Izvor: B92, 09.Sep.2008, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Skupština ratifikovala SSP

Beograd, Brisel -- Poslanici Skupštine Srbije ratifikovali su SSP i Prelazni sporazum sa EU, kao i energetski sporazum sa Rusijom.

Nakon brojnih sukoba i peripetija, u Skupštini Srbije danas je usvojen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom. Poslanici su usvojili i Sporazum sa Ruskom Federacijom o saradnji u oblasti naftne i gasne privrede, kao i 11 zakona o potvrđivanju međunarodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << finansijskih sporazuma i ugovora.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić, ali i šef novoosnovanog kluba "Napred Srbijo" Tomislav Nikolić, kažu da usvajanje ovih zakona predstavlja "istorijski momenat" za Srbiju.

Za Zakon o potvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju nisu glasali poslanici SRS-a, dok su protiv bili poslanici DSS-a i Nove Srbije.

Za potvrđivanje energetskog sporazuma sa Rusijom glasalo je 214 poslanika vladajućih stranaka - protiv su bili jedino poslanici LDP-a, SVM-a i LSV-a.

Za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU glasalo je 140 poslanika vladajuće većine i Liberalno-demokratske partije, dok je 28 poslanika Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije glasalo protiv.

Poslanici radikala i poslaničkog kluba Tomislava Nikolića nisu učestvovali u izjašnjavanju o ovim sporazumima.

Cvetković: Krupan korak

Predsednik Vlade Mirko Cvetković izjavio da je Skupština Srbije, ratifikacijom SPP-a i energetskog sporazuma s Rusijom, u suštini učinila krupan korak u pravcu evropskih integracija i boljeg života svojih građana.

Ratifikacijom Sporazuma o saradnji u oblasti energetike s Ruskom Federacijom, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU Srbija je pokazala da želi da istovremeno sarađuje i sa Zapadom i Istokom, rekao je Cvetković.

"Mi očekujemo da naša zemlja predstavlja motor razvoja u regionu i da obezbedi neku vrstu mosta i odnosa ekonomija, gde smo zainteresovani za evropske integracije i za ekonomsku saradnju sa Istokom", rekao je Cvetković.

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je da je ratifikacija SSP-a "istorijski momenat" za Srbiju i za uspešan nastavak daljih evropskih integracija.

Đelić je novinarima u Skupštini Srbije rekao da je vlada poslala parlamentu na usvajanje 12 novih zakona, među kojima i zakone koji bi omogućili dolazak Srbije na Belu šengensku listu.

Potpredsednik vlade je rekao da očekuje da će Skupština nadoknaditi zaostatak u radu tokom septembra kako bi do 2. oktobra bilo usvojeno što više reformskih zakona.

Prema njegovim rečima, do 2. oktobra Srbija ima vremena da Evropskoj uniji predoči pomake u reformama koje će biti uvrštene u izveštaj Evropske komisije čije će objavljivanje biti u novembru.

"Taj izveštaj je veoma važan element za dalje korake u evropskim integracijama, uključujući i za status kandidata za članstvo Srbije u EU", rekao je Đelić.

Nikolić: Istorijski dan

Iako njegovi poslanici nisu glasali za ratifikaciju SSP-a, šef poslaničke grupe "Napred, Srbijo" Tomislav Nikolić ocenio je kao "istorijski dan za Srbiju" ratifikaciju tog sporazuma, kao i energetskog sporazuma sa Rusijom.

"Iako je trebalo da glasamo za SSP pošto je usklađen sa željama SRS-a, poštovali smo odluku SRS-a da se ne glasa. SSP je prošao i bez nas i to je bio istorijski dan za Srbiju, kao i ratifikovanje energetskog sporazuma", rekao je Nikolić novinarima u parlamentu.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio je da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU najvažniji korak u dobijanju statusa kanditata za članstvo.

Dinkić je na konferenciji za novinare izjavio da očekuje da će Srbija postati kandidat za članstvo u EU u prvoj polovini 2009. godine.

"Prva konkretna korist za građane Srbije od ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i ubrzanju ulaska u EU je što će Srbija, kada postane kandidat za članstvo u EU, dobiti daleko veće pretpristupne fondove EU", rekao je ministar.

Prema rečima ministra ekonomije, sporazum garantuje bescarinski izvoz proizvoda iz Srbije u EU, smanjenje carine na uvoz mnogih prozvoda iz Unije i omogućava ukidanje viza za građane Srbije.

U Skupštini je danas održano glasanje, pošto je Vlada povukla iz procedure Predlog rezolucije o Kosovu i Meotohiji, čime je parlament završio raspravu o svim tačkama dnevnog reda.

Šta predstavlja SSP

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Evropskom unijom definiše uslove za slobodan protok robe, kretanje radnika i kapitala, kao i saradnju u nizu oblasti - od usklađivanja propisa do političkog dijaloga i finansijske saradnje.

Sednica Skupštine Srbije na kojoj je usvojen Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU (FoNet)

SSP je parafiran 7. novembra 2007. u Briselu, a potpisan 29. aprila ove godine u Luksemburgu, čime je učinjen institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu Srbije u EU.

Država potpisnica Sporazumom dobija podršku i pomoć EU, ali on stupa na snagu tek pošto ga ratifikuje svaka od zemalja članica EU. Kandidatura za članstvo u EU obično se podnosi u toku sprovođenja SSP-a.

Sporazumom su obuhvaćene oblasti trgovine, carina, subvencija, dampinga i koncesija, zaštite potrošača, konkurencije i državnih monopola, intelektualne i industrijske svojine, javnih nabavki, socijalne politike, obrazovanja, transporta, energetike i životne sredine.

Definisane su i obaveza i modaliteti saradnje u oblastima bankarstva i osiguranja, pravosuđa, bezbednosti, zaštite ličnih podataka, kontrole granica i azila, borbe protiv organizovanog kriminala i terorizma.

Stupanjem na snagu SSP-a ukidaju se carine i količinska ograničenja na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Srbije u EU. Ukidaju se i carine na uvoz industrijskih proizvoda poreklom iz Unije u Srbiju, osim proizvoda navedenih u aneksu sporazuma. Te carine će se postepeno smanjivati i ukidati u prelaznom periodu.

EU i Srbija će, u periodu od najviše šest godina, počevši od stupanja na snagu SSP-a, postepeno uspostaviti bilateralnu zonu slobodne trgovine.

Srbija se sporazumom obavezuje da nastavi da podstiče saradnju i dobrosusedske odnose sa drugim državama regiona, uključujući i odgovarajući stepen međusobnih koncesija u pogledu kretanja lica, robe, kapitala i usluga, kao i razvoj projekata od opšteg interesa.

EU pozdravlja ratifikaciju

Predstavnice komesara za proširenje Olija Rena i visokog predstavnika Havijera Solane pozdravile su ratifikaciju SSP-a u Skupštini Srbije.

Više o evroatlantskim integracijama Srbije možete pročitati u posebnoj vesti.

Srbija se sporazumom obavezuje da počne pregovore sa državama koje su već potpisale SSP, radi zaključivanja bilateralnih ugovora o regionalnoj saradnji, čiji će cilj biti povećanje obima saradnje između tih država.

Glavni elementi tih ugovora biće politički dijalog, uspostavljanje zona slobodne trgovine, uzajamne koncesije u pogledu kretanja radnika, prava na poslovno nastanjivanje, pružanja usluga, tekućih plaćanja i kretanja kapitala, kao i drugih politika koje se odnose na kretanje lica, na istom nivou koji je predviđen i Sporazumom.

Ti ugovori sa zemljama koje su potpisale SSP biće zaključeni u roku od dve godine od stupanja na snagu sporazuma.

Srbija će započeti slične pregovore sa preostalim državama u regionu kada i one potpišu SSP.

Prema tekstu sporazuma, državljani Srbije koji su zakonito zaposleni na teritoriji države članice EU neće trpeti diskriminaciju na osnovu državljanstva u pogledu uslova rada, naknade ili otpuštanja, u poređenju sa položajem državljana te države.

Pristup tržištu rada imaće i supružnik i deca zakonito zaposlenog radnika iz Srbije na teritoriji EU.

Uzimajući u obzir situaciju na tržištu rada u državama članicama i u zavisnosti od njihovog zakonodavstva, postojeće pogodnosti u pristupu zapošljavanju za radnike iz Srbije priznate od strane država članica u okviru bilateralnih sporazuma treba da se očuvaju i, po mogućnosti, poboljšaju.

Saradnja između strana, navodi se u sporazumu, u oblasti promovisanja i zaštite ulaganja imaće za cilj uspostavljanje povoljne klime za privatna ulaganja, što je ključno za ekonomsku i industrijsku revitalizaciju Srbije.

Prema tekstu sporazuma, cilj celog procesa priduživanja je podržavanje napora Srbije u jačanju demokratije i vladavine prava, doprinos političkoj, privrednoj i institucionalnoj stabilnosti u Srbiji, kao i stabilizaciji regiona i obezbeđivanje odgovarajućeg okvira za politički dijalog.

U članu 135. sporazuma se navodi: "Ovaj Sporazum se primenjuje, s jedne strane, na teritorije na koje se primenjuju ugovori kojima se osnivaju Evropska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju i u skladu sa uslovima utvrđenim tim ugovorima i na teritoriju Srbije, s druge strane".

"Ovaj Sporazum se ne primenjuje na Kosovu koje je trenutno pod međunarodnom upravom u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244 od 10. juna 1999. godine. Ovo ne dovodi u pitanje sadašnji status Kosova niti određivanje njegovog konačnog položaja prema istoj Rezoluciji".

Propisano je da će strane potpisnice - EU i države članice, odnosno EU ili države članice s jedne i Republika Srbija s druge strane - odobriti sporazum u skladu sa svojim propisanim procedurama.

Sporazum stupa na snagu "prvog dana drugog meseca koji sledi nakon dana kada su strane jedna drugu obavestile o okončanju postupaka" odobravanja.

Šta predviđa energestki sporazum

Energetski sporazum sa Rusijom predviđa da Gasprom izgradi deonicu gasovoda Južni tok kroz Srbiju i kupi 51 odsto Naftne industrije Srbije (NIS) za 400 miliona evra.

U Protokolu o uslovima prodaje NIS-a, Gaspromnjeft će u NIS investirati najmanje 500 miliona evra do 2012. godine, a ugovor o prodaji biće potpisan do kraja godine.

Predstoje pregovori o NIS-u

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio je danas da će procena tržišne vrednosti NIS-a koju je uradila revizorska kuća "Dilojt i Tuš" biti iskorišćena kao baza za prodaju NIS-a.

Više o reakcijama zvaničnika Srbije, ali i Vojvodine, kao i ruskog Gasproma čitajte u posebnoj vesti o prodaji Naftne industrije Srbije.

Gaspromova firma kćerka Gaspromnjeft imaće pravo na operativno upravljanje NIS-om, a vlada će garantovati zaštitu tržišta plasmana naftnih derivata koje proizvodi NIS najmanje dve godine.

Ruski projekat gasovoda Južni tok vredan je 10 milijardi evra, a sporazumom je predviđeno da Srbija i Rusija ulože napore da gasovod dobije status projekta transevropske energetske mreže.

Gasovod i podzemno skladište gasa Banatski Dvor gradiće kompanije koje će osnovati ruski Gasprom i njegove kompanije kćerke i Srbijagas, pri čemu će ruska strana u novoosnovanim kompanijama imati udeo od najmanje 51 odsto, a srpska strana najviše 49 procenata.

U delu sporazuma koji se odnosi na magistralni gasovod koji će transportovati prirodni gas iz Rusije kroz Crno more do evropskih zemalja, predviđeno je da će najmanja propusna moć biti 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, a trasa gasovoda biće naknadno utvrđena.

Sporazumom potpisanim u Moskvi 25. januara ove godine predviđena je i mogućnost povećanja obima isporuka prirodnog gasa iz Rusije u Srbiju uz korišćenje gasovodnog sistema.

Podzemno skladište gasa Banatski Dvor imaće kapacitet najmanje 300 miliona kubnih metara gasa, uz kapacitet protoka od najmanje 1,6 miliona kubnih metara dnevno.

Novoosnovane kompanije i NIS će na tenderu birati izvođače i isporučioce materijala za realizaciju projekata, a prednost će imati kompanije iz Srbije i Rusije.

U slučaju pogoršanja poreskih uslova, sporazum predviđa da se izvođači radova projekata NIS-a i novoosnovanih kompanija oporezuju u skladu sa propisima koji su na snazi u trenutku potpisivanja Sporazuma.

Za realizaciju sporazuma nadležni su rusko Ministarstvo industrije i energetike i srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike. Sporazum će važiti 30 godina, a po isteku tog perioda sporazum se automatski produžava za pet godina ukoliko nijedna strana ne najavi raskid ugovora devet meseci pre isteka.

Sporazumi u vrednosti od 286,5 miliona evra

Skupština Srbije većinom glasova usvojila je 11 zakona o potvrđivanju međunarodnih finansijskih sporazuma i ugovora, ukupne vrednosti od 286,5 miliona evra.

Potvrđivanjem ovih finansijskih ugovora sa međunarodnim finansijskim organizacijama Srbija će obezbediti sredstva za realizaciju različitih projekata iz oblasti unapređenja energetike, poljoprivrede, zdravstva, razvoja borskog regiona.

Sporazumi se odnose na kredite i donacije koje su obezbedile Međunarodna banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka i Međunarodno udruženje za razvoj.

Za dodatno finansiranje projekta rekonstrukcije saobraćaja odobreno je 36,8 miliona evra, a za sanaciju mosta "Gazela" kredit iznosi 33 miliona evra.

Za popravku puteva i mostova treba da se realizuje 33 miliona evra, dok je 20 miliona evra namenjeno finansiranju projekata energetske efikasnosti.

Jedan od sporazuma odnosi se na zajam Srbiji Međunarodne banke za obnovu i razvoj za dodatno finansiranje projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje, vrednosti 36,8 miliona evra.

Tu su i predlozi zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmu za projekat reforme poljoprivrede u tranziciji između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji predviđa 12,5 miliona evra, kao i sporazum o donaciji iz globalnog fonda za zaštitu životne sredine za projekat reforme poljoprivrede u tranziciji između Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, u vrednosti 4,5 miliona dolara.

Dva sporazuma odnose se na podršku razvoju i rešavanju socijalnih i ekonomskih problema borskog kraja, vrednosti oko 50 miliona evra.

Finansijski ugovor Srbije i Evropske investicione banke za projekat kliničkih centara potpisan je 8. decembra 2006. godine, vrednosti 80 miliona evra, a odnosi se na dogradnju i modernizaciju četiri bolnice - u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu.

"Raspravljaće se o mojoj smeni"

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da će na dnevnom redu sledeće sednice biti i zahtev opozicije za njeno smenjivanje.

Nakon današnjeg završetka vanredne sednice parlamenta, ona je pozvala šefove poslaničkih grupa na sastanak o narednoj sednici parlamenta, ocenivši da će biti potrebno da parlament pauzira dan-dva pre početka nove sednice.

Slavica Đukić-Dejanović je ocenila da je Skupština Srbije ratifikovanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, energetskog aranažmana s Rusijom i više finansijskih ugovora donela sve bitne odluke za dalji ekonomski razvoj i za bolji život građana.

"Poželela bih da ovaj zakonodavni momenat bude samo prva karika u lancu čitavog niza događaja koji će to obezbediti u praksi", rekla je predsednica srpskog parlamenta.

Upitana šta će se biti sa rezolucijom o Kosovu koju je Vlada Srbije povukla sa dnevnog reda, ona je rekla da je potrebno stvoriti uslove i atmosferu kakva je bila do sada u parlamentu kada su donošene rezolucije u Kosovu:

"Rezolucija mora da bude izraz jedinstvenog stava građana Srbije i ne bismo hteli da bude mimoilaženja oko te tačka dnevnog reda koja je prioritet državne i nacionalne politike".

Nastavak na B92...

Blic: Skupština Srbije ratifikovala SSP i energetski sporazum

Radio Televizija Vojvodine: Skupština Srbije usvojila SSP sa EU i gasni sporazum sa Rusijom

TV Avala: Skupština Srbije ratifikovala S S P sa Evropskom unijom

Radio Slobodna Evropa: Parlament Srbije potvrdio energetski sporazum sa Rusijom

Radio Slobodna Evropa: Ratifikovan energetski sporazum sa Rusima

Poslovni magazin: Skupština Srbije usvojila strateške dokumente

Economy.rs: Poslanici potvrdili energetski sporazum sa Rusijom

Southeast European Times: Skupština Srbije ratifikovala SSP