Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 11.Nov.2010, 16:28   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Unapređen pravni osnov za zaštitu žrtava u Srbiji

BEOGRAD -

U Srbiji je unapređen pravni osnov za zaštitu žrtava različitih oblika nasilja i omogućena aktivnija uloga žrtve u krivičnom postupku, ocenjeno je danas na konferenciji Viktimološkog društva Srbije (VDS) "Prava žrtava i EU : izazovi pružanja pomoći žrtvama".

Učesnici prve godišnje konferencije VDS su se, međutim, složili i da je domaće zakonodavstvo još usmereno na sankcionisanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << učinilaca, a ne na zaštitu žrtva i prevenciju nasilja, uz napomenu da u Srbiji ne postoji jedinstven sistem evidentiranja žrtva.

Državni sekretar u Ministarstvu pravde Gordana Pualić najavila je da će u 16 viših i četiri apelaciona suda biti uspostavljene i opremljene odgovarajuće jedinice koje će pružiti podršku žrtvama svedocima u krivičnom postupku, a predviđena je i obuka zaposlenih kako bi se žrtvama svedocima garantovao odgovarajući tretman pred sudom.

Položaj žrtava uslov ka EU

"Poznato je koliko davanje iskaza pred sudom može biti neprijatno iskustvo za mnoge žrtve, koje se u iščekivanju susreta sa okrivljeni osećaju uplašeno i nesigurno, što vodi sekundarnoj viktimizaciji, a ima negativne posledice, kako za samu žrtvu tako i za krivični postupak", dodala je Pualić.

Da bi se to izbeglo, rekla je ona, žrtvama treba obezbediti poseban tretman, podršku stručnih službi, a posebnu pažnju treba posvetiti slučajevima u kojima se kao žrtva pojavljuje osoba mlađa od 18 godina.

Direktorka VDS Vesna Nikolić-Ristanović je ukazala da prvo treba formirati opšti sistem zaštite prava svih žrtava, a tek onda za žrtve određenih vrsta nasilja, što se , prema njenoj oceni, može postići unapređenjem saradnje državnog i nevladinog sektora i jačanjem postojeći kapaciteta.

Nikolić-Ristanović je ukazala unapređenje položaja žrtva može biti i jedan od uslova na evropskom putu Srbije, naglasivši da pažnju treba posveti žrtvama svih oblika nasilja - porodičnog, seksualnog, mobinga, rata, korupcije, organizovanog, ali i kompjuterskog kriminala.

Osvrnuvši se na podatke o broju žrtva, pre svega porodičnog i nasilja nad ženama državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević je ukazala na nepostojanje jedinstvenog sistema evidencije žrtva, uz napomenu da je, ipak, evidentan porast nasilja nad osobama ženskog pola.

Broj žrtava uvećan 11 puta

"Podaci nevladinih organizacija pokazuju da svaka druga žena izložena psihičkom, a svaka treća fizičkom nasilju", rekla je Lakićević i dodala da je prema podacima Centra za socijalni rad indeks rasta broja žrtava od 2005. do 2009. godine povećan čak 11 puta.

Centar je, prema njenim rečima, evidentirao 7.520 žrtava nasilja, među kojima su više od dve trećine žene i ženska deca, a od početka 2010. godine ubijeno je 26 žena, a ubistvo su počinili njihovi partneri.

"Kroz sigurne kuće, kojih u Srbiji ima 13, do sada je prošlo 1.442 žena i 1.329 dece, koje je u 88 odsto slučajeva zlostavljao muž, a u 12 odsto neki drugi srodnik", navela je Lakićević, istakavši da su žene u sigurnim kućama boravile u proseku 7,5 meseci, a da je najčešći razlog povratka nasilniku bila ekonomska zavisnost.

Savetovalište za borbu protiv nasilja u porodici u 2009. godini je primilo oko 5.000 poziva, dok je od Autonomnog ženskom centra od 2005. do 2009. godine pomoć zatražilo više od 5.500 žena, a od organizacije Iz kruga u poslednjih 10 godina oko 5.000 osoba sa invaliditetom, koje su bile izložene nasilju.

Govoreći o ženama koje su bile godinama izložene nasilju i potom ubile supruga, državna sekretarka je istakla da je do sada u Srbiji pomilovana 21 žena koja počinila takav zločin.

"Organizacija Incest trauma centar je jedina specijalizovana organizacija koja pruža podršku zlostavljanoj deci i žrtvama rodoskrnavljenja", navela je Lakićević, a njihovi podaci pokazuju da su od petoro dece koja su zlostavljanja četvoro ženskog, a jedno muškog pola.

Ona je navela da je uzrast žrtve pri prvom seksualnom nasilju u proseku 8,1 godina, a da su počinioci pretežno muškarci, u 92 odsto slučaja biološki otac.

Govoreći o iskustvima EU u jačanju pozicije žrtava, koje učestvuju u krivičnom postupku istraživač Međunarodnog viktimološkog instituta "Intervikt" iz Tilburga Antoni Pemberton je ukazao da nisu sve zemlje Unije u potpunosti primenile Okvirnu odluku o položaju žrtva u krivičnom postupku, donetu 2001. godine.

Pemberton je objasnio da su neke zemlje kao što su Holandija i Velika Britanija značajno napredovale, dok, na primer, Grčka nije ništa uradila u procesu jačanja prava žrtva, istakavši da je donošenje zakona, podzakonskih akata i pratećih pravilnika u velikoj meri zavisilo od ekonomskih mogućnosti.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

RTS: Prava žrtava i Evropska unija