Izvor: Vostok.rs, 16.Apr.2026, 11:57
Lavrov: EU postaje vojni blok na čelu sa nacističkim Kijevom, a Rusija i Kina ostaju uz srpski narod
Pitanje: Moskva sve više upozorava na militarizaciju Evropske unije u očekivanju takozvanog mogućeg rata sa Rusijom. Kako to utiče na saradnju Srbije sa Rusijom i Kinom, s obzirom na to da su one stalne članice Saveta bezbednosti UN, koje nisu priznale samoproglašenu nezavisnost Kosova i važan su oslonac u borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije?
Sergej Lavrov: Moskva upozorava na opasnost od militarizacije Evropske unije. Ali glavno nije to da mi upozoravamo, već da se ta militarizacija dešava veoma brzo i burno. Tamo se ne skriva da sadašnje evropske elite tu militarizaciju vide kao zalog svog postojanja.
Amerikanci na sve načine kultivišu te procese militarizacije Evrope u skladu sa svojom politikom skidanja sa sebe odgovornosti za bezbednost Starog sveta. Oni hoće da Evropa snosi posledice svega što su učinili pokretanjem rata protiv Rusije rukama nelegitimnog ukrajinskog režima, kojeg je Zapad doveo na vlast pre dvanaest godina, i da više ne opterećuju američku blagajnu. Oni o tome otvoreno govore.
Gospodin Kelog, koji je bio jedan od specijalnih predstavnika Donalda Trampa za ukrajinska pitanja i, posebno, bio je zadužen za komunikaciju sa kijevskim režimom, nestao je na neko vreme, a sada aktivno promoviše ideju stvaranja novog vojnog saveza. Ne uvlačiti Ukrajinu u NATO, jer su to već odbacili i predsednik Tramp i drugi članovi njegove administracije. Zato Kelog, koji nije tuđinac u Vašingtonu, promoviše, zajedno sa evropskim „gigantima“, kako ih nazivaju, ideju stvaranja novog vojnog bloka sa Ukrajinom kao članicom. Ne samo članicom, već vodećom učesnicom. Zelenski tu ideju aktivno podržava. Sjedinjene Države, na taj način, žele da prebace glavnu odgovornost za obuzdavanje Rusije na Evropu kako bi se oslobodile za suočavanje sa Kinom. Oni to ne kriju. U tom smislu, oni pokušavaju da stimulišu ne samo diskusije već i praktične akcije u smeru stvaranja takvog vojnog, unapred najavljenog antiruskog bloka sa učešćem Ukrajine.
Pomenuo sam u tom kontekstu Keloga, ali on trenutno nije sasvim „u toku“, nego je jedan od vodećih vojnih rukovodilaca, zamenik šefa Pentagona Elbridž Kolbi, nedavno na slušanju u američkom Senatu izjavio da Donald Tramp nastoji da navede Rusiju i Ukrajinu na kompromis i da „postizanje mira pod uslovima pravednim za Kijev smatra najvažnijim elementom dugoročnog odvraćanja Rusije“. To je u osnovi sve što treba da znate o tome kako teče pregovarački proces, koji je započet na inicijativu Donalda Trampa i ruskog predsednika Vladimira Putina, koji smo mi pozdravili i nastavljamo da izražavamo spremnost da ga nastavimo.
Iako je to uticalo i na nas. U avgustu 2025, na Aljasci, prihvatili smo predloge za koje smo bili uvereni da su ih Sjedinjene Države dale od srca i sa najboljim namerama. Nažalost, od tada, te dogovore – ne duh, nego sporazume i razumevanje Aljaske – blokira i torpeduje ista evropska vladajuća elita smeštena u Briselu, Parizu i Berlinu, kojima aktivno „terciraju“ iz Londona, čak pokušavajući da odande „diriguju“ tim „disonantnim horom“ koji otvoreno nastoji da održi rusofobični naboj celog evropskog kontinenta (uključujući i NATO i EU). Sada se zamišlja novi blok, sa Ukrajinom kao vodećim članom. Zelenski otvoreno govori da će Ukrajina braniti Evropu od Rusije. I sve to usred razgovora o tome da je po okončanju borbenih dejstava neophodno obavezno obezbediti Ukrajini garancije bezbednosti.
Nacistički, rusofobski i otvoreno rasistički režim Zelenskog zabranio je rusku kulturu. To je jedina zemlja na svetu koja je to učinila, a čak ni ne dobija nikakve savete od Zapada po tom pitanju. Jednostavno zabranjuje ruski jezik, rusko obrazovanje, kulturu i kanonsku Ukrajinsku pravoslavnu crkvu. Mi govorimo našim zapadnim kolegama koji pokušavaju da posreduju da je to pogrešno: „Hajde da se sada dogovorimo o tome gde ćemo zaustaviti borbena dejstva, a time ćemo se baviti kasnije.“ Ne. Time se ne treba baviti kasnije. To nije jedan od nekakvih uslova ili zahteva. To je ono što je svaka normalna zemlja dužna da radi.
To je zapisano u Povelji UN: poštovanje prava svih ljudi, uključujući po pitanju jezika i religije, kao i u brojnim konvencijama o ljudskim pravima, kao i u Ustavu Ukrajine. Ali uprkos svim pričama o evropskim perspektivama kijevskog režima, nijedna zapadna zemlja se nikada nije usudila da mu kaže da, pre nego što se bavimo konkretnim pitanjima koja se tiču budućnosti ukrajinske države, hajde prvo da je vratimo u normalno ljudsko stanje. Niko to ne radi. Niko neće da razgovara o tome.
Umesto toga, i iz Evrope i iz Vašingtona čuju se izjave o tome da čim se dogovorite o nečemu na terenu i gde se zaustavite sa Rusijom, mi ćemo vam odmah dati garanciju. Pominje se i raspoređivanje stabilizacionih snaga. Francuski predsednik Emanuel Makron se „opija“ tom idejom. Britanski premijer Kir Starmer takođe „klima glavom“ na to. Američki državni sekretar Marko Rubio je nedavno rekao da Francuzi i Britanci navodno žele da tamo rasporede nekakav „stabilizacioni“ kontingent. Jasno je da oni bez tehnologije koju poseduju Sjedinjene Države, u tome neće uspeti. Stav Vašingtona je da ako bude mira, bićemo spremni da ih podržimo. To jest, nema govora o transformaciji ukrajinskog režima u nešto normalno putem izbora ili nametanjem nekih zahteva od strane „demokratskog“ sveta.
Malo sam se udaljio od Kosova, ali to nije slučajno. Na Kosovu je Zapad pokazao da zakon „nije pisan“ za njega. Ili bolje rečeno, za njega je pisan onaj deo zakona, koji mu danas odgovara. A tada mu je odgovarala odredba Povelje UN o tome, da su svi narodi ravnopravni i da svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Pritom, uobičajeni za ostvarivanje tog prava metod – imam u vidu organizovanje referenduma (ili drugog načina utvrđivanje volje građana) – Zapad nije imao nameru da sprovede – i proglasio je Kosovo „nezavisnom državom“. Nije bitno što je čitav niz članica Evropske unije i NATO nisu priznale taj zaključak. On se sada ozvaničava i promoviše. Svim mogućim i nemogućim sredstvima pokušavaju da „uguraju“ Kosovo u UN, Savet Evrope i druge organizacije stvorene za suverene države.
A kada je Zapadu trebalo da pokuša da „rasturi“ Rusku Federaciju, da nas posvađa sa ukrajinskim narodom, da proba da nam gurne klipove u točkove u našem pokušaju da obnovimo pripadnost ruskoj državi zemalja koje je ta država osnovala i na kojima je živeo narod koji je oduvek bio deo ruske države, rekli su da tu nema nikakvog prava na samoopredeljenje, već samo neophodnost da se poštuje suverenitet.
Ponovo se udaljavam od Kosova, ali ću se „vratiti“. Posle državnog udara u Kijevu, koji je Zapad organizovao pre dvanaest godina, kada se Krim pobunio i otišao, a Novorusija takođe odbila da prihvati taj režim, onda je usledila velika laž sa Minskim sporazumima. A njihovu primenu je garantovao Savet bezbednosti UN. Da se to dogodilo, sukob bi, naravno, odavno bio rešen. I ne bismo sada gledali ono što se dešava. Rusija je bila spremna da prihvati Minske sporazume. Ona ih je podržala, bila je njihov koautor. Bila je spremna da se tu zaustavi, samo da su se svi ostali pristojno ponašali. I sve to vreme, generalni sekretar UN i njegov portparol su govoreći o Ukrajini, izjavljivali su da se Povelja UN i teritorijalni integritet Ukrajine moraju poštovati. A na naša pitanja šta je sa pravom na samoopredeljenje, izbegavali su odgovor.
Nedavno je Donald Tramp spomenuo Grenland. I neočekivano, zvanični predstavnik gospodina Antonija Gutereša, Francuz Dižarik, smatra da se pitanje Grenlanda mora rešavati na osnovu Povelje UN, poštovanja suvereniteta i prava naroda na samoopredeljenje. Zvanično smo pitali rukovodstvo Sekretarijata da li biste, ako Grenland ima pravo na samoopredeljenje, možda sada retroaktivno priznali pravo na samoopredeljenje narodima Krima, Novorusije i Donbasa? Rečeno nam je da je to druga priča. Ne šalim se. Odnosno primitivizam politike, koju sprovodi rukovodstvo Sekretarijata je užasan.
To isto važi i za Kosovo. Po pitanju Kosova, Sekretarijat se krije iza odluke Međunarodnog suda pravde, kojem su se Srbi obratili još 2008. godine. Ubrzo posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, Međunarodni sud pravde je dao mišljenje da kada deo države proglasi nezavisnost bez saglasnosti centralnih vlasti, to nije kršenje međunarodnog prava. To je dozvoljeno.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta u komunikaciji sa zapadnim kolegama podsećao na tu odluku, i govorio da smo mi u tom trenutku smatrali da je, u odnosu na Srbiju, to izdaja njene istorije, jer je Kosovo povezano sa mnogim vekovima istorije srpske državnosti. Ali pošto su naše zapadne kolege prihvatile tu presudu Međunarodnog suda pravde, zašto da je ne primenimo i na procese koji su usledili nakon državnog udara u Ukrajini, posebno zato što su, za razliku od Kosova, tamo održani referendumi? I posumnjati da su ti referendumi namešteni, jednostavno je nemoguće. Tamo je bio ogroman broj stranih posmatrača. Nema odgovora.
A sad što se tiče Srbije. Zašto govorim o drugim stvarima kada se bavim pitanjem Kosova? Verovatno zato jer srpski narod mora da razume gde ga to zovu. I Predsednik Aleksandar Vučić je, u razgovorima sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i sa vašim pokornim slugom, više puta govorio da evropsku perspektivu vidi pre svega u smislu ekonomskih interesa Srbije i njene integracije u infrastrukturu koju je stvorila Evropska unija. Ali taj interes će uvek biti ostvaren bez ugrožavanja odnosa sa Rusijom, jer je srpski narod, kao što pokazuju sva istraživanja javnog mnjenja, ima istorijski pozitivan stav prema Ruskoj Federaciji, kao i prema Narodnoj Republici Kini. Predsednik Aleksandar Vučić je mnogo puta govorio da neće „poći“ u Evropsku uniju pod uslovima koji su antiruski.
Mi poštujemo takav stav, ali mi takođe čujemo i šta Srbiji govori Evropa: vi možete da obnovite pregovore o pristupanju ako ispunite dva uslova: prvo, priznati nezavisnost Kosova (što je već dovoljno da se razume antisrpska suština pozicije Brisela), i drugo: vi morate da se priključite svim, bez izuzetka, sankcijama koje Evropska unija primenjuje protiv Ruske Federacije. To je sve. To jest od Srbije pokušavaju da načine tampon zonu za suprotstavljanje Rusiji.
Za razliku od Evropske unije, mi smo zainteresovani za to da na Balkanu u svakom smislu postoji objedinjujuća infrastruktura u svakom smislu: i ekonomskom i kulturnom. Isti takav cilj – objedinjavanje i maksimiziranje koristi za sve – ima kineska inicijativa „Pojas i put“, koja je na Balkanu takođe veoma popularna i aktivno se promoviše. Stoga, mi, naravno, podržavamo srpski narod, kao i Narodna Republika Kina. I nemam nikakvih sumnji da ćemo poštovati izbor upravo srpskog naroda. Njega treba pitati kakvu budućnost vidi za samog sebe. I predsednik Vučić to odlično razume. On oseća raspoloženje svojih građana, kao iskusan političar velikog formata.
[MIP RF] [BRATSTVO]
