Izvor: Danas, 17.Mar.2015, 22:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stihija svetske politike
LIČNI STAV - Godišnjica otcepljenja Krima podseća da je Ukrajina žrtva ne samo Putinove agresije, nego i odsustva jasnih i nepodeljenih stavova država članica EU. Na Krimu se vijore i grčke zastave. Otvorilo se pitanje finlandizacije Mađarske i Rumunije. Ponovo su pod pritiskom pribaltičke republike. Francuska osporava NATO integraciju Crne Gore, i tiho podržava kvislinšku nedićevsku desnicu u Srbiji. Nemačku >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << medijsku i akademsku političku scenu delimično preuzima ruska klijentela, kao u kriznim sedamdesetim.
Denacifikaciju Evrope nije pratila destaljinizacija. Štaviše proevropske snage u istočnoj Evropi, pre svega u Ukrajini i pribaltičkim republikama, poistovećuju se s desnim ekstremistima, istima koji u Rusiji podržavaju Putinov, a u Srbiji neki budući kvislinški režim. Zaboravilo se da je poreklo holokausta i u ruskom carizmu, da su i totalitarizam i koncentracioni logori bili decenijama stvarnost danas delimično integrisane istočne Evrope. O tome svedoči i nesrećno posleratno jugoslovensko iskustvo.
Unutrašnja politika u Srbiji je pod neposrednim uticajem spoljne politike, zbog siromaštva, kolapsa opozicije i sistematskog rušenja sistema vrednosti koji i dalje u susedni prostor Evropske unije, i u SAD, privlači milione imigranata. Relativnu nezavisnost u tom smislu je u Titovoj Jugoslaviji održavao kulturni pluralizam, supstitucijom političkog pluralizma. Kolaps jugoslovenskog projekta nastupio je u odsustvu jasnog opredeljenja u spoljnoj politici, koje je postajalo prioritet kako se bližio pad komunizma u istočnoj Evropi. Danas, kad je jedan reverzibilan proces krenuo da se odvija upravo u Ukrajini, jasno opredeljenje u spoljnoj politici postaje opterećenje koje se suočava sa evropskim strateškim nejedinstvom na jednoj, i prirodom Putinovog režima, neprihvatljivim i za srpske demokratske standarde, na drugoj strani.
Protekla godina gotovo da je izgubljena u stihiji poplava i ukrajinske krize. Vlada se na svom reformskom i evropskom kursu suočava sa opozicijom koju preuzimaju dr Vojislav Šešelj i Bogoljub Karić, uz očiglednu podršku pojedinih medija i delova bezbednosnih službi. Slabost političkih snaga koje je pre 15 godina okupljala Demokratska stranka, postaje i slabost vlasti. Demokratskoj i evropskoj vladi potrebna je i podrška i kritika demokratski i evropski orijentisane političke i medijske opozicije. U odsustvu takve podrške, vlada je više upućena na saradnju sa inostranim partnerima i institucijama. Zato nam je, u smislu takvog opredeljenja, potrebna izgradnja šireg društvenog dogovora, koji je nedavno zahtevao i premijer.
Stezanje kaiša doneće pozitivne ekonomske efekte, ali će se oni osećati u računovodstvenim bilansima, dok će stvarnost odjekivati u praznini oskudice. Jedina kompenzacija te oskudice može se ponuditi u jasnijem kursu spoljne politike. Otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU zapravo je jasno unutrašnje političko opredeljenje, odluka o podizanju pravnih, institucionalnih i stručnih sistemskih kapaciteta.
Budućnost EU je za siromašnu periferiju pitanje velike, svetske politike koja je, možda i srećom, izvan naših neposrednih domašaja. Budućnost EU za nas je budućnost integracije s našim YU susedima. U tom smislu će se otvarati teška i izazovna pitanja na koja ćemo davati demokratske dogovore samo uz stručnu evropsku podršku. Za gasnim aranžmanima i ruskim carem, ionako niko preterano ovde nije zažalio, i u tome je potvrda našeg racionalizma. Ako je Island odustao od evropske integracije, Islandu je i istorijski i geografski daleko istočnoevropsko iskustvo Gulaga, Budimpešte 1956, Praga 1968, Vilniusa 1991, Beograda 9. marta 1991, podeljene i zgažene Ukrajine.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, NATO
