Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Sep.2011, 11:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otvoren Forum Srbija - EU

BEOGRAD -

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je danas da očekuje skoro dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU i dobijanje datuma početka pregovora, iako je svesna i mogućnosti drugačijeg ishoda, i naglasio da u procesu evrointegracija ne sme biti suočena sa posebnim uslovima.

"Srbija poseduje pun kapacitet za početak pregovara o članstvu", rekao je predsednik Tadić, otvarajući prvi Forum >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Srbija - EU u Beogradu.

On je ocenio da je naša zemlja na putu ka Evropskoj uniji učinila sve da dođe do pregovora sa EU, i da očekuje da u procesu evrointegracija bude tretirana kao i druge zemlje koje pretenduju na članstvo u EU.

"Ne tražimo privilegije i olakšice, ali ne prihvatamo ni nametanje drugačijih uslova drugačijih od onih koje su imale druge države u tom procesu", naglasio je Tadić.

On je istakao da se nada da će EU prepoznati napore koje Srbije čini u procesu reformi, kao i njenu ulogu garanta stabilnosti i saradnje u regionu Jugoistočne Evrope.

Prema njegovim rečima, zaustavljanje ili usporenje proširenja EU pogodilo bi građane Srbije, ali i interese EU, budući da je politička i ekonomska stabilnost Zapadnog Balkana interes čitave Evrope.

"Razumemo da ima onih koji su nepoverljivi prema proširenju EU i da EU ne želi da prijemom novih članica unese u sebe nove probleme. Srbija ne stvara takvu situaciju, Srbija rešava probleme nasleđene iz prethodnih vremena", poručio je Tadić.

On je naglasio da "politika koja Srbiju vodi u Evropsku uniju", a to je, naglasio je, i njegova politika, "nema dobru alternativu", iako na političkoj sceni u Srbiji, kao demokratskoj zemlji, ima i glasova koji se protive takvom stremljenju.

Tadić je učesnicima foruma objasnio da Srbija poseduje političku volju i administrativne kapacitete za ispunjenje svih kopenhaških kriterijuma i ubrzano približavanje EU, ali da se "neće zarad dobijanja statusa kandidata odreći traženja pravednog rešenja za KiM".

"Niko ne mora da ubeđuje Srbiju da je problem Kosova i Metohije potrebno rešiti pre ulaska u EU. Mi želimo da ga rešimo jer opterećuje živote naših ljudi i funkcionisanje naše države i mi to činimo na način koji priliči demokratskim zemljama", rekao je Tadić.

Problem Kosova, kako je još jednom naglasio, mora biti rešen kompromisom, a ne tako da jedna strana dobije sve a da druga izgubi, a rešenja ne može biti ukoliko se unilateralizam i sila jedne strane stimulišu i nagrađuju.

Kako je objasnio rešenje za Kosovo i Metohiju mora imati četiri elementa rešenja: traženje optimalne opcije za sever Kosova, garanciju sigurnosti za Srbe u enklavama, regulisanje statusa najznačajnijih spomenika srpske kulture i statusa imovine Srba i države Srbije na Kosovu.

"Ako dođe do novog pokušaja da se nasilno menja situacija na terenu, posledice mogu biti veoma teške i u tom smislu ne mogu isključiti mogućnost da one izazovu novo pomeranje stanovništva i egzodus", upozorio je Tadić.

Srbija, kako je poručio, želi da nastavi politiku traženja miroljubivog rešenja kroz konkretni dijalog sa Prištinom i da ima najkonstruktivniju moguću ulogu u tom procesu.

Predsednik Tadić je podsetio da je Srbija nakon petooktobarskih demokratskih promena nastojala da razvija najbolje odnose sa EU i zemljama regiona i učvrsti mir i stabilnost u regionu.

On je podsetio da je, sa ciljem regionalnog pomirenja, posećivao stratišta pripadnika svih naroda koji su stradali u sukobima u bivšoj Jugoslaviji, a da je Srbija sa istim ciljem uspešno okončala saradnju sa Haškim tribunalom.

Tadić je ocenio da bi rešavanja pitanje nestalih i povratak izbeglih bio još jedan suštinski korak ka pomirenju u regionu.

Predsednik Srbije je, međutim, istakao da ovakav pristup očekuje i od drugih zemalja regiona, ali i podršku međunarodne zajednice, i zato još jednom zatražio preduzimanje nezavisne istrage pod okriljem UN povodom izveštaja izvestioca SE Dika Matija o trgovini ljudskim organima na Kosovu.

Tadić se, budući da je tema foruma "Prevazilaženje krize, put ka EU", osvrnuo i na ekonomsku situaciju upozorivši da Srbija, iako nije uzrokovala krizu, plaća duboku i tešku cenu, ali da je udar koji je doživela izdržala na nogama.

Prema Tadićevim rečima današnji sastanak Srbija - EU je od izuzetnog značaja i predstavlja potvrdu evropske Srbije.

Cvetković: Vlada odlučna da istraje na putu ka EU

Vlada Srbije odlučna je da istraje na putu koji vodi ka punopravnom članstvu Srbije u Evropskoj uniji (EU) jer je uverena da je to suštinski interes zemlje i garancija bolje budućnosti za sve građane, poručio je danas premijer Srbije Mirko Cvetković.

Cvetković je podsetio da je prilikom formiranja vlade kao jedan od osnovnih prioriteta istaknuta puna posvećenost što bržem ulasku Srbije u EU uz očuvanje teritorijalnog integriteta.

"To opredeljenje nijednom nije dovedeno u pitanje. Šta više, drugi ključni prioriteti - razvoj privrede Srbije i poboljšanje životnog standarda građana, razvoj socijalno odgovorne države i solidarnog društva, beskompromisna borba protiv kriminala i korupcije, čvrsto su povezani sa sprovođenjem evropske agende", istakao je premijer.

Cvetković je istakao da su upravo strateško opredeljenje Srbije za EU brojni kontakti domaćina i stručna pomoć, kreditni i drugi aranžmani sa evropskim finansijskim institucijama i tesne bilateralne ekonomske veze sa zemljama članicama EU doprineli da se ublaže negativne posledice svetske krize.

Podsetivši da je za budući dinamičan privredni rast i za brže zapošljavanje ključno pitanje povećanja investicija, pogotovo stranih direktnih ulaganja, premijer je naglasio da je EU naš najveći investicioni partner sa brojnim programima koji uspešno funkcionišu i sa projektima koji su u fazi realizacije ili pripreme.

Premijer je napomenuo da su investicije u prvoj polovini godine porasle za devet odsto i da zajedno sa izvozom čine ključne faktore privrednog rasta u Srbiji.

Cvetković je istakao da postojeća kriza javnog duga koja potresa mnoge zemlje može da uspori privredni rast na globalnom nivou, a investitore učini još opreznijim.

"Mi smo izvršili određene procene koliko ovakva kretanja mogu da imaju negativne posledice na Srbiju, na ekonomsku aktivnost u zemlji, spoljnotrgovinsku razmenu i šanse za privlačenje novih investicija", rekao je Cvetković.

"Jasno je da čekanje i pasivna odbrana od mogućeg novog talasa krize neće dati nikakve rezultate. Pravi odgovor je odlučan nastavak reformi i ubrzanje evropskog puta Srbije", ukazao je on.

"Mi tu stratešku orijentaciju nećemo da napustimo pod pritiskom dnevnih problema ma koliko oni bili teški. Naša razvojna perspektiva i naše razvojne prednosti se najbolje mogu materijalizovati upravo na putu koji nas vodi ka punopravnom članstvu u EU", naveo je premijer.

Van Rompej: Nismo zaboravili Srbiju

Predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej poručio je danas u Beogradu da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji i da Unija nije zaboravila Srbiju.

Predsednik Evropskog saveta je takođe kazao da će "stanje odnosa Beograda i Prištine biti jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU".

Rompej je pohvalio napredak koji je Srbija u evropskim integracijama postigla u poslednje tri godine, ocenivši ga kao izvanredan, I pozvao srpsko rukovodstvo da ostane privrženo evropskim ciljevima.

"Srbija je u Evropi i srpska budućnost je u EU. Želeo bih da podstaknem srpsko rukovodstvo da bude uporno u evropskoj politici i evropskim ciljevima", naveo je Van Rompej.

On je rekao i da će Srbija morati da uradi još mnogo pre, ali i posle primanja u EU.

"Mi ćemo vas pomagati tokom celog puta, i Unija će biti spremna kad god vi budete spremni. Ulaskom Zapadnog Balkanu u EU biće stavljena tačka na poslednji građanski rat u Evropi", kazao je Van Rompej.

Prema njegovim recima, proširenje EU će biti uvek zasnovano na uspehu kandidata.

"Neće biti prečica kod Kopenhaških kriterijuma i odluka o kandidaturi zahteva konsenzus 27 vlada, parlamenata i javnog mnjenja tih država i ona se ne donosi olako", dodao je predsednik Evropskog saveta.

Govoreći o problemu Kosova, predsednik Evropskog saveta je kazao da prati stanje odnosa Beograda i Prištine, dodavši da će to biti jedan od ključnih faktora kada se bude odlučivalo o kandidaturi Srbije za članstvo u EU.

On je kazao da se mora naći zajednički temelj za razgovore bivših suprotstavljenih.

"Samo šest godina nakon kraja Drugog svetskog rata doveli smo Nemce i Francuze za zajednički sto i bilateralne probleme smo rešavali kroz multilateralni kompleks", naveo je Van Rompej.

On je čestitao Srbiji i Hrvatskoj zbog napretka u odnosima, dodavši da je za stabilnost Balkana važna i rezolucija o Srebrenici koju je donela Skupština Srbije.

"Znamo koliko je osetljivo pitanje Kosova za Srbiju i stanje odnosa Beograda i Prištine je nešto što pratimo i što nas brine.

To će biti jedan od ključnih faktora kad se bude odlučivalo o Srbiji i kandidaturi", istakao je predsednik Evropskog saveta.

On je rekao da mu je drago što dijalog već daje rezultate u vezi sa carinskim pečatom, ocenivši da problemi mogu da se reše uz dobru volju.

"Jednostrani potezi su opasni, i oni se sprečavaju dijalogom i pregovorima, kao i kreativnom diplomatijom", ocenio je Van Rompej.

Takav proces zahteva kompromis obe strane, dodao je Van Rompej.

Predsednik Evropskog saveta je pohvalio Srbiju zbog reforme pravosuđa, dodavši da sada treba insistirati da se svi potencijalni kandidati za članstvo u EU “uhvate u koštac sa organizovanim kriminalom i korupcijom".

"Ima mnogo toga što se još mora uraditi, najvažnije je da demokratske institucije u zemlji i vladavina prava u potpunosti funkcionišu", naveo je Van Rompej.

On se zahvalio predsedniku Srbije Borisu Tadiću na, kako je rekao, inicijativi da se u Beogradu organizuje "prelomni istorijski skup", Forum Srbija-EU.

Jeremić: Male šanse da Srbija dobije datum za pregovore

Šanse da Srbija do kraja godine dobije datum za početak pregovora za članstvo u EU su vrlo male, izjavio je danas šef srpske diplomatije Vuk Jeremić i ukazao da treba biti oprezan u predviđanjima evropskih integracija.

Jeremić je u pauzi Foruma Srbija-EU rekao da evropski proces treba posmatrati kao proces reformi.

Prema njegovim rečima, Srbija nastavlja sa svojim reformskim procesima, bez obzira na to kojim će tempom biti moguće napredovati u formalnom smislu u pristupnom procesu EU.

"Kada će doći status kandidata, po meni je mnogo manje važno nego koliko ćemo, i da li, biti uspešni u nastavku reformskog procesa. Sve ostalo su formalne stvari", ocenio je srpski šef diplomatije.

On je dodao da je od presudnog značaja da se nastave reforme i one su u interesu građana, bez obzira na to kada će biti moguće napraviti sledeći korak.

"Očigledno je da u Evropi postoje problemi, pre svega ekonomski, ali oni imaju i političke posledice, i one se odražavaju između ostalog i na proceš proširenja", naveo je Jeremić.

"To ne treba da nas obeshrabruje, jer mi reformski proces sprovodimo zbog sebe i nastavićemo da ga sprovodimo, a kada bude moguće napraviti u formalnom smislu sledeći korak u pristupnom procesu, napravićemo ga", istakao je minister spoljnih poslova Srbije.

Povodom izjave Bedžeta Pacolija o priznanju kosovske nezavisnosti od strane Gvineje Bisao, Jeremić je rekao da se vidi da nije bila istinita informacija sa početka ove godine da je ta zemlja priznala Kosovo.

"Na mnogo mesta, naročito u Africi je direktno nuđen novac ne bi li se promenio stav tih država i to nam je sada i potvrđeno na nekoliko mesta. U jednoj zemlji je u toku zvanična istraga protiv jednog visokog državnog zvaničnika, zbog osnovane sumnje da je primio novac.", dodao je Jeremić.

On je ocenio da Pacoli "pokazuje znake nervoze, jer njegova kriminalna delatnost počinje da se otkriva".

"Mislim da će u narednom vremenu on imati još problema", dodao je Jeremić.

Novinare je interesovao i Jeremićev komentar u vezi sa njegovom izjavom o hrvatskoj premijerki Jadranki Kosor, na šta je on samo odgovorio "šta sam imao da kažem to sam rekao i iza toga stojim".

Đelić: Srbija se nada datumu za početak pregovora

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je na Forumu Srbija EU da je 2011. godina odlučujuća za strateški cilj Srbije - punopravno članstvo u EU.

On je dodao da je Srbija na dobrom putu da u potpunosti ispuni Akcioni plan Vlade Srbije za sticanje statusa kandidata i dodao da se nada dobijanju datuma za početak pregovora o članstvu u EU.

Đelić je upoznao učesnike iz regiona i Evrope s napretkom Srbije na evropskom putu, koji je predstavio u pet tačaka.

U skladu s tim on je ukazao da su ostala još 34 dana do objavljivanja mišljenja Evropske komisije o kandidaturi i dodao da se Srbija nada određivanju datuma za početak pregovora o članstvu, da "kopenhaški kriterijumi moraju biti isti za sve i da ih se mi ne bojimo".

Osvrčući se na prvu tačku napretka, ispunjenje Akcionog plana, Đelić je precizirao da on sadrži 96 stavki i dodao da će, kada Skupština Srbije ovog meseca usvoji preostale zakone iz evropske agende, devet desetina plana biti ispunjeno.

"Zahvaljujući našoj evropskoj perspektivi predizborna godina je postala i izrazito reformska godina. Sva ministarstva, lokalna samouprava, zakonodavna i sudska vlast, nevladin sektor, građani, svi su dali dragoceni doprinos", rekao je Đelić i podvukao da "Srbija timskim radom postigla rezultat“

Prema njegovoj oceni, reforma pravosuđa, ukidanje blanko ostavki, finansiranje političkih aktivnosti, izbor saveta nacionalnih manjina, kao i jačanje regulatornih i nezavisnih institucija su unapredili osnove demokratije u Srbiji.

Ostvaren je napredak u raznim sektorima, od energetike, preko saobraćaja, zaštite životne sredine, do poljoprivrede, dodao je Đelić.

"Decentralizacija će zaživeti sa usvajanjem zakona o javnoj svojini. Restitucija će ispraviti, koliko je to moguće, istorijsku, ideološki motivisanu nepravdu. Sveukupno, u Srbiji ćemo posle tih procesa, napokon znati šta je čije", rekao je Đelić.

Kao drugu tačku na evropskom putu Srbije Đelić je naveo borbu protiv organizovanog kriminala i nelegalnih migracija, za koje je rekao da su u punom jeku i da uopšte nije potrebno ponavljati koliko ja važno tu bitku dobiti.

On je dodao i da upotpunjen zakonski okvir, omogućena zaplena imovine mafijaša, demontirane su neke od najjačih grupa organizovanog kriminala.

Sporazumi o ekstradiciji opruženih za dela organizovanog kriminala potpisani sa susednim zemljama, posebno sa Hrvatskom i Crnom Gorom, dali su rezultate, ukazao je Đelić i dodao da je odličnom akcijom državnih organa i zakonskim promenama značajno smanjen broj zahteva za azil.

Putovanje bez viza ključno je dostignuće za građane Srbije, naveo je Đelić i kazao da se neće dozvoliti da ono bude ugroženo.

Saradnja sa Haškim tribunalom je zaokružena, apostrofirao je Đelić treću tačku napretka Srbije i naznačio da je to bila moralna obaveza prema nevinim žrtvama, njihovim porodicama i susedima.

"Istovremeno, tražimo pravdu za nevine srpske žrtve, naročito one koje pominje švajcarski senator Dik Marti u njegovom izveštaju u Savetu Evrope", podvukao je vicepremijer.

Govoreći o četvrtoj tački napretka, Đelić je podsetio da Beograd daje konstruktivan doprinos dijalogu sa Prištinom.

"Srbija je inicirala dijalog koji je pre nedelju dana rešio pitanje carinskog pečata i katastra. Cenimo ulogu EU kao medijatora, kao i njenu osudu jednostranih, nasilnih pokušaja da se promeni situacija na terenu", kazao je Đelić.

On je podsetio i da se tokom julskih dešavanja na Kosovu videlo da dijalog podrazumeva istinsku posvećenost obe strane, ali i statusno neutralnost međunarodnih misija poput Euleksa.

Kao petu tačka napretka Srbije vicepremijer je pomenuo doprinos Srbije regionalnim inicijativama i sektorskim politikama Unije.

Govoreći o tome on je pomenuo Dunavsku strategiju, integraciju Roma, činjenicu da se u domenu prosvete i nauke Srbija uključila u evropsku istraživačku mrežu...

"U uslovima krize duplirali smo izdvajanja za nauku sa investicijama vrednim 400 miliona evra u naučnu opremu i infrastrukturu, kroz aranžmane EIB i Bankom Saveta Evrope", rekao je on i dodao da je inicirano i formiranje zajedničke pozicije zemalja Zapadnog Balkana prema finansijskoj perspektivi EU za period 2014-2020. godine.

"U tom kontekstu, junski predlog Komisije za formiranje Fonda Povezati Evropu vrednog 50 milijardi evra, koji bi finansirao panevropsku infrastrukturu i u zemljama koje još nisu članice, zavređuje našu puno pažnju i podršku", naglasio je Đelić.

On je podsetio i da su most na Adi, kod Beške, Koridor 10 i drugi infrasturkturni objekti upravo urađeni i dalje se grade sredstvima iz evropskih fondova.

Vicepremijer je ukazao i da je Evropa danas u krizi, koju nije proizvela, ali da je zbog nje evropski model ekonomske efikasnosti i socijalne pravde ugrožen.

Zbog toga, dodao je on, neki u Srbiji i na Balkanu već pozivaju na odustajanje od evropskog puta, ali i pozvao da se zapitaju da li se zemlje lakše suočavaju sa krizom, globalizacijom i drugim nacionalnim pitanjima uz Evropu ili mimo nje.

Đelić je na kraju poručio da u ovim teškim trenucima nema mesta evroentuzijazmu, ali da "ne možemo sebi priuštiti ni danas ni sutra intelektualno udoban ali državno neodgovoran luksuz evroskepticizma".

Dejanović: Skupština ispunila 98 odsto evropskih obaveza

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović izjavila je danas da je parlament ispunio 98 odsto obaveza iz nacionalnog plana evrointegracija i sve preporuke Evropske komisije preveo u stvaran život.

"Politika, čiji je jedan od ključnih ciljeva integracija Srbije u EU, u nadležnosti je Vlade Srbije, a mandat za vođenje takve politike dala je Narodna skupština. U državnom projektu, koji se zove priključenje EU, to je misija skupštine", rekla je Đukić Dejanović.

Ona je uverena da će Forum pomoći skupštini da spozna predstojeća očekivanja, što će biti, kako je ocenila, od izvanrednog značaja za njegov budući rad.

Đukić Dejanović očekuje da Forum "Prevazilaženje krize, put ka Evropskoj uniji" pomogne u razumevanju izazova koji se nalaze pred Srbijom.

Ona je ukazala da se prethodnih godina povećala uloga parlamenta na poslovima evropskih integracija, uporedo sa "evoluiranjem percepcije o ulozi Narodne skupštine, ali i sa njenim realnim kapacitetima i rezultatima rada".

Đukić Dejanović je podsetila da je parlament u aktuelnom sazivu usvojio, pored ostalog, Zakon o Narodnoj skupštini i novi Poslovnik o radu, koji je u skladu sa evropskom praksom kada je reč o odnosu sa nezavisnim državnim organima, organizacijama i telima.

"Narodna skupština je sve preporuke EK prevela u stvaran život i tu, pre svega, mislim na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, nastao kao rezultat inicijative samih poslanika, iako ne smemo zanemariti i značaj podrške državnog rukovodstva", istakla je predsednica skupštine.

Đukić Dejanović je ukazala i na značaj uvođenja prakse javnih slušanja i dogovor sa vladom da se hitnost postupka u donošenju zakona sa nivoa uobičajene prakse vrati "na frekvenciju koja ga karakretiše kao izuzetak".

Kao i u svim društvima koja su prošla ili još uvek prolaze putem kojim ide Srbija, a to je suštinska transformacija sistema i promena ideologije, organizovanje skupa kao što je današnji, ima neprocenjiv značaj, ukazala je predsednica parlamenta.

Šulc se nada da će Srbija dobiti status kandidata

Predsedavajući grupe Socijaldemokrata u Evropskom parlamentu Martin Šulc izrazio je danas očekivanje da će njegova grupa preporučiti Evropskoj komisiji da Srbija u oktobru dobije status kandidata.

Šulc je rekao da za Srbiju i ceo region zapadnog Balkana ne postoji alternativa o evropskim integracijama, a Evropskoj uniji je potrebna demokratska Srbija i stabilan region kao ravnopravan partner.

"Utiranje puta ka stvarnom napretku u procesu integracija je tokom poslednjih godina postalo prioritet Vlade Srbije i predsednika (Borisa) Tadića", rekao je Šulc koji će za nekoliko nedelja postati predsednik Evropskog parlamenta.

"Izgleda da će ovo jasno opredeljenje uskoro doneti prve konkretne rezultate, dodao je Šulc.

Šulc je pozdravio dijalog Beograda i Prištine i jaku volju da se pronađu dobra rešenja.

"To je dobar put da se pokaže susednim zemljama da je to pravi način za uspostavljanje mira i stabilnosti", rekao je Šulc.

On je upozorio da će budući pregovori Srbije za ulazak u EU biti naporni, a vrlo često i obeshrabrujući.

"Glavni deo pregovora biće fokusiran na uspostavljanje jedinstvenog funkcionalnog tržišta, ali i na implementaciju zakonodavstva EU u Srbiji", naglasio je Šulc.

Šulc je takođe istakao da će Srbija i Hrvatska u trenutku kada naša država započne pregovore o pristupanju, postati vodeće zemlje na zapadnom Balkanu.

"Zemlje regiona zapadnog Balkana moraju sarađivati više nego što je to bio slučaj u bilo kom drugom delu Evrope", zaključio je Šulc.

Forum Srbija - EU, u organizaciji Vlade Srbije, okupio je u Beogradu više od 400 ministara, intelektualaca, predstavnika nevladinog sektora i novinara iz više zemlja EU i regiona.

Tokom dana, biće održana plenarna sednica sa potpredsednicima vlada i ministrima spoljnih poslova zemalja iz regiona (Makedonije, Srbije, Hrvatske, BiH, Crne Gore), ali i Turske kao zemlje koje je na putu ka EU.

U nastavku, biće održano pet panela - o ekonomiji znanja, održivom razvoju, socijalnom uključivanju, borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije i ilegalnih migracija, kao i završni panel sa temom "Geopolitika Zapadnog Balkana: Pored Evropske unije, postoji li još nešto?"

Izbeglice neprijatno iznenađene

Koalicija udruženja izbeglica saopštila je danas da je neprijatno iznenađena činjenicom da predstavnici izbegličkih udruženja nisu pozvani na Prvi forum Srbija-EU, jer je pitanje izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, Federacije BiH i Slovenije, kako navodi, evropsko pitanje

Koalicija smatra da ignorisanje nasilno oduzetih imovinskih i drugih prava izbeglih i prognanih Srba i građana Srbije koji su oštećeni u svojim ljudskih pravima u državama regiona neće doprineti razvoju dobrosusedskih odnosa i procesu pomirenja.

Koalicija udruženja izbeglica traži od Vlade i predsednika Srbije da u razgovorima sa zvaničnicima Evropske unije traže podršku za otvaranje suštinskog dijaloga sa Hrvatskom i drugim zemljama regiona u cilju pronalaženja sveobuhvatnog, trajnog i pravičnog rešenja njihovih problema.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...