Izvor: BKTV News, 04.Okt.2017, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudbina EU: Ras(pad) ili novi savez?
Secesije u Evropi krenule su na Balkanu raspadom SSSR-a i dobrovoljnim razdruživanjem Čehoslovačke Socijalističke Republike. Srbiji je oteto Kosovo voljom NATO i uz saglasnost EU.
Balkanski secesionizam otvorio je na velika vrata procese dezintegracije Evrope. Evropska unija je u najtežoj krizi indentiteta i (dez)organizovanosti od kako je formirana kao EZ 1957. godine.
Višestruka proširenja, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << posebno na države istočne i jugoistične Evrope, koje su bile iza gvozdene zavese, posle pada Berlinskog zida i okončanja faze ''Hladnog rata'' doživele su višestruku transformaciju. Posle ''Bregzita'' i globalne ekonomske krize od koje se Evropa još oporavlja, nastupilo je novo vreme sa migrantskom krizom, sukobima i sankcijama EU prema Ruskoj Federaciji. Najveće protivrečnosti unutar EU su kriza indentiteta država članica EU i njihova pobuna da se prepoznaju kao države-nacije koje dogovorno deluju u jedinstvenom ekonomskom tržištu.
Evropska unija preko briselske administracije je ušla u unutrašnji sukob, jer jer koncept suverenih država krenuo putem globalne političke i pravne integracije što govori o stvaranju tzv. Evropske federacije država sa jakim mehanizmima moći Brisela i dominacije jednog broja država EU nad većinom. Tako je došlo do unutrašnje ''pobune'' članica koje i same vode međusobno oblike ''ekonomskog rata'' za dominaciju ekonomija i državnih politika.
Uz sve navedene probleme, EU je sada u fazi ozbiljnih preispitivanja što će se odraziti na zastoj primanja novih članica u narednih pet do deset godina, među kojima je i Srbija i države sa Balkana. Ipak, najopasniji virus za opstanak EU su unutrašnji oblici nacionalizama, pretočeni u potrebu pojedinih naroda da se uz pomoć demokratskog mehanizma referenduma izjasne o svojoj samostalnosti i otcepe od matičnih država.
Evropa je svedok separatizma i regionalizma. U vreme recesije i političkih problema na testu je otpornost dobro organizovanih država, dok pokreti za nezavisnost u Škotskoj, Kataloniji i Flandriji imaju sve više pristalica. Tako je Katalonija na svom referendumu definisala sebe izvan države Španije, što zvanični Madrid ne prihvata kao legitimni čin. Na ovaj način Španija je ušla u zonu rastakanja koje će se pre ili kasnije definisati novom državom Katalonijom u određenom vremenskom periodu.
Realnost je da dođe do podele i u Belgiji koja ima tradicionalniju federalnu strukturu, sa tri regiona i tri jezičke zajednice (malu nemačku, holandsku i francusku zajednicu). Flamanci i frankofonski Valonci već četiri decenije uzalud tragaju za ravnotežom.
Belgija je osnovana 1831. godine. Valonci posmatraju Flamance kao pohlepnike za novcem bez smisla za humor. Za raspad Belgije bio bi potreban sporazum o Briselu, glavnom gradu u kojem se govori francuski, dok oko njega žive Flamanci. Ali, ni valonski, ni flamanski nacionalisti ne žele da ga prepuste. Sukobljenost Valonaca i Flamanaca je vekovna. Belgiju zapravo održava ''veštačka ruka'' administracije EU i NATO koje imaju svoja sedišta upravo u ovom gradu.
Zbog unutarpolitičkih sukoba Belgija je nedavno bila više od 15 meseci bez svoje vlade, ali je funkcionisala na polugama moći EU i NATO. Evidentno je da i u drugim državama EU tinja ideja nezavisnosti pojedinih regija koje bi ozbiljno dovele u pitanje dalje proširenje EU za duži vremenski period. EU je pred velim iskušenjem ras(pada) ili novog saveza sa novim pravilima. Rekli bismo da sadašnja EU polako silazi sa trona i sledi je ozbiljna transformacija interesa država-nacija.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
