Izvor: Vostok.rs, 01.Feb.2020, 09:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RT: I zvanično: Velika Britanija napustila EU, na snagu stupio „prelazni period“
Duboko podeljeno Ujedinjeno Kraljevstvo zvanično je okončalo sa 47-ogodišnjim članstvom u Evropskoj uniji, nakon što je sat otkucao 23 časa u Londonu i ponoć u Briselu, sa čim je i zvanično počeo jedanaestomesečni „prelazni rok“.
Dug i trnovit put do razvoda počeo je pre tri i po godine kada je 52 odsto Britanaca glasalo za smanjenje troškova i izlazak njihove zemlje iz bloka sa 28 država (sada 27).
Nakon promenjena tri premijera, održanih dvoje opštih izbora i mnogo nacionalnih trvenja, ovaj dan je napokon došao - trenutak koga su neki željno čekali, a drugi očajnički plašili.
Koje su trenutne promene?
Iako je izlazak Velike Britanije iz EU seizmički politički događaj koji će na kraju preobraziti odnos Londona s blokom, u početku se mnogo toga neće praktično promeniti za građane.
Velika Britanija će za sada zadržati neke beneficije i obaveze povezane sa članstvom. Britanski građani će i dalje uživati u besplatnim putovanjima u EU, ali više neće biti državljani EU. Velika Britanija će ostati integrisani deo jedinstvenog tržišta, ali britanski poslanici će se vratiti kući i više neće moći da govore u procesima donošenja odluka. Građani EU koji borave u Velikoj Britaniji moraju da podnesu zahtev za britansku "ustaljenu shemu statusa" koja im omogućava da ostanu u zemlji posle Bregzita.
Sve stvari poput vozačkih dozvola, pasoša kućnih ljubimaca i evropskih kartica zdravstvenog osiguranja i dalje će se prihvatati. Za sada će se trgovina nastaviti bez prekida i bez ikakvih novih naknada.
"Komemorativni" novčić povodom Bregzita sa datumom 31. januar i rečima „Mir, blagostanje i prijateljstvo sa svim narodima“ takođe je pušten juče u opticaj.
„Prelazni period“ se menja
Više promena stupiće na snagu narednih meseci. Britanski pasoši će se, na primer, vratiti na stari plavi i zlatni dizajn, iako će dosadašnji i dalje biti važeći.
Politički će se fokus sada prebaciti sa debata na temu odlaska iz EU i specifičnosti sporazuma o izlasku, na to kako britanski premijer Boris Džonson može osigurati povoljne trgovinske sporazume sa EU i, nada se on, sa SAD-om.
Očekuje se da pregovori s Briselom počnu 25. februara i da će biti usredsređeni na niz pitanja, uključujući ribarstvo, bezbednost, ekološke standarde i poreze. Velika Britanija je već postavila svoje ciljeve za razgovore u dokumentu „Politička deklaracija“ na 27 stranica.
Biće to napeto razdoblje za preduzeća širom Velike Britanije koja još uvek ne znaju šta da očekuju nakon kraja 2020. godine. Džonson je obećao da se prelazni period neće produžiti nakon 31. decembra ove godine, iako su stručnjaci naveli da je to vrlo optimistično, te predviđaju da će pregovori oko trgovinskog sporazuma „trajati godinama“.
Ako se Džonson predomisli i odluči da produženje prelaznog perioda ipak bude potrebno, to će morati zatražiti pre 1. jula.
Kako se desilo
Napuštajući veliku ustavnu dramu, bivši premijer Dejvid Kameron napustio je poziciju u julu 2016. nakon glasanja o Bregzitu. Nasledila ga je Tereza Mej, koja je šokirala zemlju pozivajući na vanredne izbore 2017. godine.
To se na kraju pokazalo pogubnim za Konzervativnu stranku, jer je Mejova izgubila većinu u Domu komuna i na taj način napravila temelj za dve godine zastoja i zamornih preokreta oko formiranja i donošenja sporazuma o Bregzitu.
Sporazum koji je Mejova ispregovarala s Briselom pretrpeo je krah u Parlamentu u januaru 2019. godine, kao i dva puta u martu, što je navelo Mejovu da napusti funkciju u junu, pošto nije uspela da ubedi poslanike da podrže njen plan.
Preuzimajući mesto Mejove u julu 2019. godine, Boris Džonson uspeo je da obezbedi neke izmene u sporazumu o Bregzitu, pre nego što je raspisao vanredne izbore u decembru, na kojima su Torijeci pobedili, osiguravajući da njegov sporazum prođe kroz Dom komuna i da Velika Britanija napusti EU 31. januara
Izvor: Vostok / RT
.jpg)
