Izvor: Šumadija Press, 02.Dec.2015, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Evropi zakonima spasavaju seoske žene
U zemljama EU organizovani preventivni pregledi žena počeli su devedesetih godina prošlog veka, u Srbiji tek 2013.godine. Uprkos problemima u zdravstvu, Kragujevac je skriningom obuhvatio i žene na selu.
U Srbiji godišnje od raka dojke oboli 4.100 žena, a svakog dana pet njih umre od te bolesti, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”. Stopa oboljevanja i smrtnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << u Šumadijskom okrugu ne razlikuje se od republičkog proseka, a otežavajuća okolnost je što žene iz seoskih područja, iz nekoliko razloga „izmiču“ preventivnim pregledima koji bi mogli da im spasu život.
Smrtnost žena od raka dojke, grlića materice i debelog creva je u Srbiji veoma visoka – na drugom smo mestu po smrtnosti od kancera dojke na Starom kontinentu. Oko 75 odsto novootkrivenih slučajeva karcinoma se otkrije u kasnoj fazi bolesti.
– Sve zapadnoevropske zemlje imale su velike probleme sa oboljevanjem od karcinoma grlića materice i regulisale su ga skriningom. A skrining znači da zdrava žene treba preventivno da dođe na pregled – objašnjava dr Ivica Magdić, ginekolog koji je dve i po godine radio na preventivnim pregledima kod žena sa sela.
U Šumadiji su u okviru Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka, naime, otišli korak dalje i organizovali mobilne timove za preglede.
– U skriningu žena na seoskom području pregledano je njih 4.400 i kod ne malog broja njih je bolest otkrivena u ranoj fazi, i što je veoma važno, sve te žene su izlečene – rekao je dr Magdić.
Žene su pozivane na preglede i procenjuje se da je trećina njih obuhvaćena skriningom. Dr Gordana Damnjanović, članica Gradskog veća zadužena za zdravstvo navodi nekoliko razloga zbog čega žene sa seoskog područja ne odlaze na redovne preglede.
Žene posle 50. godine imaju pravo na mamograf na svake dve godine. Za grlić materice, za žene od 24 do 64 je organizovan skrining i on je besplatan jednom godišnje. Ukoliko su tri uzastopna testa dobra, žena na sledeći skrining dolazi na dve godine.
Žene posle 50. godine imaju pravo na mamograf na svake dve godine. Za grlić materice, za žene od 24 do 64 je organizovan skrining i on je besplatan jednom godišnje. Ukoliko su tri uzastopna testa dobra, žena na sledeći skrining dolazi na dve godine.
– Prvi razlog je što tim ženama nije bila dostupna zdravstvena zaštita, zbog neoverenih knjižica. Svi oni koji imaju zemlju, ukoliko ne plate porez, ne mogu ni da overe knjižice. Drugi je da nemaju novca da dođu do lekara, kao i uverenje da im ništa ne fali, jer nemaju nikakve simptome. Pravdaju se i time da nemaju vremena da odu kod doktora, zbog mnogo obaveza u domaćinstvu. Kažu da su poslednji put bile kod doktora pre dvadesetak godina, odnosno kada su se porađale. Zbog toga je odlučeno da mi odemo kod njih i to se pokazalo kao ispravan koncept u ovom trenutku. Kroz taj projekat četiri žene su spašene. Otkrivena su četiri karcinoma reproduktivnih organa, stotinu njih su imale su predkancerogeno stanje. Žene u gradu imaju svog izabranog lekara, dok sa sela nemaju novca da dođu do lekara i nemaju zdravstveno osiguranje. To je bila barijera – kaže Gordana Damnjanović.
O tome da li postoje šanse da se u selima organizuju punktovi ili mini zdravstveni centri, Damnjanovićeva kaže da u ovom trenutku to zdravstveni sistem finansijski ne bi izdržao.
– Dom zdravlja u Kragujevcu ima 28 punktova, od toga je 16 ambulanti u selu. U ovom trenutku finansijski ne bismo izdržali otvaranje novih. Jer za jednu ambulantu u seoskoj sredini, po standardima Evropske unije, potrebno je minimum 5.000 stanovnika. Mnogo je isplativije imati mobilnu ekipu koja pokriva ruralni deo. A tu brigu dopunjuje i služba kućnog lečenja i nege za stanovništvo preko 80 godina – kaže dr Damnjanović.
Poređenje sa Evropskom unijom u ovom slučaju je diskutabilno, jer oni nemaju ruralne sredine, kakvih ima u Šumadiji. Kod njih se pod ruralnim podrazumeva jedno selo u Austriji, Švajcarskoj ili Nemačkoj koje je u stvari mini grad.
U Norveškoj je nešto drugačija situacija. Zbog udaljenih zona stanovanja od sto do 150 kilometara, mobilne jedinice su stacionirane u jednom mestu, a helikopterom ili električnim saonicama stanovništvo se obilazi po pozivu.
No, u slučaju preventivnih pregleda na rak grlića materice, dojke i debelog creva ne igraju ulogu samo mobilni timovi, dobra organizacija i visoko razvijena svest žena, već i kaznene mere.
– U Švajcarskoj, recimo, žena koja se tri puta ne odazove na skrining gubi pravo na zdravstvene beneficije. Zakon EU ih je naterao da vode računa o sebi. Kaznene mere se ne primenjuju u potpunosti i to je nepopularno kada se radi o zdravlju. Ne biju ih po džepu, ali im uskraćuju pogodnosti. U Holandiji žena ne može da dobije posao, ukoliko nema urađen skrining. Zbog toga je kod njih smanjena incidenca oboljevanja. U Norveškoj, Finskoj, Irskoj i Velikoj Britaniji zabeležen je strahovit pad krivulje oboljevanja za pet godina – kaže Damnjanović.
Početkom oktobra ove godine u Kragujevcu je započeo projekat „Lekar na selu“. Tim lekara će do kraja godine obići Resnik, Ilićevo, Donje i Gornje Komarice. U timu će biti i ginekolog koji će obavljati preventivne preglede.
Početkom oktobra ove godine u Kragujevcu je započeo projekat „Lekar na selu“. Tim lekara će do kraja godine obići Resnik, Ilićevo, Donje i Gornje Komarice. U timu će biti i ginekolog koji će obavljati preventivne preglede.
U zemljama Evropske unije organizovani preventivni pregledi počeli su devedesetih godina prošlog veka. U Srbiji tek 2013. godine, a u Kragujevcu neku godinu ranije.
Zanimljivo je da su preventivni pregledi žena u bivšoj Jugoslaviji bili obavezni još sedamdesetih godina i taj model su preuzimale neke od evropskih zemalja, te se ponovno uspostavljanje ovog programa računa kao “povratak u prošlost”. U međuvremenu su mnoge žene izgubile bitku sa ovom bolešću.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
