Izvor: Blic, 12.Avg.2015, 11:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRBIJA DRAŽA OD SUSEDA Evo zašto migranti prolaze baš kroz našu zemlju
Za one kojima je rat zakucao, ili bolje rečeno zapucao na vrata, nema mnogo izbora. Ali zašto se odlučuju na put kroz Srbiju, iako su već bili na teritoriji neke od članica Evropske unije?
Dvadesetčetvorogodišnjem Kurdu iz gradića u Siriji u blizini Alepa rat je prekinuo studije fizike. Njegova porodica, opkoljena vojskom i pobunjenicima, znala je da je vreme da se pridruže izbegličkom konvoju, kada su svakodnevno brojali mrtve iz komšiluka, a svi putevi hrane >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prekinuti, prenosi RTS.
Mladić iz Sirije kaže da put zapravo nisu planirali, već su znali da, ako imaju novca, mogu da krenu. Na pitanje da li je put skup, odgovara da jeste, ali da se, kada je život u pitanju, skuplja sa svih strana, kako bi pobegli.
Većinu, put prvo vodi u Izmir u Turskoj. U ograđenom prostoru, predviđenom za to, dogovaraju se o odredištima duž puta. I o novcu. Što ga je više, put je lakši.
"Iz Izmira smo išli autobusom, pa nekim teretnjakom, previše nas u malom prostoru. Čekali smo celi dan bez hrane i vode da nas prebace u Grčku. Tamo smo proveli dva dana, pre nego što smo stigli u Atinu, pa dalje mini-busevima do Makedonije i Srbije", priča mladić iz Sirije.
Na pitanje zašto nisu izabrali put preko Bugarske i Rumunije, kaže da je Bugarska loša i da je čuo da ne dozvoljavaju ljudima da prođu, a da ih grčka, makedonska i srpska policija neće povrediti.
Bugarska i Rumunija su u EU, ali ne i u šengen zoni, pa je pred migrantima previše granica i Dunav. Moguće ga je preći samo na jednom mostu.
Vladimir Petronijević iz Grupe 484 kaže da ne možemo isključiti situaciju u kojoj zbog postojanja zida sa Mađarskom, ti pravci migratornog kretanja iz Srbije krenu ka drugim zemljama, ka Rumuniji, prema Hrvatskoj da bi opet išli ka Mađarskoj ili Austriji.
Svaka barijera za migrante je Mažino linija. Politika Evropske unije koja se predugo svodi na nepreuzimanje odgovornosti, održiva je samo do zime, upozoravaju stručnjaci. A mađarska žica, sukobi sa policijom na ulazu u Evrotunel kod Kalea, šalju političku poruku odbijanja.
Program podrške morao bi da počne od Turske, gde je već dva miliona izbeglica. Ali i svaka država duž izbegličke rute mora da podeli odgovornost.
"Izvesnu odgovornost moraju da preuzmu i Grčka i Makedonija, koje ne mogu samo da propuštaju izbeglice da prolaze njenu teritoriju i idu ka Srbiji", kaže Petronijević.
Prema njegovim rečima, EU mora da preuzme odgovornost za ljude, imajući u vidu njihovu isključivu nameru da u EU i ostanu.
„Podelom tog tereta i politikom solidarnosti možemo tražiti rešenje za ovaj problem. To je jedini pristup, svaka vrsta prebacivanja odgovornosti na samo jednu zemlju – nije održiva", smatra Petronijević.
Drugačiji pristup problemima ljudi koji beže od rata prepoznaće se kada o njima u zvaničnim politikama prestane da se govori kao o migrantima, a češće počne da se izgovara reč "izbeglica".
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
.jpg)
