Izvor: RTS, 25.Okt.2015, 14:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Samit u Briselu o izbeglicama
U sedištu EU biće održan mini-samit lidera deset država koje se nalaze duž balkanske rute kojom izbeglice stižu u Uniju, a posmatrači u Briselu slažu se da će ishod sastanka zavisiti gotovo u potpunosti od nemačke kancelarke Angele Merkel.
Portparol Evropske komisije Margaritis Shinas saopštio je u petak da su lideri zemalja, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uključujući i premijera Srbije Aleksandra Vučića, potvrdili učešće na vanrednom samitu.
Osim šefova država i vlada Srbije, Grčke, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Hrvatske, Slovenije, Mađarske, Austrije i Nemačke, na samitu će učetvovati najviši funkcioneri EU - predsednici Evropskog saveta, Komisije i Parlamenta, kao i visoki komesar za izbeglice Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš.
Jedini izuzetak je predsednik Makedonije Nikola Gruevski, koji u Brisel šalje ministra spoljnih poslova Đorđa Ivanova.
Premijer Srbije izjavio je juče u Sofiji, gde je o problemu izbeglica razgovarao sa kolegama iz Bugarske i Rumunije, da će tri zemlje imati zajednički stav po pitanju rešavanja migrantske krize, da će sprovoditi evropske odluke, ali će, istakao je, umeti da zaštite svoje nacionalne i državne interese.
"Sveobuhvatni odgovor Evrope na migrantsku krizu ne sme da se prelomi preko leđa Srbije, Bugarske i Rumunije, jer nije realno da tri balkanske države prime dva ili tri miliona izbeglica", rekao je Vučić.
Portparol EK je novinarima u sedištu Evropske komisije rekao da se očekuje da se samit, koji je sazvao predsednik EK Žan Klod Junker, završi usvajanjem zajedničke deklaracije o rešavanju migrantske krize.
Kako saznaje RTS koji je imao uvid u nacrt deklaracije, EU poziva zemlje na balkanskoj ruti migranata da se obavežu na mnogo bolju međusobnu koordinaciju i predlaže listu operativnih mera koje bi trebalo odmah da stupe na snagu.
Mere se odnose na bržu razmenu informacija i zajedničko upravljanje tokom migranta, jačanje kapaciteta za privremeni smeštaj izbeglica i bolju kontrolu granica.
U nacrtu zajedničkog dokumenta od lidera se traži da imenuju kontakt osobe za dnevnu razmenu informacija, kako bi se osigurao postepen i kontrolisan protok izbeglica.
Portparol Shinas je podsetio da je stav Komisije da se migrantska kriza ne može rešavati jednostranim akcijama na nacionalnom nivou i da na zajedničke izazove treba odgovarati zajedničjim delovanjem.
Dosad je takva kooperacija i koordinacija gotovo potpuno izostala, a politički lideri zemalja suočenih sa ovim problemom su proteklih nedelja i meseci uglavnom razmenjivali kritike i optužbe, pokušavajući da okrive komšije za potresne slike iscrpljenih, gladnih i promrzlih ljudi unutar svojih granica.
Hrvatska je tako optužila Srbiju da namerno usmerava sve migrante ka njoj, Slovenija tvrdi da Hrvatska ignoriše pozive na saradnju, a Mađarski premijer Viktor Orban tvrdi da su migranti došli da pokore i islamizuju hrišćansku Evropu i da ih treba poslati u Tursku.
Oštre reči praćene su nedoslednim, protivrečnim i iznuđenim merama: Hrvatska i Slovenija čas otvaraju, čas zatvaraju granice, Slovenija je angažovala vojsku, Mađarska se ogradila žilet-žicom, a iz Austrije se čuju ideje da bi duž spoljnih granica EU trebalo podići bedeme.
Jedina osoba sa dovoljnim autoritetom da natera razjedinjene lidere jugoistočne i srednje Evrope da na zajednički izazov odgovore usklađenom politikom je, po opštoj oceni, Angela Merkel, koja je prema nekim izveštajima i inicirala sazivanje samita.
"Ako Nemačka kaže dosta i zatvori granice, svi će učiniti isto", upozorila je ranije ove nedelje šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić.
Za sada nema nikakvih naznaka da li će Merkel, koja je nedavno na političkom skupu u Madridu pohvalila Srbiju za primeran odnos prema izbeglicama, u nedelju doći u Brisel sa konkretnim planom za zajedničko rešavanje krize.
Za sada je izvesno da se ona nalazi pod sve jačim pritiskom ne samo kod kuće, nego i unutar EU, gde je optužuju za preteranu velikodušnost prema migrantima i traže zatvaranje granica.
Posmatrači u Briselu primećuju da je Junker sazivanjem vanrednog nedeljnog samita gurnuo Tuska u stranu, jer je uobičajeno da samite saziva predsednik Saveta, a ne Komisije, što pojačava spekulacije o razdoru u samom vrhu EU.
Ukoliko Merkel uspe da na briselskom mini-samitu u nedelju nametne svoju viziju zajedničkog regionalnog pristupa krizi, to će biti ključni korak i zajedničkoj evropskoj politici, ali važi i obrnuto: neuspeh će najaviti nove svađe i podele, ne samo na Zapadnom Balkanu, već u srcu Evrope.
