Izvor: Kurir, 11.Sep.2010, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIĆUNOVIĆ: I PODELA KOSOVA U IGRI
BEOGRAD - Profesor Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, u intervjuu za Kurir govori o usvojenoj kosovskoj rezoluciji, kadrovskim promenama u stranci, Sandžaku i medijima i njihovim vlasnicima.
BEOGRAD - Profesor Dragoljub Mićunović, predsednik Političkog saveta Demokratske stranke, u intervjuu za Kurir govori o usvojenoj kosovskoj rezoluciji, kadrovskim promenama u stranci, Sandžaku i medijima i njihovim vlasnicima.
* >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Šta posle usvajanja Rezolucije?
- Jedna etapa se završila onoliko dobro koliko je to bilo moguće. Uskladili smo predloge sa EU, jer jedino uz njihovu pomoć možemo otvoriti dijalog o Kosovu.
* Zašto ranije nismo mogli da uskladimo tekst sa EU?
- Bilo je nekih šumova u komunikaciji, ali završilo se dobro.
* Šta zapravo znači ova rezolucija?
- Ovo je zajednička rezolucija sa EU, čime su izbegnute nesuglasice i hlađenje odnosa. Za EU je bilo važno da rezolucija ne razjedinjuje, pošto pet zemalja nije priznalo nezavisnost Kosova. Za nas je bilo važno da kao buduća članica EU ne budemo izolovani na drugoj strani. Neko će reći da je rezolucija isprazna jer ima samo dva člana. Međutim, suština je da se u prvom članu kaže samo da se to prima k znanju, da razumemo mišljenje MSP, a drugi član da se pozivamo na dijalog i da će u tome učestvovati i EU. Mislim da je taj deo za nas najvažniji. Nama je taj dijalog neophodan, želeli smo da do njega dođe.
* Kažu da smo prihvatanjem ovakve rezolucije kapitulirali pred Evropom.
- Taj prigovor nije ozbiljan. Ispalo bi po njemu da smo mi do juče tamo imali brojne dokaze naše suverenosti, a ne samo jednu rezoluciju SB, koja je i danas na snazi. Zaboravljaju da tamo niko iz zvanične Srbije nije mogao ni da dođe niti da utiče na bilo koji način. Mi tek sad dobijamo šansu da postavimo prava pitanja.
* Kao na primer?
- Moramo pomoći našim ljudima na Kosovu u obezbeđivanju njihove bezbednosti, poštovanju ljudskih prava, suzbijanju diskriminacije. Tek sad imamo šansu da razgovaramo o imovinskim pitanjima, povraćaju stanova, uzurpiranih kuća i imanja, o eksteritorijalnosti manastira i njihovoj zaštiti. I što je takođe važno, o normalizaciji ekonomskih, energetskih i drugih odnosa, važnih za život ljudi.
* A status?
- I to pitanje možemo postaviti, ne u celini, jer teško da to sada možemo otvarati, ali možemo pitanje severa Kosova. U kom obliku bi to bilo, da li odvajanjem tog dela, da li punom autonomijom, sada je rano govoriti. Ovom rezolucijom mi sa Evropom deblokiramo situaciju koja je bila zaleđena. Do sada smo izgubili silno vreme.
* Hoćemo li sada brže u EU?
- Meni se čini da se sada otvaraju mogućnosti da uđemo u sadržinske dijaloge i da uz pozitivne signale učinimo značajne korake ka evropskim integracijama.
* Opozicija smatra da je predložena rezolucija „izdaja Srbije“.
- To bi mogao da kaže neko ko je na Kosovu polju imao štab i armije, ali onaj ko nije mogao ni da priviri tamo nema smisla da govori o tome. Problem je što neke političke stranke, umesto da pokažu zrelost i konstruktivnost u jednoj situaciji od najšireg narodnog interesa, smatraju da se tu može ubrati neki politički poen. Ili kao SNS, koji su kao novopečeni Evropljani pre neki dan izjavljivali da bi oni sa EU pisali rezoluciju, a sad kad smo mi to uradili, odjednom su na staroj priči.
* Priznaje li se na bilo koji način nezavisnost Kosova ovim izmenama, posebno zato što je i Priština pozdravila donošenje Rezolucije?
- Priština priča svoju priču. Dok postoji Rezolucija 1244, nije stavljena tačka na to pitanje. Treba biti realan i ne podgrevati velika očekivanja. Mislim da Srbija neće moći da računa na povratak svog punog suvereniteta na Kosovu.
* Šta je rešenje? Eksteritorijalnost za manastire, sever Kosova odvojen?
- Pa, moramo videti šta maksimalno možemo da dobijemo. Da uđemo u dijalog o konkretnim pitanjima.
* Pretpostavljam da će to biti tema pregovora s Prištinom?
- U politici je najveća hrabrost reći da nije moguće ono što nije moguće. Ali reći da je moguće i „ono što je za nebo obešeno“, to je krajnje jeftino i na kraju ne koristi nikom. Moramo realnije sagledati situaciju, i unutrašnju i međunarodnu.
* Da li ćete razgovarati o ostavci Vuka Jeremića?
- Za to, osim u štampi, nisam čuo. O svakom se političaru može razgovarati. Koliko je meni poznato, takva tema nije otvorena u DS.
Magnati se mešaju u politiku
Da li je u Srbiji dovoljno transparentno ko su vlasnici medija? Kurir je ovih dana pisao o skrivenom uplivu Miroslava Miškovića u Pres i Vreme.
- Loše je kad se neki magnati kojima nije samo štampa predmet poslovanja, nego imaju trgovinske lance i druge privredne grane, uključuju i u informativni sektor i utiču na političke odnose i privredno zakonodavstvo zemlje. To često služi obezbeđivanju monopola i obračunavanju sa onima koji ukazuju na te monopole. Zato je veoma važno da imamo potpuno transparentno vlasništvo. Ako se može znati ko je vlasnik koje vikendice ili kolika mu je penzija, onda se mora znati i ko je vlasnik listova koji vode političke kampanje.
Pogledaj vesti o: Raška
