Izvor: VOA, 04.Jul.2023, 17:38
Lajčak u Prištini: Postoji razumevanje Vlade za potrebu deeskalacije na severu Kosova
Miroslav Lajčak, izvestilac Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije, izjavio je nakon razgovora sa premijerom Aljbinom Kurtijem da postoji razumevanje za zahteve Evropske unije za deeskalacijom na severu Kosova. Pre tročasovnog susreta sa kosovskim premijerom, Lajčak je na Kosovu razgovarao sa predsednicom Vjosom Osmani i predstavnicima međunarodne zajednice. "Situacija nije laka. Razgovori sa Kurtijem i Osmani su bili dugi, iskreni, otvoreni i vrlo važni“, poručio je Lajčak posle susreta sa kosovskim zvaničnicima. „Moram da biram svoje reči, ali ono što želim da kažem je da postoji razumevanje za potrebu da se ide napred po pitanju tri tačke koje su bile predstavljene od strane Evropske unije: deeskalacija, prevremeni izbori i povratak normalizaciji. Moraćemo da nastavimo dalje naše razgovore o konkretnim koracima koji će nas dovesti do toga“, rekao je Lajčak novinarima u Prištini. Lajčak nije želeo da komentariše mere koje je Unija uvela Kosovu. „To nije deo moje odgovornosti, ali očigledno je da EU nije srećna što je u poziciji da mora da posegne za merama i cilj ove misije i ovih razgovora je da dođemo u stanje u kome će ove mere biti ukinute a odnosi vraćeni u pređašnje stanje“, kazao se Lajčak. Nakon poslednje eskalacije, Kosovu je uskraćeno učešće u vojnoj vežbi čiji su organizator Sjedinjene Države. Takođe, predviđeno je obustavljanje rada svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), prestanak finansiranja iz programa Evropske unije, kao i prekid političke saradnje sa Kosovom. Lajčak je istakao da je Unija bila jasna u vezi sa tim i da za Srbiju postoje spremne mere. „Biće primenjene ukoliko zemlje članice to odluče i ocene da se Srbija ne ponaša u skladu sa zahtevima EU. To je odluka zemalja članica, biću u Beogradu sutra i imam želju da se te sankcije ne primene prema Kosovu i Srbiji. Moja je želja da nema sankcija i da imamo obe strane na sastanku u Briselu i raspravu kako da sprovedemo sporazum iz februara“, naveo je Lajčak. Evropski diplomata razgovarao je i sa kosovskom predsednicom Vjosom Osmani. Predsednica Kosova saopštila je da je da je sa zvaničnikom EU razgovarala o aktuelnim političkim i bezbednosnim izazovima. Kako je saopšteno, poseban akcenat bio je na severu Kosova, naporima za deeskalaciju situacije, kao i o primeni Briselskog sporazuma i Ohridskog aneksa. “U kontekstu nedavnih dešavanja na severu zemlje, predsednica Osmani je naglasila da se kriminalne grupe i pojedinci koji su koristili nasilje nad policijom, novinarima, pripadnicima KFOR-a, Euleksa i građanima moraju suočiti sa pravdom”, navodi se u saopštenju. “Kosovo ostaje nepokolebljivo u svom cilju za mir i stabilnost u zemlji i regionu”, saopštila je Osmani. Lajčak je u kosovskoj prestonici razgovarao sa komandantom Međunarodne mirovne misije NATO-a Mikelom Ristućom (KFOR) i novim šefom Misije Evropske unije na Kosovu (Euleks) Đovanijem Barbanom. "Važna i korisna razmena. Razmatrali smo napetu situaciju na severu Kosova i hitnu potrebu konkretnih poteza svih strana za deeskalaciju, kao i mogućnosti doprinosa naših organizacija", napisao je Lajčak na društvenoj mreži Tviter. Planirano je da se izvestilac Evropske unije u sredu u Beogradu sastane sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Stano: Potrebna neodložna deeskalacija Peter Stano, portparol EU, izjavio je tokom dana da se Lajčakova misija odvija na osnovu zaključaka Evropskog saveta prema kojima je potrebno da dve strane neodložno relaksiraju odnose. "Visoki predstavnik Evropske unije za spoljne poslove Žozep Borelj tražio je od Lajčaka da se uputi u Prištinu i u Beograd i pokrene s mrtve tačke ovaj proces i konačno pronađe način da se deeskalcija konačno i dogodi, a da se potom svi akteri vrate za pregovarački sto i nastave dijalog", rekao je Stano na konferenciji za novinare. Evropska unija i Sjedinjene Države od dve strane, u cilju smirivanja tenzija, insistiraju na održavanju novih lokalnih na severu Kosova, garantovano učešće srpske zajednice, kao i početak rada na uspostavljanju Zajednice opština sa srpskom većinom u okviru dijaloga kojim posreduje Unija. Lideri Srbije i Kosova se do sada nisu izjasnili da su u potpunosti prihvatili taj plan deeskalacije - aktuelizovan početkom juna. Napetosti između Kosova i Srbije i na severu Kosova eskalirale su kada su nesrpski gradonačelnici, izabrani na glasanju koje je bojkotovala srpska zajednica, uz asistenciju kosovske policije pokušali da uđu u opštinske kancelarije u tri opštine sa srpskom većinom: Zvečan, Zubin Potok i Leposavić. Dodatnoj eskalaciji doprinelo je hapšenje trojice kosovskih policijaca oslobođenih posle jedanaest dana koje su proveli u pritvoru u Kraljevu. Dok su kosovske vlasti tvrdile da su oteti sa teritorije te države, zvanični Beograd uzvraćao je navodima da su uhapšeni na teritoriji opštine Raška u centralnoj Srbiji. Smirivanje napetosti bio je glavni razlog odvojenih susreta koje je šef diplomatije Evropske unije Žosep Borelj održao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i kosovskom premijerom Aljbinom Kurtijem. Nakon toga, u dva poslednja javna istupa – šef evropske diplomatije izrazio je nezadovoljstvo postupcima srpskih i kosovskih vlasti nakon poslednjeg kriznog dijaloga održanog u Briselu. Sličan stav imaju i Sjedinjene Države, koje podržavaju višedecenijske pregovore Kosova i Srbije, vođene pod pokroviteljstvom Evropske unije.
.jpg)
