Izvor: Politika, 28.Jul.2014, 12:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Prvi svetski rat EU predstavlja kao „nesporazum”.

Ni­ko ni­je spre­man da po­me­ne da je to bi­la agre­si­ja na Fran­c­sku i Bel­gi­ju, a ka­mo­li na Sr­bi­ju, ka­že pro­fe­sor Ro­bert Hej­den

Ni­ko u sa­vre­me­noj Evro­pi da­nas ni­je spre­man da po­me­ne da je na­pad Austro­u­gar­ske na Sr­bi­ju bi­la rat­na agre­si­ja. Ni­ko ni­je spre­man da po­me­ne da je to bi­la agre­si­ja Austro­u­gar­ske i Ne­mač­ke na Fran­cu­sku i Bel­gi­ju, a ka­mo­li na Sr­bi­ju, is­ti­če >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u raz­go­vo­ru za „Po­li­ti­ku” Ro­bert Hej­den, pro­fe­sor isto­ri­je i pra­va na uni­ver­zi­te­tu u Pit­sbur­gu. Otud i od­go­vor na pi­ta­nje za­što 28. jul, da­tum po­čet­ka na­pa­da Austro­u­gar­ske na Sr­bi­ju, ni­je do­bio svo­je me­sto u obe­le­ža­va­nju sto­go­di­šnji­ce po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta na evrop­skom ni­vou. 

– Iz­gle­da da je sa­da kon­sen­zus u Evro­pi, da je Pr­vi svet­ski rat bio isto­rij­ska gre­ška, ne­spo­ra­zum. To je sad ma­nje-vi­še zva­nič­na ide­o­lo­gi­ja Evrop­ske uni­je. Da­kle, iz­gle­da da su ko­nač­no po­be­di­li Austri­jan­ci i Nem­ci. To je bi­la nji­ho­va pri­ča od sa­mog po­čet­ka, da se rat de­sio zbog agre­si­je Sr­bi­je na Austro­u­gar­sku, da su oni mo­ra­li na­pa­sti Sr­bi­ju zbog to­ga. Bi­će da je Evro­pa pri­hva­ti­la austro-ne­mač­ku pro­pa­gan­du od pre 100 go­di­na – na­vo­di Hej­den.

Nje­ga ne iz­ne­na­đu­je što je ugled­ni beč­ki list „Di Pre­se” 28. ju­na ob­ja­vio či­tav do­da­tak sa sta­rim tek­sto­vi­ma svog li­sta ob­ja­vlje­nim tog da­na 1914. go­di­ne ka­ko bi obe­le­žio sto­go­di­šnji­cu Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta, dok za 28. jul ne pla­ni­ra ni­šta slič­no.

– Po­go­to­vu me to ne iz­ne­na­đu­je za­to što je u pi­ta­nju austrij­ski list. Me­ni je in­te­re­sant­ni­je da je „Nju­jork tajms” 28. ju­na sta­vio na svoj sajt hro­no­lo­gi­ju po­čet­ka Pr­vog svet­skog ra­ta gde se po­mi­nje aten­tat u Sa­ra­je­vu, ali ne­ma baš ni­če­ga o na­pa­du Austro­u­gar­ske na Be­o­grad i Sr­bi­ju 28. ju­la. Oni, na­rav­no, ima­ju u hro­no­lo­gi­ji ne­mač­ki na­pad na Bel­gi­ju po­čet­kom av­gu­sta, ali na­pad na Sr­bi­ju 28. ju­la kao da se ni­je ni de­sio – ka­že Hej­den.

U autor­skom tek­stu za vi­dov­dan­ski broj „Po­li­ti­ke”, Hej­den je ci­ti­rao Ver­saj­ski mi­rov­ni spo­ra­zum: „Rat je po­čeo 28 ju­la 1914. austro­u­gar­skom ob­ja­vom ra­ta Sr­bi­ji, i bio je na­met­nut (dr­ža­va­ma po­bed­ni­ca­ma) agre­si­jom Ne­mač­ke i nje­nih sa­ve­zni­ka.” Da­nas ga, iz­gle­da, ne sa­mo Ne­mač­ka, ne­go ni po­me­nu­te dr­ža­ve po­bed­ni­ce vi­še ne ci­ti­ra­ju, bar ne ovu od­red­bu. 

– Vo­de­ća si­la u Evro­pi je Ne­mač­ka i za­to ni­ko vi­še ni­je spre­man da ka­že: zna­te šta, to je­ste bi­la rat­na agre­si­ja. Čak mi je autor knji­ge „Me­se­ča­ri” Kri­sto­fer Klark re­kao na jed­nom pre­da­va­nju na mom uni­ver­zi­te­tu da Austri­ja, na kra­ju, ni­je ima­la iz­bo­ra. Da su oni mo­ra­li da kre­nu u rat pro­tiv Sr­bi­je – na­vo­di Hej­den.

Ina­če, „Me­se­ča­ri” su mno­go pu­ta po­mi­nja­ni u na­šoj jav­no­sti, upra­vo ka­da se go­vo­ri­lo o po­ku­ša­ji­ma re­vi­zi­je isto­ri­je Ve­li­kog ra­ta u ko­joj se Sr­bi­ja ime­nu­je kao kri­vac za iz­bi­ja­nje rat­nih su­ko­ba. Osim ove knji­ge ko­ja je ima­la znat­nog od­je­ka, za­pa­že­na li­te­ra­tu­ra na za­pa­du bi­la je i Pu­li­ce­rom na­gra­đe­no de­lo „The Guns of August” Bar­ba­re Tak­man. Ana­li­zi­ra­ju­ći pr­vih me­sec da­na Ve­li­kog ra­ta, autor­ka ne po­mi­nje austrij­ski na­pad na Sr­bi­ju.

– Za En­gle­ze i Ame­ri­kan­ce, Pr­vi svet­ski rat je bio u Bel­gi­ji i Fran­cu­skoj. Sve što je va­žno, de­si­lo se ta­mo, na za­pad­nom fron­tu, za­to što su oni ta­mo bi­li. Fran­cu­zi su bi­li i u Sr­bi­ji, ali to je Bal­kan­ski front, to je bi­lo po stra­ni, glav­na ak­ci­ja je bi­la na za­pad­nom fron­tu, po­go­to­vu kad su Ame­ri­kan­ci u pi­ta­nju. Oni su kre­nu­li u rat 1917. go­di­ne i išli su is­klju­či­vo u Fran­cu­sku. En­gle­ske i ame­rič­ke isto­ri­je pri­ka­zu­ju Pr­vi svet­ski rat sa­mo u Flan­dri­ji, bit­ku na Mar­ni, na So­mi, ro­vov­ske bit­ke, ne­ma tu mno­go pro­sto­ra za pri­če sa Bal­ka­na. To, po mom mi­šlje­nju, ni­je ni­ka­kvo iz­ne­na­đe­nje. Uosta­lom, Tur­ci obe­le­ža­va­ju bit­ku kod Ga­li­po­lja, na pri­mer, dok En­gle­zi uop­šte ne, jer su ta­mo iz­gu­bi­li. Vin­ston Čer­čil je to­li­ko gre­ša­ka ta­mo na­pra­vio da su iz­gu­bi­li hi­lja­de voj­ni­ka ko­ji su bi­li Austra­li­jan­ci. S dru­ge stra­ne, bit­ka kod Ga­li­po­lja kod Austra­li­ja­na­ca ima zna­čaj­no me­sto jer su nji­ho­vi lju­di ta­mo bi­li – na­po­mi­nje Hej­den.

On do­da­je i da u vre­me ka­da se po­ja­vi­la knji­ga Tak­ma­no­ve, po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, o isto­ri­ji Sr­bi­je se na za­pa­du vr­lo ma­lo zna­lo, jer je ona kao deo Ju­go­sla­vi­je bi­la ma­lo pre­po­zna­tlji­va.

– Bi­lo mi je in­te­re­sant­no za vre­me obe­le­ža­va­nja sto­go­di­šnji­ce Sa­ra­jev­skog aten­ta­ta da su ov­da­šnji isto­ri­ča­ri i jav­nost uglav­nom pri­hva­ti­li taj aten­tat kao ključ­ni da­tum po­čet­ka ra­ta, a to ni­ka­da ni­je bio srp­ski stav. A i sa raz­lo­gom. To ni­je bio stav ni me­đu­na­rod­ne za­jed­ni­ce. Je­di­ni do­bar is­hod tog ra­ta bi­la je za­bra­na agre­si­je u me­đu­na­rod­nim od­no­si­ma. To je bio je­di­ni do­bar re­zul­tat tog ra­ta i to je sa­da pot­pu­no za­bo­ra­vlje­no – is­ti­če Hej­den.

Je­le­na Ča­li­ja

objavljeno: 28.07.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija

Nastavak na Politika...

Politika: Tragom pradedove fotografije

Politika: Emil Ga­vri­la bo­rac pro­tiv ugnje­ta­va­nja

Politika: Teže do para nego do naučnih saznanja

Politika: Austro­u­gar­ski plo­tun na voz sa že­na­ma i de­com.