Izvor: Politika, 23.Maj.2012, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svi se, kad-tad, nađemo sa jedne ili druge strane
Zgodno je da, gde god trenutno bili, imamo na umu sopstvenu prošlost ili budućnost
1. Ova godina je u Evropskoj uniji proglašena godinom međugeneracijske solidarnosti. Skoro pola godine je prošlo a da se niko ovde kod nas nije posebno bavio tom činjenicom. Život je nametnuo druge prioritete. Međugeneracijski problemi u uslovima ljute ekonomske i političke krize zvuče kao mala maca. Solidarnost takođe?
2. Svojevremeno sam bila zadivljena programima, institucijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << organizacijama za međugeneracijsku komunikaciju sa kojima sam se suočila u Francuskoj. Osoba koja me je vodila od jednog do drugog mesta na kojima su različite generacije bile (samo)organizovane na socijalno poželjan način – trenutno je razvejala moje oduševljenje onim što sam videla: kaže, jednog leta se dogodilo to da nekoliko sredovečnih parova nije htelo da se vrati u Francusku sa svojih skupih, dalekih, putovanja iako su dobili informaciju da im je umro neko od roditelja. Bilo im žao novca i letovanja više nego mame i tate? Bio je to jedan od neposrednih povoda da se međugeneracijskim odnosima u Francuskoj priđe sistematski: usledile su kampanje, edukacije, programi podrške. Stiglo se do 2012. kao godine posvećene starenju i međugeneracijskoj solidarnosti.
3. Sećam se, bilo je to u bivšoj, bivšoj državi, htele su da štrajkuju balerine Narodnog pozorišta pa im je s nadležnog mesta upućeno pitanje: da li znaju kolike su plate rudara? Kada se danas čovek oglasi sa stanovišta zaštite partikularnih (manjinskih) prava, čuje se nešto slično: čija su prava uopšte zaštićena sada i ovde pa ste sad posebno „vi” vredni pažnje? Međugeneracijski odnosi, posebno u uslovima opšteg siromaštva, nose u sebi veliki kapacitet za prepucavanja ovog tipa. Pa je, dalje, tako lako i lagodno u javnom prostoru ,,štititi” „jedne od drugih” i na taj način otupljivati solidarnost i preusmeravati gnev.
4. Zaista, kome u tranzicionoj Srbiji treba učiniti dostupnijim: zdravlje, posao, obrazovanje, kulturu...? Hvatam sebe spremnu da odgovorim (nesolidarno sa starosnom grupom kojoj pripadam) – mladima. I odmah mi je muka od ovog načina razmišljanja i od ovog ,,velikodušnog” odgovora. Radi se o elementarnim ljudskim pravima i legitimno je svako zalaganje da se ona ostvare naravno bez obzira na godine. Tamo gde nema lekova za sve, posla za sve, obrazovanja za sve, jedini zdrav odgovor, ma kako to zvučalo naivno, je solidarnost ili razum i osećajnost kojima je neprihvatljivo ili-ili.
5. U Almanahu istraživačke stanice Petnica iz davne 1999, u tekstu Vigora Majića pod naslovom „Obrazovanje u prvoj polovini 21. veka” piše:
Da bi se mogao uključiti u globalno društvo visokih tehnoloških i komunikacionih zahteva, svaki dvadesetogodišnjak moraće da zna pet osnovnih stvari: 1) engleski jezik – savršeno da čita, dobro da govori i solidno da piše, 2) da koristi računar i njime dostupne informacione i komunikacione usluge, 3) da lako i uspešno komunicira sa drugim osobama, uključujući starije i osobe koje pripadaju drugim kulturama i jezicima, 4) da vozi automobil i 5) da se aktivno brine o svome zdravlju.
Za potrebe naše teme obratimo pažnju na tačku 3, to jest na neophodnost lake i uspešne komunikacije, posebno na onaj deo „uključujući starije osobe”. Važi i obrnuto. Umeti komunicirati sa mlađima korisna je veština, kao što su to i ostale veštine sa gornjeg spiska, nezavisno od starosne dobi.
6. Ejdžizam (diskriminisanje starih) jedan je od zlih ,,izama”, pri tom je surovo pravedan: svi se, kad-tad, nađemo sa jedne ili druge strane, pa je zgodno da, gde god trenutno bili, imamo na umu sopstvenu prošlost ili budućnost. Uvek će biti nas kojima nedostaje nešto od pet pomenutih znanja i veština!
7. Međugeneracijska razmena i solidarnost je dobitna kombinacija. Nije lako napraviti je.
Grupa 484, koordinatorka programa
Zagorka Aksentijević
objavljeno: 24.05.2012.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
