da peva tu pesmu.

Sledećeg jutra pronađen je mrtav u hotelskoj sobi, a pored njega ostale su prazne boce alkoholnih pića i pištolj kojim se ubio.

Takođe, i poruka namenjena publici festivala, u kojoj se Tenka oprašta, naglašavajući da ih je jako voleo, ali da se čini da je uzaludno proveo godine truda, s obzirom da nije pobedio na festivalu.

Ovo samoubistvo potreslo je italijansku javnost, a godine koje su usledile učinile su festival nešto manje popularnim.

I dan danas se vode polemike i plasiraju razne teorije o tome zašto se ubio - da li zbog poraza na festivalu ili ljubavnih problema.

Dvadeset godina kasnije, samoubistvo je izvršila i njegova tadašnja partnerka Dalida.

Filipo Skala, muzičar i voditelj na jednoj lokalnoj radio stanici u Milanu, priseća se radosnih dana kada je sa bratom i ostatkom porodice u danima festivala, nestrpljivo čekao nastupe poznatih izvođača, i onih koji bi se prvi put pojavili na veličanstvenoj pozornici.

"Bio je to ritualni događaj koji je obeležio moje detinjstvo.

"Iako je ovaj festival sada mnogo drugačiji, u odnosu na njegove početke, i dan danas je neprikosnoven, bezvremenski šarmantan", govori Skala za BBC na srpskom.

"Sanremo je već nekoliko decenija svestrani kulturni fenomen, simbolično govori o Italiji, beleži važne istorijske trenutke i običaje našeg društva", dodaje ovaj četrdesetšestogodišnjak.

Naglašava da je učestvovanje na festivalu veoma važno za italijanske umetnike.

Istog je mišljenja i Italijanka Roberta Kalči, nešto mlađe generacije.

"Porodica moje majke ima kuću nekoliko kilometara od grada Sanrema i uvek bih se u vreme festivala zatekla tamo, slučajno ili namerno, ne znam.

"Taj grad se potpuno transformiše u vreme festivala i mnogo sam srećna što i ja učestvujem u tome", kaže Kalči.

Muzička manifestacija u malom primorskom italijanskom gradu, koji je zahvaljujući upravo njoj postao globalno poznat, bila je i uzor za osnivanje brojnih jugoslovenskih festivala, od najstarijeg muzičkog festivala u Zagrebu, zatim onog u Opatiji, kao i Beogradskog proleća, sve do sarajevskog festivala "Vaš šlager sezone".

Sanremo bio je takođe i uzor za osnivanje Pesme Evrovizije.

Ne samo da je Italija bila jedan od osnivača internacionalnog festivala muzike, učestvjući u njegovom prvom izdanju 1956. godine, već je i zaslužna za ovakav format Evrovizije.

Međutim, Italijani nikada pridavali poseban značaj Pesmi Evrovizije.

Ova zemlja, dva puta je pobedila na Evroviziji, davne 1964. godine pesmom "Non Ho L'EtÐiljoje Ćinkveti, a zatim je 1990. godine Toto Kutunjo pobedio na Evroviziji održanoj u Zagrebu, čuvenom pesmom "Insieme/1992" (Zajedno/1992).

Bilo je to vreme evropskog zanosa, ujedinjenja Evrope, ali i nade da će rat u bivšoj Jugoslaviji ipak biti izbegnut.

Iako je Evrovizija naredne godine održana u Rimu, ovo takmičenje nikada nije imalo takav odjek i značaj među italijanskom publikom.

Smatrajući da nije isplativo prenositi događaj "koji niko ne gleda", Televizija RAI punih četrnaest godina nije prenosila Evroviziju - od 1997. do 2011. godine.

Sanja Lučić, voditeljka na milanskom radiju Radio Popolare, kaže da je Evroviziju prestala da prati od kada živi u Italiji - a došla je pre više od 20 godina.

"Iako se Italija vratila na to takmičenje pre deset godina, ono što sam primetila jeste da je samo 2021. godine imalo veliku gledanost i izazvalo interesovanje gledalaca", kaže za BBC na srpskom Lučić, koja je izveštavala i iz Sanrema.

Grupa Maneskin je od uličnih svirača u Rimu, preko takmičenja Iks Faktor i pobedom na Sanremu (pesmom "Zitti e Buoni "- Ćutljivi i dobri), potom osvojila i evropsku publiku.

Ali muzičar Flavio Marketi smatra da ovaj rok bend ipak nije ništa revolucionarno.

"U Italiji je oduvek postojala alternativna scena, a rok muzika je možda malo više došla do izražaja poslednjih godina, pa tako i na Sanremu", kaže Marketi za BBC na srpskom.

Dodaje da je samo prošle godine napravio izuzetak i gledao Evroviziju.

Sa njim se slaže novinar Tonino Pinto koji smatra da su upravo Maneskin pravo osveženje i da su konačno vratili kredibilitet italijanskoj rok muzici u svetu.

Marketijeva ćerka, sedamnestogodišnjakinja Frančeska, obožava grupu Maneskin.

Iako do sada nije nikada gledala Evroviziju, a ove godine jeste i to zbog Damjana, frontmena grupe.

Ona kaže da je to manifestacija koja joj se mnogo više sviđa od Sanrema.

"Za razliku od Sanrema, Evrovizija je mnogo bliža mom ukusu, kao i mladima mojih godina, jer nudi širok spektar muzičkih žanrova iz cele Evrope.

"Volim Evroviziju", kaže Frančeska.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...